offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26229
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
http://en.wikipedia.org/wiki/Dum-dum
Mala dopuna: reč je o gradu u Bengalu, Indija, i to prilično velikom, no to nije važno. važno je da je tvrdnja Dairosa u principu tačna. Ta municija nije nikakva specijalna fabrička, već proizvod namere da se protivniku nanese što veća šteta. Taj metak je, ustvari, rezultat lovačkog iskustva, kada su lovci s relativno malim i slabim kalibrom mogli samo tako da naprave veliku štetu masivnoj životinji (slonu,tigru). Svrha je da se zrno pri udaru u metu rascveta, raširi, tako velike površine i oštrih ivica destabilisano uleti u telo i počne da kida tkivo izazivajući masivna krvarenja. Metak je zabranjen kao nehuman (naravno da je to svojevrsno licemerstvo, ali nije jedino ubistveno oružje koje je zabranjeno usled svojih zločinačko- zlikovačkih osobina). Tačno govoreći, dum-dum meci ne eksplodiraju već se raspadaju. Inače, postoje i meci koji eksplodiraju. U sebi sadrže, pored noseće košuljice, i živin fulminat koji je , pored svega, još i otrovan. U filmu ''Šakal'' (verzija koja obradjuje atentat na Šarla de Gola) prvi put je u jednom komercijalnom filmu realistički prikazano prigušeno specijalno oružje koje koristi takvu municiju. Reč je o vrhunskoj alatki koja se u takve svrhe i koristi.
Inače, ono što je N-60 prikazao je fabrička municija hollow point (vidi se i na linku fotografije čini mi se) i stvorena je kao policijska municija (preradjen, doradjen, šupalj vrh), no to je druga tema.
A sada, malo temeljnija dopuna za našeg radoznalog Brksija.
Preskočiću istorijat municije jer je to predugačka priča, već ću se koncentrisati na one najvažnije stvari - nazive metaka, zastarelu municiju , savremenu municiju i konverzije iz inča u milimetre.
NAZIVI METAKA:
Zbog različitih dužina i vrsta čaura ili barutnih punjenja za metke istog prečnika zrna (''kalibra''), osim brojčane vrednosti izraženim u stotim delovima mm ili inča postoje još i dopunski nazivi. Tamo gde preovladjuje samo jedan kalibar (kao kod recimo 7,65 mm za Brauningov model 1900 nastao od Bergmanovog 7,65 mm Simpleksa ili za 6,35 odnosno 25 auto ili ACP) koristi se samo broj - 7,65.
Sa kalibrom 9 mm već je komplikovanije jer postoji 9 mm Luger(9x 19 mm), pa onda K (kurtz, 9x17 mm), pa onda P (Police, 9 x18 ), onda Makaraov (9x18, ali deblji od P). Tu je i 9 mm Largo (isto što i Bayard, odnosno Bergman, 9 x 23 mm). Metak za italijanske pištolje glisenti, briksija i bereta koji su identični Lugeru, uvek se nazivaju 9 mm Glisenti.
To je klasična podela, a burnim razvojem oružarske industrije posle Drugog sv. rata, posebno u SAD, pojavila se neverovatno brojna porodica novih kalibara (40, 44, 45,455, 50, ali i ekstemno manjih sa potklaibarnim zrnima) pa njima treba posvetiti poseban topic u kome bi i lovci i vojnici, a najpre policajci, mogli mnogo toga da kažu.
Potpuna identifikacija metka je , kao što znamo, suštinski važna i traži pun naziv, bez obzira na precizan broj. Evo dva primera:
Norvežani svoj Kolt 45 zovu ''Kalibar 11, 25 mm'', po ruskom merenju Luger je 8, 8 mm, a po zapadnom merenju Makarov je 9, 2 m. Mauzerov metak za tetejac (7,62 mm) je ustvari 7, 63 mm i to sve zato što jedni mere izmedju polja, a drugi izmedju žljebova cevi.
