offline
- miodrag2
- Počasni građanin
- Pridružio: 23 Sep 2009
- Poruke: 889
|
Mi imamo nesto preko 200 tenkova, sto M-84, sto T-72. Sa ovih dodatnih 30 T-72, imacemo oko 250.
Imamo oko 500 M-80.
Imamo donirane humvije.
Uvodicemo Lazare, ili neki BVP tockas.
Imamo razna druga oklopna vozila.
Kada se sve to sabere, dodjemo do cifre od preko 1000 vozila, razlicitih namena, koja imaju neku vrstu oruzne stanice, kupole, itd. Za svaku od njih je, ukoliko zelimo da imamo borbeno efikasna vozila, potreban SUV.
To jesu vozila razlicite namene, sa razlicitim naoruzanjem i razlicitim potrebama za upravljanje istog. Ali su glavni delovi svih SUV-ova za sve njih isti, ili se moze postici 30-50% unifikacije delova sistema. Po meni moze cak i vise, ali zbog neisplativosti usloznjavanja odredjenih SUV-ova s obzirom da to zbog namene vozila nije potrebno, neka bude 30-50%.
Mi smo razvili SUV za tenk M-84 za koji znamo u koliko je primeraka proizveden, i znamo i kolika je proizvodnja bila planirana. U vreme kada je razvoj takvog sistema bio mnogo slozenija i skuplja stvar nego danas.
Ali vecina ovde na forumu, a i na nekim mestima odlucivanja, danas smatra da ne trebamo razvijati sopstveni SUV, vec da trebamo usvajati gotova strana resenja, jer se razvoj/osavremenjavanje SUV-a ne isplati.
Pa se ovde i jedna novija ideja, koja podrazumeva makar malo poboljsanje mogucnosti SUV-a tenka, unapred pljuje i odbacuje.
Ja znam da ovde u Srbiji od davnina vazi pravilo u tudjega tatka pogolema alatka. Tako da su mi iz te perspektive mnoge stvari jasne. Ono sto mi nije jasno je kako mislimo da odrzimo bilo kakav stepen industrijalizacije zemlje (a pricamo o reindustrijalizaciji kao novoj mantri, posle stare mantre da nama industrija nije potrebna i da celu zemlju treba da oslonimo na razvoj usluznih delatnosti), ako bilo kakav razvoj bilo cega ubijemo u startu.
Industrijalizacija zemlje se ne sprovodi dovodjenjem stranih fabrika kojima nudimo jeftinu radnu snagu. Jer ce one otici prvom prilikom kada im neko drugi ponudi bolje uslove, da li jos jeftiniju radnu snagu, ili jeftinije troskove proizvodnje zbog subvencija, bolje razvijene saobracajne infrastrukture, itd. Oni ce ostati po svaku cenu ovde samo ako im je deo razvoja u ovoj zemlji. A ja jos ne videh ni jednu stranu firmu koja je preselila deo razvoja svojih proizvoda ovde.
Dok je rumunska Dacia naterala Renault da ceo razvoj podvozja vozila prenese u Rumuniju, mi smo doveli Fiat kome smo ponudili samo hale i strucnu radnu snagu. Pa na svakih par meseci pregovaramo da li ce ostati i dokle, a kao jedan od najvecih spoljnopolitickih prioriteta imamo da kroz bescarinski izvoz obezbedimo trziste tom Fiat-u.
Zadnja industrijska grana u kojoj jos imamo koliko-toliko svoj know how, svoj razvoj, je vojna industrija, odnosno neke fabrike namenske industrije. I mesto da to dalje razvijamo, i ulazemo u tehnologije, znanje i proizvodnju, mi izgleda imamo za cilj da sve to zaustavimo. Jer kada se god neka ideja o razvoju i samostalnoj proizvodnji pojavi, uvek se nadje neko da to popljuje i spreci u nastanku.
Ovde na temi pricamo o Lazaru, koji u Lazaru 3 treba da dostigne mogucnosti vozila koje je potrebno vojsci Srbije. A secam se pocetka teme, kada je vozilo predstavljeno, i kada je vecina popljuvala i samu ideju da se jedno takvo vozilo razvija i proizvede. I prvi prototip napljuvali do besvesti, ne gledajuci da je to prototip koji tek treba dalje da se razvija.
Ako tako budemo nastavili, lagano cemo ubiti i namensku industriju. A onda ce nam preostati da ili stvarno proivredu svedemo na usluzne delatnosti, ili da u d... ljubimo strance da ne odlaze odavde. I ucene ce biti sve bezobzirnije.
Sto se tice CNC masina, da li je neko ove masine stvorio ni iz cega? Jednog dana seo, i osmislio najsavremeniju CNC masinu, napravio je i ponudio na trzistu? Ili je to neko razvijao godinama spajajuci elektronski hardver kao upravljacki element sa masinskim elementima, i razvijajuci softver za njegovo upravljanje? Koliko je danas skup hardver, koliko je danas tesko razviti softver, koliko je danas tesko osavremeniti neku masinu koja vec ima sistem automatskog upravljanja osavremenjavanjem njenog hardvera i razvojem novog softvera?
Izgleda da je to za nas i u 21.-vom veku nemoguca misija. A radili smo to jos 70-tih godina u nekim institutima ove zemlje, i razvijali svoje domace uredjaje, neke cak i proizvodili u manjim serijama.
Sta smo mi to dozvolili sebi, koliki stepen degradacije i propadanja, zaostajanja u svakom smislu, kada nam je u 21.-vom veku misaona imenica ono sto nam je 70-tih bila normalna stvar, na tadasnjem stepenu razvoja elektronskih komponenti, racunara, i softverskih alata.
|
