offline
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15557
|
Претходних година све чешће гледамо тенкове и друга возила у сукобима у граду, што је била реткост од краја Другог светског рата.
Прво смо имали прилике да видимо америчка возила у Ирачким градовима, а сада скоро свакодневно имамо прилику да видимо нове сминке из грађанског рата у Сирији.
Отварам ову тему са идејом да се анализира њихово дејство, и дају предлози како би изгледао тенк који је специјализован за градску борбу.
Тенкови у граду
Тенкови као најбоље наоружани и оклопљени су постали незаобилазни у градским борбама. Ипак, изгледа да нису одговарајући за овај задатак
- главно наоружање - савремени тенкови имају топове калибра 120-125мм дуге цеви и велике почетне брзине, намењене противтенковској борби. Како снаге побуњеника углавном не користе оклопна возила, јасно је да противоклопна улога топа није потребна. Главни противник тенковима је пешадија, а даљине на којима се дејствује ретко веће од 1км. Са само т/ф гранатом главно наоружање ових топова није најадекватније. Такође, дуга цев се тешко користи у скученом простору, лакше се оштећује, а опаљење ствара велики облак прашине која одаје положај и омета ново гађање.
- стрељачко наоружање - мислим да са спрегнутим митраљезом није било проблема, али кориштење митраљеза на куполи тенка изложава посаду стрељачкој ватри.
Такође, топ и спрегнути митраљез који се највише користе имају малу депресију и елавацију, што отежава гађање на мањим раздаљинама.
- оклопна заштита - савремени тенкови су најбоље заштићени са предње стране, одакле могу да заштите од погодака најтежих ПТ средстава. Међутим, са стране и отпозади су рањиви и од старијих ручних ракетних бацача. Током дејстава у уличним борбама је неминовна изложеност бокова тенкова. Са друге стране, тешки оклопи који су намењени задржавању АПФСДС пројектила нису неопходни јер побуњеници користе углавном кумулативне мине.
- погонска група - савремени тенкови користе дизел моторе, или у случају Абрамса и Т-80 гасне турбине. Мана ових решења је што су бучни те се долазак тенка на линију може чути. Други проблем је што рад мотора док је тенк у месту троши доста горива.
- сигурност посаде - осим активирања муниције у случају пробоја, при излазу је посада изложена стрељачкој ватри.
Оклопни транспортери и друга оклопна возила
За разлику од тенкова, ова возила пружају слабу заштиту против ПТ ракета из свих смерова. Додатни оклопи који се данас користе помажу само у одређеном проценту. Наоружање са аутоматским топовима 20-40мм је ефикасно против пешадије, али није довољно против утврђених положаја.
Американци су у Ираку користили и точкаше Страјкер, са којима су могли да се непримећено привуку положају, и које је у неким варијантама било наоружано и топом од 105мм.
-----
Предлози за унапређење тенка за градску борбу
Оклопна заштита:
- требала би да штити тенк од кумулативних мина и спреда и са бокова. Додатни оклопи могу да буду редован додатак, и на њихову тежину би требало рачунати при избору шасије
- системи активне заштите могу да заштите од кумулативних мина. Пешадија ретко наступа у близини тенка, а зрачење радара није одајуће у градској средини против слабије опремљеног противника, тако да те мане активне заштите нису изражене. Са друге стране, радарске антене су изложене стрељачкој ватри што је мана.
Наоружање:
- комбинација наоружања са БМП-3 се чини као занимљиво решење. Топ од 100мм је довољан за утврђене положаје, 30мм и митраљез су ефикасни против пешадије. Овај комплет је мањих димензија и масе у односу на тенковске топове, и подиже мање приликом опаљења.
Ипак би била потребна нова муниција за главни топ, попут кориштења Ајнет темпирних упаљача и по потреби термобаричних граната.
Друга опција су савремени топови од 40-57мм, који имају темпирну муницију и солидну пробојност зиданог материјала.
- даљински контролисана станица монтирана на куполи са митраљезом и бацачем граната је решење би могла да дејствују и под малим и под великим углом против пешадије, чиме би се, осим пружања заштите посади која би дејствовала изнутра, елиминисали мртви углови. Увлачење станице у тело тенка би јој пружило заштиту током проласка кроз скучене просторе, и по потреби заштитило од стрељачке ватре.
- вођене ракете нису потребне за дејство на мањим даљинама, а осим тога су често изложене стрељачкој ватри (попут на руском Терминатору).
Погонска група:
кориштење хибридног погона би омогућило већу аутономију по граду и нечујан рад, али је решење које није примењивано до сада на тежим оклопним возилима.
Како се тенк у граду не креће великом брзином, већ иде улицама мањом брзином, мањи тиши мотор би био одговарајући.
Заштита посаде:
распоред са Меркаве где је мотор напред пружа додатну заштиту посади, а уједно им даје излаз са задње стране.
Како сви предлози наоружања имају аутопуњач, посада би могла да буде смештена у тело тенка и самим тим боље заштићена.
Гусенице или точкови:
већа маса возила, осетљивост гума ипак значи да би овакав тенк требао да има гусенице са гуменим наплатцима.
Дозер је неопходан у многим ситуацијама, и требао би да буде стандардно монтиран.
Метео сензор је у граду непотребан (барем сензор који одређује брзину ветра), јер су струјања у граду често насумична, а даљине гађања мање.
Са друге стране, акустични сензор који би одређивао одакле је пуцано би био врло користан.
Посада:
иако је тренд смањење посаде, у овом случају би додатни члан био користан из простог разлога јер више очију боље види. Осим командира и нишанџије, додатни нишанџија, који би осматрао и руковао даљински управљаном станицом би био од користи. Могао би да осматра и дејствује по споредним правцима док су командир и нишанџија заузети главним циљем.
Толико засад од мене, дајте и ваше идеје и размишљања...
|
) za podrsku pjesadije.