ZASTARELA MUNICIJA
Jeste zastarela i jeste vrlo opasna. To su razne vrste municije sa paljenjem na iglu, sa ivičnim paljenjem, onda centralnim paljenjem za revolvere (sa neverovatnom gamom kalibara od 5 mm, 5,7 mm, 11,68mm ruski, 11, 17 mm engleski, 8 mm rast-gaser, 10, 55 mm nemački, 11, 5 mm crnogorski, 11 mm francuski, 14 mm lebel, itd, itd). Zašto njih spominjem? Zato što ih se još može mnogo naći kod nas! S obzirom na to da uvek ima ambicioznih revolveraša i istraživača, eto prilike da se napravi nesreća strelcu a šteta na oružju.
SAVREMENA MUNICIJA
Uglavnom je podeljena na dve ogromne porodice - za kratke i duge cevi, a mi se ovde , uglavnom , bavimo kratkim cevima. Tu su se izdefinisale dve glavne porodice - revolverska i pištoljska. Kod revolerske je apsolutno dominantna municija sa centralnim paljenjem i zahvaljujući konstrukcionoj tolerantnosti revolvera (zabravljivanje kao osnovni pištoljski problem kod revovera ne postoji u tom obliku) šarenilo kalibara je nevidjeno, kao i njihova snaga, dužina čaure, medjusobna izmenjivost s puščanom municijom (!!), proizvodjači i zemlje porekla, itd, itd.
Kod pištoljske municije šarenilo je nešto manje jer su pištolji ograničeni konstrukciono pre svega sistemom bravljenja i povratnim mehanizmima (slobodni i bravljeni zatvarač) i bitna je preciznost punjenja, težina zrna (te time i njihova trajnost, odnosno zastarelost) pa je to glavni razlog što mikronski precizna proračunavanja uslovljavaju kalibar. No, svejedno, spomenimo da su i medju pištoljima najpopularniji i najrasprostranjeniji uobičajeni kalibri 6,35 mm, 7, 62mm, 7, 65 mm, 9 mm, 10 mm, 11, 43 mm i redje 12, 7 mm. Naravno, podsećam - ovde govorimo samo o numeričkim merama (kalibru) a ne o nazivima datim prema modelu oružja ili proizvodjača.
Na kraju ovog kratkog podsećanja, evo i konverzije kalibara:
anglosaksonske i metričke mere:
0,250 inch - 6,35 mm
0,320 inch - 7,65 mm
0,380 inch - 9 mm
0,450 inch -11,43 mm
0,450 vebli -11, 50 mm
0,455 vebli auto - 11,56 mm
0,455 elej - 11, 6 mm
0,50 inc- 12,7 mm
0,577 inch - 14, 7 mm (mislim da ima tenkista koji će se setiti ova poslednja dva kalibra). 
Napominjem da se prilikom uobičajenog izgovaranja kalibra u inčima ne spominje nula ispred decimale, već se kaže npr. ''četrdesetpetica''.
Ovim ne započinjem priču o obliku zrna i njegovom sastavu ([i]koju je samo dotakao kolega N-60) ili o zaustavnoj moći metka jer je to posebna tema, već je upravo završavam onim što svi znamo, a mnogi zaboravljaju - svaki metak ubija! Japan, sa bazičnim kalibrom 6,5 mm i Italija sa bazičnim kalibrom 6,35 mm pošli su u Drugi svetski rat i s tim metkićima pobili milione ljudi.[/i]
Kolega Brksi, nadam se da će ovo, za početak, biti dovoljno.
Dopuna: 02 Sep 2007 19:00
Evo, da privedemo ovu priču o dum-dum metku kraju, mada priči o municiji nikada kraja.
Najpre, slika klasičnog dum-dum metka. Preko 90% ispitanika će reći da dum-dum metak eksplodira zbog toga što njegovo ime podseća na onomatopeju eksplozije.
A evo i izgleda najčešće korišćenih oblika zrna:
Ako ima još pitanja iz istorije municije, spreman sam da na njih odgovorim svima zainteresovanima
|
.... diskusija je i dalje otvorena........
