|
zumzum ::Samo sto te fabrike kakve su sad nece niko da kupi i tesko da iko od njih moze da napravi uspesnu firmu. Zastareli masinski parkovi pre svega prave problem.
Izvnite, ali kada god pocnem da citam razne postove na raznim forumima, postavi mi se logicno pitanje:
* Da li na svetu postoji iskljucivo privatna svojina?
* Ko je nas u Srbiji ubedio da pored drustvene svojine, koja je bila Titov projekat/izmisljotina, postoji samo privatna svojina?
* Ko je nas ubedio da ne postoji drzavna svojina, kada ona postoji u svim zemljama razvijenog kapitalizma?
Ja stvarno ne razumem ljude u ovoj drzavi. Nama neko ponudi mantru, i mi se nje drzimo ne razmisljajuci svojom glavom. Tako nam je neko ponudio mantru da ne posotji drzavna svojina.
Pa, gospodo, ona postoji. A razlika izmedju drustvene svojine, koju je izmislio Tito, i drzavne, je u tome da je u drustvenoj svojini o buducnosti firme odlucivalo radnicko vece koje je biralo i smenjivalo direktore. Tako smo dosli do modela u kome su svi vlasnici svega, i nisu vlasnici nicega. U kome su svi odgovorni za sve, i nisu odgovorni ni za sta. Do modela u kome pkv radnik moze da odluci sudbinu doktora nauka, mada se u njegov posao razume kao Marica u kriv.
U drzavnoj svojini drzava postavlja direktora preduzeca, i on je licno odgovoran za sve sto se u tom preduzecu desava.
Svojevremeno je fabriku EI u Nisu stvorio/digao na noge gospodin Jasic. Kada je Tito sproveo u delo svoju izmisljotinu, odnosno drustvenu svojinu, gospodin Jasic se povukao sa mesta generalnog direktora, jer apsolutno vise nije mogao da odluci o nicemu samostalno, niti da bilo koju svoju odluku sprovede. I kada pitate bilo kog radnika koji je tamo radio duze, svi ce reci da je posle njegovog odlaska krenulo propadanje te fabrike.
I najstarije kapitalisticke zemlje jos uvek imaju odredjena preduzeca za koje su procenila da su od strateske vaznosti za drzavu, i njima upravlja profesionalni menadzment postavljen od strane drzave. I on toj istoj drzavi odgovara krivicno i materijalno za sve sto uradi.
Takvih preduzeca u svetu je sve manje, ali i dalje postoje. I niko u svetu ne postavlja pitanje zasto postoje, i ne zahteva ultimativno njihovu privatizaciju.
Za mene se postavlja pitanje kako je moguce da samo nasa drzava drzavnu svojinu izbacuje iz jednacine, i zasto je spremna da cak i strateski vazne proizvodne pogone (kao sto je, recimo, EPS, ili razna preduzeca namenske industrije) privatizuje.
Kako je moguce da mi, kao drzava, drzavnu svojinu kao oblik svojine potpuno izbacujemo iz jednacine, potpuno se odricuci jedinog oblika svojine koji nam omogucava da zadrzimo kontrolu nad strateski vaznim resursima ove zemlje? I koji nam omogucava da razvijamo razne proizvodne/usluzne i druge pogone koji su nasoj zemlji potrebni iz strateskih razloga. Tako i, recimo, pogon za proizvodnju motora za tenkove i borbena vozila pesadije, i razne druge pogone u vojnoj industriji.
Nama je neko poturio mantru o iskljucivom postojanju privatne svojine, i to je uradio sa razlogom, da bi omogucio pljacku svih resursa ove zemlje. Mi smo tu mantru, odnosno nasa drustvena elita, prihvatili, i danas placamo cenu tog bespregovornog prihvatanja te mantre.
|
