offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15303
|
- 20Ovo se svidja korisnicima: Sirius, sremac983, ikan, mikrimaus, RJ, victoria, Bane san, mushroom, voja64, Dicus, goxin, Mercury, amaterSRB, aljosa7, Gargantua, miodrag, SVEVID, 037, DJ GlavomITacticalBeardom, Atomski čoban
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
О производњи тенка М84 по совјетској лиценци за тенк Т-72 је доста писано на овом форуму. У овој теми бих хтео да покренем питање да ли је тај избор одговарао нашим потребама, и да ли је крајем 80-их, после освајања производње тенка М84, било могуће да се на основу тог знања развије домаћи дизајн тенка, прилагођенији нашим потребама.
Као илустрацију сличног решења у другим земљама, можемо да узмемо као екстремне примере шведски тенк С и израелски тенк Меркава.
Шведски тенк С, који нема куполу, више подсећа на самоходна оруђа из другог светског рата, са разликом да је и сам топ фиксиран на шасији, а да се нишањење врши уз помоћ система вешања. Ово решење практично онемогућава дејство из покрета. Међутим, како су Швеђани предвидели употребу својих тенкова из заседе, ово оруђе се уклапа у њихове потребе.
Са друге стране, израелски тенк Меркава је добро оклопљен тенк, код кога је мотор са предње стране ради повећане заштите посаде, а са задње стране се налази додатни простор у ком се могу транспортовати војници или рањеници. Вешање је прилагођено тешком каменитом терену.
Што се тиче географије Југославије, она је у северном делу имала Панонску равницу, испресецану великим рекама, одакле је био могућ напад снага ВУ из Мађарске и Румуније. Према Бугарској је био брдско-планински терен, као и према НАТО снагама у Грчкој и Италији, а поготово према неутралној Аустрији и Албанији.
Тенк Т-72 је био прилагођен совјетским потребама. Иако концепцијски врло сличан тенковима Т-64/Т-80, био је простији и јевтинији за производњу. Као и остали совјетски тенкови, имао је АБХ заштиту, и опрему за подводну вожњу. Био је предвиђен за масовна дејства у равничарским пределима.
Приликом освајања лиценце за тенк Т-72, у Југославији су остварена побољшања на тенку, која су верзију М84А, по оцени совјетских стручњака, довела близу њихових најбољих решења тог доба.
Међутим, треба напоменути да су совјетски тенкови имали на располагању бољу муницију, као и да су почели да користе реактивних оклоп, чиме је ватрена моћ и заштита била знатно на њиховој страни.
Ако томе додамо да би у очекиваном сукобу у равници, снаге ВУ имале надмоћ у јуришној авијацији, као и у ПОВР, очекивано је да би сукоб већих тенковских јединица у Панонској низији био у корист снага ВУ.
На основу тога можемо да закључимо да би Југославији био потребан тенк другачијих карактеристика. На равничарском терену би дејствовао из заседе, док би било пожељно да буде покретан и по брдском терену.
Прво да се подсетимо које је све тенкове и самоходна оруђа Југославија имала у наоружању крајем 80-их:
- производња тенкова М84 и М84А је укупно износила 450 возила за потребе ЈНА,
- набављено је око 70 тенкова Т-72,
- укупно је набављено око 1600 тенкова Т-55,
- тенкова Т34Б је 60-их испоручено 600 оруђа
Од самоходних оруђа кориштени су:
- М18, добијено 240 оруђа
- М36, добијено 400 оруђа
- М44 (СУ-100), добијено 40 оруђа
Извор: Српски оклоп
Нека од ових оруђа су била прослеђена даље или расходована до почетка 80-их.
Осим савремених тенкова Т-72/М84, ЈНА је располагала са око 2800 тенкова и самоходних оруђа, која су користила 4 различита калибра главног наоружања, и који су били направљени или пројектовани у току Другог светског рата или непосредно после њега. Великом броју ових оруђа био ресурс истекао до краја 90-их, док су остала била застарела и била би им потребна замена.
Застарела оруђа (тенкови Т-34 и самоходна оруђа) су била предвиђена да се користе као самоходна оруђа, и да дејствују из заседе. Мања маса је значила да су по тешком терену покретљивији.
Оволики број оруђа која су била застарела можда чуди, али она су из заседе, при дејству у бокове савремених тенкова, и даље била врло ефикасна, као и за подршку пешадији.
----
На крају уводног разматрања ситуације, можемо да дођемо до закључака какво возило би нам било потребно. Што се тиче терена, било би потребно да дејствује по брдском терену. То за собом повлачи више ствари:
- мања тежина (до 35 тона), уз јак мотор, ради веће покретљивости по терену
- већа елевација и посебно депресија топа. За дејство на планинском терену је врло корисно да топ има већу депресију, како би могао да при дејству са превоја излаже само мањи део тела. Међутим, ово за собом повлачи и вишу куполу, што значи и већу масу ако хоћемо да задржимо оклопну заштиту. То све не иде са мањом масом која је потребна због покретљивости.
- наоружање - било би врло корисно да буде унифицирано са М84, односно глатки топ од 125мм,
- мотор - такође унифициран са тенком М84,
- оваквом возилу не би била потребна АБХ заштита, као ни прибор за подводну вожњу, чиме се смањује цена. И искуства из 90-их су показала да је то ретко кориштено.
- оклопна заштита: за њу имамо супротстављене захтеве - требало би да се задржи добра заштита, способна да заштити од ручних бацача и савремених ПО средстава, али би морала да се смањи маса возила, а повећа запремина куполе. Како је то немогуће постићи и са композитним оклопима, морала би да се примене друга решења. Једино могуће решење је да се што више смањи оклопна заштита возила са предње стране, а да се реактивним оклопом повећа заштита на жељени ниво.
- аутопуњач - једно решење је да се искористи исти аутопуњач као и на Т-72, међутим могу се узети и друга решења у обзир. Ако узмемо у обзир да возило које дејствује из заседе треба да што пре испали прве гранате док је неопажено, и да се затим повуче у заклон, јасно је да пуњач који ће истом брзином пунити 22 гранате није неопходан, већ је боље решење аутопуњач са мање граната и већом брзином ватре. Једно од одговарајућих решења које је у употреби би био двоструки револверски аутопуњач у куполи, попут AMX-13.
- Систем за управљање ватром и термовизија - узевши у обзир да би главни начин дејства био са припремљног положаја, по очекиваном правцу напада, и са мањих даљина, савремени СУВ не би био потребан. То је такође врло битно због цене, јер би било битно да се направи већи број возила.
Једно од решења је да се један број опреми са бољим СУВ, а друго да се четама оруђа са старијом СУВ додели осматрачко возило, опремљено сензорима на јарболу или руци дизалице, које би могло да осматра бојиште из заклона, и наводи своја оруђа.
----
На крају долазимо до тенка који би био јевтинији од М84 (немају сва возила СУВ, АБХ заштиту, систем за подводну вожњу, лакше је), и које би било одговарајуће да замени велик број застарелих возила у ЈНА.
Како би тај тенк користио велик број компоненти са М84, трошкови развоја би били мали, а одржавање и логистика би били знатно олакшани.
Такво возило не би могло да буде ефикасно као М84А у улози основног борбеног тенка, међутим из уводног разматрања смо видели да би евентуални противник у том случају био знатно боље опремљен.
|
