Neki ljudi ovde uporno odbijaju da prihvate činjenicu da NATO uopšte ne mora da krene u ofanzivu protiv Srbije da bi nas bacio na kolena.
Elem, što se tiče teme - pa koliko vidim iz tuđih pisanja, kad se sve sabere, izgleda da je M-84ka bila sasvim solidno i razumno rešenje za nas, zar ne? I da bi Vihor u suštini bio pravi izbor za 90te i 2000te.
jazbar ::
Treba zbrojiti koliko nosači danas nose ukupno lovaca i koliko su ih tada nosili. Odkada su penzionisali F-14 nosači nose više komada F-18.
Što se nemačkih i ostalih tenkova tiče oni su se uglavnom kupovinom rasporedili po državama bivšeg Varšavskog pakta. Plus da te zemlje imaju još i ruske odnosno licencijske tenkove.
Jazbar baš pišeš napamet.
Poljska ima 247 tenka Leopard 2 i nijedna druga zemlja bivšeg varšavskog ugovora. Navedi koja je to zemlja jer ja definitivno ne znam.
Koliko ja znam Leoprade imaju (krajem 2016)
Nemačka 306
Danska 34
Austrija 40
Grčka 353
Španija 331
Kanada 82
Norveška 52
Poljska 247
Portugal 37
Turska 325
Finska 120
Švajcarska 134
Švedska 129
Dopuna: 21 Jun 2017 15:58
Što se tiče aviona na nosačima. U vreme početka jugoslovenske krize, dakle oko 1990. godine nosači aviona klase Nimic su ving sledećeg sastava (normalno)
20 F-14
20 F-18
20 A-6E
Dakle 60 borbenih aviona
Danas imaju samo 40 aviona F-18. Dakle ni tu nisi u pravu.
Dopuna: 21 Jun 2017 16:01
Šta više tada su imali veći broj vingova od broja nosača a danas imaju manje nedotaje im jedan ving da bi svaki nosač imao po jedan. Taj nedostajući ving je upravo sad u formiranju.
goxin ::Mozda bi se mogao koji stepen dobiti redizajnom kupole .
Mada je bolje ne dirati vec postojece T 72 /M 84 .
Oni su odlicni za mobilne brze akcije .
Fudbalskim rjecnikom napadaci .
Treba nam srednji red , neka kombinacija samohodki i tenkova . Podrska pjesadiji i oklopima u napadu , a i odbrana ( ukopavanje ) . Po mojoj logici T 72 /M 84 kada nisu u napadu , ostaviti u pozadini da cekaju .
Zadnja linija odbrane bi bili PT topovi i POVR .
Problem moze biti top 125 mm , da li dovoljno pruza ?
Svabe rade na topu 130 mm kao Anti-Armata , a i Rusi eksperimentisu sa vecim topovima .
Postavio sam pitanje za efekat 152 mm haubice na moderni tenk . "Surfujuci "po netu sam nasao da bi direktan pogodak obicne HE granate u svaki moderni tenk napravio istom ozbiljne probleme , za optoelektroniku , senzore a i za posadu .
Zato mislim da Akacija 2s3 152 mm ima smisla u tom srednjem redu , velika elevacija , podrska pjesadiji , ukopan za PT odbranu i podrsku tenkovima u napredovanju iz druge linije ( ukopan ili u kretanju ).... mada ima kupolu , ne viri puno cjev ispred vozila , tako da je dobar u urbanoj i šumskoj sredini...
Ima jos jedan video gde se provlaci izmedju zgrada i prakticno rusi kuce, ne uspevam sada da ga nadjem.
Pomenuta korisnost nize siluete se bas lepo pokazuje na nesudjenom topolju...
Doduse to je postignuto sa posadom od 2 clana u kupoli....
Resenje kupole sa punjacem i magacinom pozadi mi je dobro.
Kao i cela esteska linija tenka.
dobri covek ::...
Kukanje na male pozitivne ili negativne uglove ti neće doneti nikakve prednosti, izbor vatrenog položaja hoće...
Medjutim tu nastaju problemi, Izraelci zaplenjene T-54/55/62 nisu slali na Golan bas zbog toga. Naime isti su mogli da koriste svega 50-60% pripremljenih pozicija za tenkove Centurion i takodje znatno manje nepripremljenih pozicija.
Dopuna: 21 Jun 2017 1:31
mercedesamgzakon ::@bojank
Kako bi/su prošli ruski tenkovi na tom kamenjaru i blatu (ovo drugo pretposavljam dobro)?
