Recenzije, razmišljanja i razgovori- teme bez granica

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Percepcija nije stvarnost

Iz teksta Jim Taylora za: Psyhology today


Dozvolite mi da iznesem sa apsolutnim osećajem stvarnosti i bez ikakve perceptivne fleksibilnosti na početku da percepcija NIJE stvarnost. Kao neko ko veruje u moć reči, smatram da reči snažno oblikuju naše stavove, uverenja i, pa, percepcije, dozvolite mi da počnem pokazujući zašto su percepcije i stvarnost različite. Evo definicije percepcije iz rečnika:

“Način gledanja, razumijevanja ili tumačenja nečega; mentalni utisak.”

A evo i definicije stvarnosti iz rečnika:

“Svet ili stanje stvari kakve zaista postoje... postojanje koje je apsolutno, samo-dovoljno ili objektivno, i nije podložno ljudskim odlukama ili konvencijama.”

Jasno je da percepcija i stvarnost imaju vrlo različita značenja. Prva se događa potpuno u umu u kojem mentalna gimnastika može pretvoriti bilo koje uverenje u stvarnost. Druga postoji potpuno izvan uma i ne može se lako manipulisati. Da bi se poistovetila percepcija sa stvarnošću, treba odbaciti Prosvetiteljstvo i vratiti se u Srednji vek.

Percepcija nije stvarnost, ali, priznajem, percepcija može postati nečija stvarnost (postoji razlika) jer percepcija ima snažan uticaj na to kako gledamo na stvarnost.

Razmislite o tome ovako. Percepcija deluje kao sočivo kroz koje posmatramo stvarnost. Naše percepcije utiču na to kako se fokusiramo na, obrađujemo, pamtimo, tumačimo, razumemo, sintetiziramo, odlučujemo o i delujemo na stvarnost. Pri tome, naša tendencija je da pretpostavimo da je način na koji percipiramo stvarnost tačan prikaz onoga što stvarnost zaista jeste. Ali nije. Problem je u tome što je sočivo kroz koje percipiramo često iskrivljeno na prvom mestu našim genetskim predispozicijama, prošlim iskustvima, prethodnim znanjem, emocijama, predrasudama, ličnim interesima i kognitivnim distorzijama.

Daniel Kahneman, poznati psiholog koji je dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2002. godine, stvorio je pravu industriju identifikujući ono što je nazvao kognitivnim pristrasnostima (ima ih stotine) koje su sistematski načini na koje ljudi stvaraju subjektivnu socijalnu stvarnost koja odstupa od objektivne stvarnosti.

Cenim to što neki filozofi tvrde da stvarnost zapravo ne postoji, već je subjektivna konstrukcija jer ne doživljavamo stvarnost direktno. Umesto toga, doživljavamo stvarnost kroz čula koja ograničavaju kako obrađujemo stvarnost. Na primer, ljudi vide samo ograničen spektar boja ili čuju definisani opseg zvukova. Ali, samo zato što ne možemo da percipiramo pseću pištaljku ne znači da ona ne postoji u stvarnosti. Hvala Bogu, imamo tehnologiju koja u većini situacija može objektivno da meri stvarnost (naravno, nevernici bi mogli da tvrde da čitanje instrumenata zahteva percepciju, čime „dokazuju“ svoju tačku da je percepcija stvarnost, ali nemojmo ići tamo).

Ključno pitanje koje treba postaviti je: „Šta je pogrešno u tome što percepcija odstupa od stvarnosti?“ Šta ako svet percipiram na način koji je u neskladu sa stvarnošću? Kao i kod većine stvari u životu, ovo pitanje zahteva nijansiran odgovor koji uključuje stepen umesto vrste. Na primer, postoji psihološka teorija koja postavlja ono što se nazivaju pozitivne iluzije, koje uključuju održavanje blago naduvanog pogleda na sopstvene sposobnosti, što može imati psihološke i praktične koristi (npr. daje nadu, pojačava upornost).

Međutim, ako percepcija previše odstupa od stvarnosti kada prelazi iz blage iluzije u deluziju, to može biti odgovornost (npr. postavljanje nedostižnih ciljeva, nedostatak pripreme za težak zadatak). Zapravo, značajan raskorak između percepcije i stvarnosti može dovesti ljude do potpune nesposobnosti da funkcionišu (primer je teška mentalna bolest).

Na društvenom nivou, kada različiti pojedinci ili konstituencije razvijaju percepcije koje su toliko daleko jedna od druge, jedan ogroman problem je da se ne može pronaći zajedničko tlo. Ova diskonekcija se ogleda u našoj trenutnoj političkoj klimi gde ljudi različitih političkih pravaca imaju tako dijametralno suprotne percepcije da postaje nemoguće orkestrirati konsenzus ili vladati. Rezultat je paraliza ili neprijateljstvo (zločini iz mržnje). Ako idemo do krajnosti, masivna podela percepcija u zemlji bi verovatno dovela do sporog, ali stalnog, raspadanja institucija koje drže društvo na okupu (distopijske teme u književnosti i filmu ili, pa, naš svet danas).

