Tenkovi T-54 i T-55

• 3Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, GreenMan, VP6919
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sremac983 ::На бившим просторима једина жељезара која може то да уради је жељеазра Равне јер је она била специјализована за израду челика за тенк М-84....ако су топили наше тенкове Т-55 онда је овде вршено сечење, а топљење код њих или пак негде другде....

А пошто имам друга који ради у жељезари више од 25 година, он никада није виде да су наши довозили делове тенкова за топљење и неко од његових колега...значи то је само ловачка прича и ништа више...

Јестер, тако сам и мислио , хвала ти.

Сремац, на тој ловачкој причи многи су направили политичку каријеру.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ILGromovnik, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne drži te me strogo za riječ, SM peći u Smederevu su klasika za taljenje i lijevanje čelika onog što se naziva čelik negarantiranog sastava i svojstava, recimo Č.0361
Temperatura taljenja i ljevanja tog čelika i čelika za kupole tenka nije sa nekom velikom razlikom, neka bude 1450 naprema 1550 stupnjeva, ili 1650 nebitno.
SM peći bez problema progutaju otpadni čelik, tako da bi i kupolu tenka stopile bez jebe. Samo je stvar u tome što je regulacija temperature gruba, a kod legiranih čelika je to bitno držati pod kontrolom plus što se u SM peći legirani otpad “zagadi” pa od uvjetno rečeno plemenitog čelika taljenjem dobiješ drek.
Uzmite ovo sa rezervom, davno davno je bilo kada sam nos turao u peći i kokile

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Drug pukovnik ::Ne drži te me strogo za riječ, SM peći u Smederevu su klasika za taljenje i lijevanje čelika onog što se naziva čelik negarantiranog sastava i svojstava, recimo Č.0361
Temperatura taljenja i ljevanja tog čelika i čelika za kupole tenka nije sa nekom velikom razlikom, neka bude 1450 naprema 1550 stupnjeva, ili 1650 nebitno.
SM peći bez problema progutaju otpadni čelik, tako da bi i kupolu tenka stopile bez jebe. Samo je stvar u tome što je regulacija temperature gruba, a kod legiranih čelika je to bitno držati pod kontrolom plus što se u SM peći legirani otpad “zagadi” pa od uvjetno rečeno plemenitog čelika taljenjem dobiješ drek.
Uzmite ovo sa rezervom, davno davno je bilo kada sam nos turao u peći i kokile

Хвала много за ову допуну.
Чему онда може да служи такав ''дрек''? Негде мора да оде. У монте, грађевинску индустрију? Прескуп начин да се запосле Црнотравци...

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel, miodrag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajmo vako…da bi se tenk rastalio u visokoj peći pa onda možda kroz konvertore malo počistio i eventualno ako valjci dopuštaju izvaljao u nekakve limove koji pitaj boga kako bi se deklarirati, treba se dobrano napatiti. Gro mase tenka je u kupoli i to treba nekako sasjeći barem popola što bi se narodski reklo.

Znači skuplja pita od tepsije. Tenk je težak 45 tona, godišnja moguća proizvodnja gvožđurije u Smederevu neka je 2 miliona tona.
Sto sasječenih, nekako, tenkova je 4500 tona čelika ili 2,25 promila godišnjih mogućnosti prerade normalnim putem iz željezne rude i standardnog otpada.
Tko bi se s tim zajebavao, bolje se isplati pokloniti nekom ili za uzvrat krompir tražiti ako se već vojska želi rješiti viškova

• 1Ovo se svidja korisniku: amaterSRB
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SM peći u Smederevu su bile u pogonu Stara železara na Dunavu, ne u onoj *velikoj*.
Ima veoma mnogo vremena od kada te peći ne rade.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Potpuno laičko pitanje, zašto ne koristimo električne i indukcijske visoke peći s obzirom da smo izvoznik struje, a domaći ugalj je đubre?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa koristimo u mitrovici imas SMS celucanu, trosi struje sam tako...rade vuceno gvozdje za gradjevinu....nocu rade koliko su ekonomicne ....

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Има ту делова,који могу без сечења да се продају ливницама.Гусенице,блок мотора,резервоари,они лимени блатобрани,глава мотора ако је од алумунијума,такође кућиште мењача...Не знам колико и да ли има бакра у тенку!?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja svojim očima u prolazu video u S.Palanci kako ljudi parkirali t-55 u dvorištu kasarne i seku ga. Zaključio sam da ga seku a ne da ga vare jer je već bio poprilično raskupusan. To je bilo pre pet šest godina najmanje. Ostavljam mogućnost da ipak nisam lepo video jer je, kao što rekoh, bilo u prolazu iz auta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A da ne vrtimo istu priču opet po ko zna koji put za 15 godina. Od tenkova, osim T34 koji su odjednom prodati, broj eventualno isečenih T55 je minoran. Čak i da je veći on nikad nije bio realno sporan.
Tenk je prevaziđen a politička vlast svakako nije mogla lako da pravda šta će joj, u uslovima međunarodne (tadašnje) stabilnosti više tenkova nego što ih maltene ima čitav NATO. Negde u isto vreme Mađarska, Holandija i ostali donosili odluke da kompletno odustanu od tenkova. Problem je što se tehnika nije zanavljala i modernizovala (da smo hteli tenkove, T72 smo mogli da nabavimo na kilo mnogo lakše nego danas), što je javna uprava zeznula Ponoša za ona dva helikoptera (odnosno, njegovo neiskustvo sa birokratijom, pa je ispao naivan), srljanje u reforme bez usvajanja kompletnog i pažljivo omišljenog nekog novog sistema, pa sve ispalo polovično i delimično funkcionalno, petljanje sa nabavkama, pa su sistemi veze nabavljeni nakaradno (što ne znam da li je uopšte ispravljano) itd.

Ostalo je politički folklor koji je negde gađao gde treba a negde ne, prosto je narodu bilo lakše da se prikaže sečenje tehnike kao najlakši primer za neke dublje reforme koje su stvarale i potrebna rešenja ali i dodatne probleme.