Kamenjar lose, mada bolje od M60 (koje cak ni u najvecim momentima ocajanja nisu slali na Golan), blatista OK (mada su se svi tenkovi glavili u istima)... Najbolje се pokazaо Centurion, zbog svog vesanja nije imao problema sa lomom torzionih stapova, hodni deo mu je bio izrazito izdrzliv za te uslove. Nije dzaba za Merkavu odabran taj sistem vesanja umesto torzionog.
Obrati takodje paznju da Merkava nema gumene uloske na gusenicama - zbog bolje prohodnosti na losem terenu.
Za svoju tezinu Merkava jako dobro savladjuje tezak teren, jer je pravljena za isti. Namerno nije ganjana visoka brzina vec mogucnost da motor "vuce" pri malim brzinama.
Ovde imas dosta toga:
Kako su ga napravili, kuća na gusjenicama još ove kasnije varijante ne izgledaju tako divlje kao prve. Legende su. Ta država definitivno mora da postoji i nisu u pitanju pare nego srce.
Ima jos jedan video gde se provlaci izmedju zgrada i prakticno rusi kuce, ne uspevam sada da ga nadjem.[/quote]
@_Petar
^ su 152 je cuda radio . Kazu da nije probijao tenk ali ubije posadu sa HE . Sila masi daje ubrzanje . A granata od 50 kg .
Sporo se punio.
Tenk moze da valja drvece lijevo desno i gradjevine , okrene se ali cjev ostane . Mnogo dugacka ispred vozila, zapinje .
Su 152 nije imao tih problema . Akacija je bolje rjesena jer ima kupolu ali cjev ne zapinje . Ako zapne podigne je ( velika elevacija )i okrene .
Lagana je , ali to je prednost. Svakako je za drugu liniju , ali blizu i za indirektnu vatrenu podrsku. Po meni je bas univerzalna .
Imali su Argentinci i Brazilci projekte tenkova od 30 tona. U nazivu im je stajalo "mediano" (barem ovog argentinskog). Argentinci su iskoristili za tu priliku ojačano tijelo njemačkog BVPija Mardera sa nisko profilnom kupolom baziranoj na tenkovima Leo 1A4 i topom 105mm (skoro su počeli i sa re topoizacijom sa L44 120mm). I svidio se mnogima na testiranjima ali kada su trebali da ga prodaju preko Njemačke "treće strane" su udarale blokade.
Tu je i brazilijanski Bernardini MB-3 Tamoyo baziran na čuvenom američkom drugolinijaškom alternativnom tenku M41 Bulldog. U prvim verzijama bio je opremljen sa brazilskim olučenim topom 90mm u finalnim verzijama čuvenim L7 105mm. Za pogon su iskoristili izgleda komercijalni Skanijin V8 dizelaš uz sve moguće dorade oklopa, električnog sistema + laserski daljinomjer i oprema za noć. No projekat je otišao stepenicu više na Osorija.
bojank ::...
... ... Najbolje се pokazaо Centurion, zbog svog vesanja nije imao problema sa lomom torzionih stapova, hodni deo mu je bio izrazito izdrzliv za te uslove. Nije dzaba za Merkavu odabran taj sistem vesanja umesto torzionog.
...
On ima neku varijaciju polu-balansiranog vešanja (originalno je često kod kamiona sa dve osovine pozadi, po rezultatima slično sistemu kod "Spačeka") a Merkava IV podužna ramena (poput većine tenkova); međutim, oba tenka imaju zavojne opruge. Interesantno je da i torzione poluge (torzione opruge) i zavojne opruge (spiralne, "federi") funkcionišu po torzionom pricipu (tako da izraz "torzione opruge" zapravo obuhvata oba rešenja).
Poenta je da mislim kako je dobrim delom reč o rezultatu različitih potreba a ne isključivo o prednostima ili manama nekog rešenja. Tim pre što Senturion ima sklop koji sam po sebi pomalo štedi opruge.
Ako uzmemo u obzir da je M 84 i njegove mogucnosti za modernizaciju bio dovoljan kao glavni tenk , da vidimo kako Ameri gledaju na "nesto manji tenk ".
Uglavnom kod Amera laki tenk znaci potrebu za vazdusnim transportom bilo gdje po svjetu .
Recimo i da Kod Rusa Akacija 152 mm 2S3 je bila predvidjena da dvije stanu u IL 22 transportni avion...
Mi nemamo potrebe za kolonizacijom , pa tenkove/ borbena vozila treba prilagoditi svom terenu.
Kod nas bi laki tenk bio potreban po nekakvim budjacima , varosima , u brdskom podrucju gdje je lako naici na mostic male nosivosti a prepreku ( rjeku , klanac) je nemoguce pregaziti.