Izazov s kojim se suočavamo u vezi sa našim razmišljanjem, kao i razmišljanjem drugih, je kako osigurati da percepcije ostanu bliske stvarnosti. Ovo usklađivanje je neophodno da bismo živeli u stvarnom svetu, pronašli konsenzus sa drugima i održali individualne, vladine i društvene strukture koje su neophodne za postojanje života kakav poznajemo. Evo nekoliko saveta koje treba imati na umu:

Ne pretpostavljajte da su vaše percepcije stvarnost (samo vaša stvarnost)
Poštujte tuđe percepcije (mogu biti tačne)

Ne držite se previše čvrsto za svoje percepcije; mogu biti pogrešne (priznati to zahteva hrabrost)
Prepoznajte distorzije u sebi koje mogu iskriviti vaše percepcije (videti ih će pomoci da bolje usidrite vaše percepcije u stvarnosti, a ne obrnuto) (o sidrenju/usidravanju videti prvu poruku na temi o.p. K.D.)

Izazovite svoje percepcije (da li se održavaju pod mikroskopom stvarnosti?)

Potražite validaciju od stručnjaka i verodostojnih drugih (ne pitajte samo svoje prijatelje jer verovatno imaju iste percepcije kao vi)

Budite otvoreni za modifikaciju svojih percepcija ako to zahteva pretežnost dokaza (rigidnost uma je mnogo gora od toga da budete u krivu)

Sledeći put kada neko iznese tu izlizanu frazu - “ali percepcija je stvarnost” - u odbranu neodbranjivog, vi ustajete i kažete im da to može biti njihova percepcija, ali to nije stvarnost.

https://www.psychologytoday.com/gb/blog/the-power-.....ot-reality

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recenzije, razmisljanja: Oprostite za dobrit: dokazani recept za zdravlje i sreću
(Forgive for Good: A Proven Prescription for Health and Happiness, Fred Luskin)

Vrlo korisna knjiga dr Luskin-a, zaključci:

1. Naučite kako da oprostite: Knjiga nas uči kako da oprostimo, omogućavajući nam da se pomaknemo od žrtve do života poboljšanog zdravlja i zadovoljstva1.
2. Naučna istraživanja: Ova knjiga je zasnovana na naučnim istraživanjima i nudi novu perspektivu o korisnoj svrsihodnosti oproštaja.
3.Primena u stvarnom životu: Kroz živopisne primere (uključujući njegov rad sa žrtvama sa obe strane građanskog rata u Severnoj Irskoj), Dr. Fred Luskin nudi dokazanu metodu oproštaja u devet koraka koja omogućava da se pomaknemo od žrtve do života poboljšanog zdravlja i zadovoljstva.

Metodologija se otprilike svodi na (primer je vezan za ljudske nazovi romanticne veze posto je to najcesci izvor muka, medjutim princip je isti za sve):

Stani na loptu i zapitaj se: Koje je to pravilo koje sam pokušavao da primenim, a kojeg se još uvek držim? (Na primer: Moj partner bi trebalo da ima …)
promenite svoje razmišljanje o tome šta je bio zahtev u želju: Promenite „on/ona bi trebalo da ima…“ u „Želeo sam ili se nadao da će on/ona imati…“ Sve što možemo da uradimo je nadamo se – ne možemo zahtevati da se ljudi ponašaju ili osećaju na određeni način. Kada promenite svoj zahtev u želju, to je podsetnik da mi nismo zaduženi za ponašanje drugih. Ovo je oslobađajuće.

Dvaput duboko udahnite, a na trećem prizovite mirnu scenu ili spokojno osećanje zahvalnosti. Zadržite tu misao malo dok nastavite da dišete duboko. (Knjiga vam daje smernice o tome kako da ovo praktikujete unapred. To čini razliku. Možete izabrati da se više fokusirate na stvari koje funkcionišu u vašem životu.)

