offline
- zx16
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 22 Avg 2011
- Poruke: 6
- Gde živiš: Rossiя
|
Mало ко да није чуо за руске ПВО системе и њихове могућности. Зато, мало људи зна да те системе покреће руски и софтвер и хардвер!
Сем САД-а, само Русија производи сопствене процесоре!
Многи не разумеју потпуно шта је процесор, колико је држава способно да га произведе и шта је најважније у aрхитектури рачунара. Нећу анализирати све техничке аспекте процесора ни процесоре АРМ архитектуре, који се обично користе у паметним телефонима. Реч је о стандардним рачунарским процесорима.
Процесори компаније МЦСТ под називом „Елбрус“ сежу у време СССР-а, када је земља била јака, а наука била у првом плану технолошког напретка. Елбрус је наставак совјетских и руских рачунарских система развијених у Институту за прецизну механику и рачунарске науке (ИТМиВТ) почетком 1970-их и крајем 1980-их под вођством Всеволода Бурцева. Рачунари засновани на овом процесору имали су широку примену у војно-индустријском комплексу и били су инсталирани на системима ПВО / ПРО у граду Москва. Током 20 година развиле су се 3 генерације процесора, почев од Елбрус-1 и завршавајући Елбрус-3, који су прошли све тестове, али серијска производња за цивилни сектор није покренута. Рачунари засновани на Елбрусу-2 још увек раде у неким објектима ПВО.
Распад СССР и брутална приватизација уништили су целокупну радио-електронску индустрију СССР-а, и практично су све фабрике и предузећа у тој индустрији продате за копејке или за кока колу и жваке! Чинило се да се ништа не може променити, али....
Многи верују да су западне земље, као и Јапан или Кореја, лидери у овој области. Али то није тако, тачније Европа и земље Азије уопште немају своје процесоре. Односно, постоје процесори из Јапана или Кине, али по правилу су то мобилни системи на чипу који користе лиценцирану архитектуру, а архитектура је у основи процесор. Лидер међу озбиљним процесорима су Сједињене Државе. Intel и AMD од 1980-их држе тржиште за такозване Х86 процесоре и монополисти су. Било је покушаја да се Х86 архитектура користи у другим земљама. Тајванска VIA Technologies направила процесор на бази Х86, али под притиском Intela све се брзо завршило, јер је Х86 интелектуално власништво ове компаније.
Захваљујући компанији МЦСТ, која је наставила да усавршава совјетску архитектуру, Русија има рачунарске процесоре сопствене архитектуре. Сумња да је Елбрус само VLIW (Very Long Instruction Word Architecture) процесор не би било коректно, јер је он логичан наставак совјетске архитектуре, која се сада назива Е2К, и користи веома дугачки скуп машинских упутстава. Поставља се питање шта је Елбрус у наше време? И зашто то треба схватити озбиљно?
Елбрус је данас архитектура и читава породица универзалних микропроцесора које је развила руска компанија МЦСТ уз учешће ИНЕУМ-а, који је, упркос 90-има, наставио да развија процесорске технологије совјетских рачунарских комплекса Елбрус. Пут компаније МЦСТ био је дуг и тежак, од најсмешнијег по савременим стандардима Елбруса 2000 процесора фреквенције 300 Мhz до данашњег, сасвим пристојног Елбрус-16С.
Сем процесора и матичних плоча Руси праве сопствене SSD дискове (такође једини у Европи).
Вероватно је мало ко чуо за ову руску фабрику из Калињинградске области. Њу је изградила фабрика из Санкт Петербурга која се бавила производњом сателитских рисивера и опреме.
Русија је јединствена земља, у којој су до јуче буквално били проблеми чак и са производњом најелементарнијих ствари а данас се производе матрице за термовизијско сликање где користе технологију која користи галијум арсенид. Како је то могуће? Заиста, за 34 године само су Сједињене Државе, Француска и Кина успеле да створе такву компоненту сложене оптике, док Јапан, Кореја и Немачка нису успеле да направе од 2005. године до данас. Али нећемо разговарати о стварима које су нама, обичним људима, необјашњиве, већ ћемо разговарати о главној теми чланка, наиме, производњи сопствених SSD дискова у Русији.
Нешто о самом уређају. У граду Гусев, давно је отворен погон петербуршке компаније ГС Груп, која се бавила развојем и производњом сателитске опреме и сателитских пријемника под марком "Триколор". Касније се на бази погона појавио технополис и нова дивизија ГС Нанотех, која је од 2017. године почела да савладава производњу сопствених меморијских чипова, а од 2018. године је успоставила пуни циклус развоја и производње готових производи заснованих на сопственим чиповима користећи 3D NAND технологију, и то када у Европи уопште нема такве производње.
Чипови се израђују на лицу места, врши се фотолитографско бакрописање кристала, сечење, испитивање и паковање. Чипови се леме на плочу и готови SSD се монтира директно у фабрици. Неки релативно неисправни чипови, који нису прошли тест, али раде, продају се Кини, где се користе за израду јефтиних SSD дискова за разне продавце (тако да многи купујући неки од кинеских дискова и не знају да су унутра меморијски чипови руске производње). За сада се ови SSD дискови не продају у продавници, јер су направљени за потребе Министарства одбране и других државних агенција. Неки блогери су прегледали, и према тестовима, карактеристике нису инфериорне у односу на скупе производе Samsunga, Intela, WD....
За сада још увек не производе сопствене контролере али и то планирају.
|
