Tenkovi T-54 i T-55

• 6Ovo se svidja korisnicima: Mercury, amaterSRB, MB120mm, Boris90, Kos93, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kolona tenkova T55 , Beograd 1991.



T55 JNA 1991 godina.



T55 i sanitetlije.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

voja64 ::Za transport su na železnici manje bitne širine guseničnih članaka a daleko je bitnija sama širina kao gabarit za beše vagon SPG se vikaše .
Tovario sam i jedne i druge kao i većinu naših OMJ sredstava na železnicu pa je to jedna lepa tema za malo pisanja a nešto je nevido da je ima.
Drugi isto bitan element za železnicu je sama težina svakog sredstva i po tome se takođe određuje i mesto utovara kao i broj sredstava i sl..
Za gusenične ČLANKE ako su različite veze nema šanse da se članak sa T-55 spaja ili umeće među resto od M-84 a da nije neka BUDŽEVINA..

Наравно, то је све тачно. Мене је за ту реченицу инспирисао огроман немачки пропуст из времена Другог св. рата када су ''Тигрови'' имали тај проблем (невероватно да педантни Немци то нису уочили) па им се железнички транспорт тих средстава (да ли да кажемо колико драгоцених?) претварао у мануфактуру и ноћну мору. МОрали су да скидају, па да стављају, огроман број радних сати (и животне угрожености на ратишту), итд, итд. Руси то сигурно нису имали.

• 1Ovo se svidja korisniku: pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank
Ako su menjali pogonski točak onda je to siguran znak da je dužina jedne papuče ili kako smo je mi zvali KORAK različit i to menjanje se izvodilo da se uklopi uzbčenje sa vrstom guseničnog platna.
Nego kada smo već kod utovara na vagone tu visina nije bila uglavnom problem kod većine sredstava OMJ a mi iz inžinjerije smo tu vazda bili u dlaku pa se natovarena kompozicija morala provlačiti kroz šablon da se utvrdi da nismo izašli izvan okvira gabarita.
Još se sećam da su i širine pobrojanih modela različito štrčale u prepustu i da je T-55 naj uži pa onda T-72 i najširi sa skokovima po 4-5cm sa svake strane je M-84.
I još jedan kuriozitet naših pruga koji mi je isto ostao u sećanju.

Imali smo u Jugi dva standarda naponske mreže pa su se beše dal kod Zidanog Mosta ili Zaprešića smenjivale lokomotive sa i na Zapad a to sam upamtio kao pratilac u onom vozanju konvoja iz Slovenije u jesen 1991.g.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Код Добове су се смењивале...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tako je DOBAVA al je davno bilo i nisam siguran dali su tu šta promenili ili je i dalje taj prelaz napona..

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U Sloveniji je malo veća gimastika sa železničkom kontaktnom mrežom. Kod njih se koristi zastareo sistem jednosmerne struje 3 KV. Priključci ka Mađarskoj i Hrvatskoj su standarni 25 KV naizmenična struja, dok je ka Austriji nešto stariji sistem 15 KV takođe naizmenična.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ех, Добова...ја кад нешто запамтим, то је запамћено...

Питање за вас двојицу: знам да постоји истовар, односно ''искцрцавање'' тенкова са вагона под узбуном (неким нападом итд), када они ''пречицом'' силазе са вагона (тако што га чак и накриве). Дакле, не иду са стандардних рампи како је уобичајено, већ се некако превале на страну вагона платформе и шмугну. Виђао сам слике, али нисам сигуран да је то било овде.
Ако сам био довољно јасан (надам се да јесам) молим вас да нам изнесете своја искуства.

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, Mercury, Sirius
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da smo jednom prilikom već pisali o tome. Verovatno tako nešto postoji kao opcija, ali je vrlo bitno na kom delu pruge se izvodi. Ako se to radi u delu pruge gde je kolosek u približno istom nivou sa okolnim zemljištem ili na području stanice gde je kolosek u istom nivou sa okolnim zemljištem, onda će posledice trpeti verovatno samo vagoni. Međutim, ako bi se tako nešto radilo na otvorenoj pruzi, gde su sa obe strane koloseka kanali, onda postoji opasnost i od oštećena tenkova.

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Avg 2017 14:32

O tome se samo nagađalo a mi smo praktikovali da u začelno vozilo natovarimo od zada poveću količinu kamene drobine-tucanika sa kojim se i inače podbija špruga a ispred na tom istom vagonu sa plitkim stranicama i jedan ULT.
Prosto u nuždi zastane voz i očas se posla svi u koloni spuste na toj lako inprovizovanoj rampi.
Mada nisu ni sve utovarne rampe na većim ŽS ujednačene .Tako sem u onoj ranžirnoj Makiš gde se jednovremeno može vršiti utovar mnogo tenkova,dotle se recimo na onoj u Resavici sa dvadesetak dužnih metara može istovarati po dva tri sredstva a ostali isto moraju sa vagona na vagon.
O toj priči da su negde u Sovjetsko vreme frontalno istovarili celu kompoziciju bočno sam ja negde kačio sliku i isto se čudio da je to teško izvodljivo i da bi tenak sa svoji 40 i kusur tisuća kg izbio -razmaknuo šine kod takvog istovara..
Voleo bi da drugar sa prve linije Železničkog fronta i vrsni vozač M84 kaže koju..

Dopuna: 18 Avg 2017 14:33

Stigao brži i mlađi da natrukuje..
Pozdrav za Jestera..

• 4Ovo se svidja korisnicima: Mercury, Sirius, voja64, pedja63
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imali smo ciklus fotografija na 118 strani. Ovo je jedna od njih. Očigledno situacija koja može napraviti probleme.