Ponovite proces „Izlečenja“ – Iako knjiga sugeriše da je ovo „napredna“ aktivnost, smatrao sam da je od samog početka bila korisna. Recite sebi sledeće:
Navedite čemu ste se NADALI – konkretan, mali cilj (npr. želeo sam, u to vreme, da bi veza sa Ks uspela)

Obrazujte se o ograničenjima u životu i ljudima i kako ovo dovodi do povreda/uvreda:
-Stvari jednostavno ne funkcionišu uvek u životu onako kako bi trebali zbog milion razloga
- Uobičajeno je da ljudi budu povređeni, to je nazalost neminovnost
- Ljudi nemaju uvek nameru da te povrede (cesto je u pitanju obicna ljudska glupost ili nerazumevanje
-Cesto ljudi nisu u stanju da se ponašaju onako kako želimo zbog njihovih ograničenja
-----
Potvrdi veći cilj. (Sa raskidom veze, na primer, veći cilj bi bio da imate ljubavnu, trajnu vezu izgrađenu na otvorenosti i poverenju - sa nekim. Ova specifična prošla veza bila je probušena guma na zivotnom putu. Steceno iskustvo+ dodatno steceno znanje ce pomoci da iduci put bude bolje, ali i u najgorem slucaju iduci put cete lakse preziveti krizu.
Ove tehnike vam pomažu da popravite stan , a kada budete spremni, možete da nastavite da vozite niz put ka većem cilju.)

Dugorocna posvecenost: recite sebi da ćete ponavljati ovaj proces svaki put kada pomislite na povredu iz prošlosti, koliko god bude potrebno, ne dozvolite da upadnete u duboku jamu samosažaljenja iz koje se tesko izvuci. Budite proaktivni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Recenzija: "Lesinarski kapitalizam"
"Vulture capitalism" Grace Blakeley

Ova knjiga je dosta dobro primljena u (Britanskoj) javnosti, i iznosi niz kritika na racun neoliberalizma. Knjiga ne predlaže novi ekonomski sistem, već pruža sveobuhvatan pregled problema koje su identifikovali različiti progresivni mislioci. Osnovni zakljuci iz knjige.

Kritika Neoliberalne Politike: Blakeley identifikuje neoliberalnu politiku 1980-ih kao prekretnicu koja je dovela do današnjih ekonomskih problema. (Thacherism i Reaganism, inace cvrstog sam ubedjenja da je ovo dvoje stiglo pravo iz pakla s ciljem da nam zagorcaju zivot).
Ona osporava obećanja o većoj individualnoj slobodi kroz niže poreze, manju vladu i privatizaciju, ističući da je stvarnost bila sasvim drugačija. Na primer, predviđa se da će UK imati najviši nivo oporezivanja od Drugog svetskog rata (negde oko 2027-2.

Autoritet Kapitala nad Radom: Knjiga tvrdi da je osnovni cilj neoliberalizma bio da se obnovi autoritet kapitala nad radom, “redistribucija moći i bogatstva od radnika ka vlasnicima i višim menadžerima”. Blejkli koristi primere kao što su izbegavanje poreza od strane Amazona i promena pristupa upravljanja u Boingu, koji je prioritizovao maksimizaciju profita ovo je dovelo do niza problema, ne samo u nejednakosti vec uz problem monopola koji su npr uticali na probleme s projektom za borbeni avion F-35 koji se sve vise cini kao fijasko).

Monopoli i Oligopoli: Suprotno očekivanjima da će deregulacija dovesti do dinamičnih slobodnih tržišta, Blakely ukazuje na to da u mnogim industrijama sada dominiraju monopoli ili oligopoli (nema potrebe ovo dalje objasnjavati, primeri su svuda oko nas).

Socioekonomske Posledice: Autor diskutuje o širenju nejednakosti u licnim primanjima, opadanju socijalne mobilnosti i smanjenju očekivanog trajanja života (narocito u SAD) kao daljim dokazima neuspeha politike.

Demokratski deficit: Blakeley takođe govori o nedostatku demokratske odgovornosti u ključnim ekonomskim institucijama, kao što su banke i centralne banke, koje imaju značajnu moć da oblikuju ekonomiju bez javnog učešća ili nadzora.
-------------------------------------------------------
Dodatni info:

Oznake i terminologija: Upotreba termina kao što su „neoliberalac” i „neokonzervativac” je zaista uobičajena u političkom diskursu i takođe se koriste za razlikovanje različitih škola mišljenja unutar širih pokreta. Ovi termini ponekad mogu previše pojednostaviti složene ideologije.

Varijante kapitalizma: Debata između stejkholdera i akcionarskog kapitalizma je stvarna. Akcionarski kapitalizam se fokusira na maksimiziranje vrednosti akcionara, često kritikovan zbog kratkoročnosti i zanemarujući šire društvene brige. Kapitalizam zainteresovanih strana ima za cilj da uravnoteži interese svih zainteresovanih strana, uključujući zaposlene, zajednice i životnu sredinu.

Politički sistemi i mediji: Tačno je da višepartijski sistemi dovode do različitih medijskih narativa. Zabrinutost oko toga da jedan narativ dominira javnim diskursom je opravdana, jer konsolidacija medija može dovesti do smanjenja različitosti u gledištima.

"Posebni interesi": Uticaj posebnih interesa u politici je dobro dokumentovan. Lobiranje i finansiranje kampanja od strane interesnih grupa može dovesti do politika koje favorizuju određene grupe u odnosu na širu javnost.