Tenkovi T-54 i T-55

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

HP 35 ::ruso ::HP 35 ::Ako ih je vec ostalo odabrao bih 100 komada , skinuo kupolu i remontovao sasiju , motor , transmisiju i hodni deo i na tortu stavio slag - borbeni modul pancir S1 . Svaka brigada KOV dobila bi po jedan vrhunski divizion PVO .

Kolega ja bi namontiro GAU-8/A Avenger 30 mm nista ljepse. Moze za pvo a moze i za urabani fajt
Mislis posto prage odose u penziju da imamo sa cim izac pred Milosa . Moze , mada i pancir dobro dere iz 2 x 30 mm a za avijaciju 12 raketa svaki modul .

Kad se gleda korisnost sto je najvaznije pancir je korisnoji, ovo sa gau-8 30 mm je moja licna fantazija da tako kazem. Kad zahuci gau na prazno onako ovi sa druge strane ima da bjeze ko musice bez glave. Zamisli samo tu zvjer jos kad bi imali vise vrsta municije(zapaljiva,fregmentirajuca,pancirna..) to bi bilo strasno. Nesmijem vise pisat moram priznat da su me uvek fascinirali miniganovi

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Akcija, jel bogati jel bilo 10 članova posade u u ISU-152. A punilo se ručno a a sad možeđda staviš poluatomatski punjač i da puniš bez problema i 203 mm.

Granata za Su-152 je težine oko 40kg , a ova od 203 mm preko 100kg . Od ručnog punjenja nema ništa ,ali samo punjenje nije toliki problem . Na kraju krajeva postojao je i SturmTiger sa raketnim lanserom od 380 mm . Problem je kako smestiti top koji treba da izdrži trzaj prilikom ispaljivanja granate od 203 mm . Ko je video sliku haubica od 203 mm koje sam postavio shvata o čemu pričam .

Inače , sam Su-152 i ISU-152 su koristili praktično nemodifikovanu haubicu ML-20 . Te priče o olakšavanju i slično nemaju realnog osnova - zbog uslova ispaljivanja (direktna vs indirektna paljba) topovi u oklopnim vozilima trpe veća opterećenja od artiljerijskih .

A kad već pomenuh SturmTiger , ako nam već padaju svakojake (blesave ) ideje , bolje bi bilo na šasiju T-55 nakačiti par krupnokalibarskih raketa vođenih mikrokablom (npr kao u projektu Alas) pa njima razbijati bunkere . Jeste da je to malo skuplje rešenje (veća cena projektila) ali je barem izvodljivo bez mnogo razmišljanja o tome koji top može da izdrži šasija .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E u to ćeš tropex da me uveriš samo ako imaš papir, odnosno papir možeš da imaš samo ako si polagao unutrašnju balistiku pa onda mehaniku balističkih sitema i ako znaš da izračunaš sile pri trzanju i vraćanju bolje rečeno da konstruišeđ ceo protivtrzajući uređaj.
Ja i dalje tvrdim da nova cev sa istom granatom a promenjenim punjenjem i novi protivtrzajući uređaj itekako mogu da se semeste i funkcionišu na šasiji od M-84.
A to blesave možeš svom tati da podmećeš a ne meni.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::E u to ćeš tropex da me uveriš samo ako imaš papir, odnosno papir možeš da imaš samo ako si polagao unutrašnju balistiku pa onda mehaniku balističkih sitema i ako znaš da izračunaš sile pri trzanju i vraćanju bolje rečeno da konstruišeđ ceo protivtrzajući uređaj.
Ja i dalje tvrdim da nova cev sa istom granatom a promenjenim punjenjem i novi protivtrzajući uređaj itekako mogu da se semeste i funkcionišu na šasiji od M-84.
A to blesave možeš svom tati da podmećeš a ne meni.

Pošto ti predlažeš smeštanje haubice od 203 mm na šasiju T-72 , izvoli pa napravi pred(račun) za ceo sistem . Ja mogu samo da se oslonim na postojeća konstrukcijska rešenja za oruđa tog kalibra i slična , i da se pozovem na zdrav razum - da je tako nešto moguće već bi se neko setio od 2.sv rata na ovamo da napravi takav sistem . Koliko je meni poznato , danas se čak i artiljerija mahom ograničava na kalibar od 155 mm .

p.s. Evo samo jedne kratke opaske . Projektil od 203 mm je 2.5 teži od onog od 152 mm . To znači da je potrebna otprilike 2.5 puta veća energija da bi dobio istu brzinu (ostali parametri isti) . Ovo pak znači da delovi izloženi sagorevanju barutnog punjenja trpe negde oko 2 puta veću silu , pa bi trebalo da budu oko 2 puta jači (masivniji) . Slučajno ili ne , sovjetska haubica ML-20 152 mm je u borbenom položaju teška 7270 kg , a haubica B-4 203 mm 17700 kg . Pametnome dovoljno .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Plati. Plati. Plati pa ćeš dobiti predproračun.
Ovaj rad, rad i samo rad.
A moj drugar čarapan Gile iz 14 Oktobra neće morati da plati da dobije predračun. Al ti nisi on jel tako?
A i Gile je gle čuda diplomirani mašinski inženjer, beogradski đak. I Giletu ću da uradim ZA DŽABE.
Dalji razgovor sa tobom ću da nastavim samo pod uslovom da mi pravilno nabrojiš tipove kočnica trzanja i vraćanja, i to bar tri tipa. Ako to ne znaš šta se uopšte raspravljaš. Da te ne teram da odabereš kočnicu i povratnik i gasnu kočnicu i kolevku i zatvarač pa da radiš faze trzanja. Onda bi verovatno sam pokušao proračun. Naravno pre toga da odabereš barutno zrno i uradiš UBS proračun makar Le Duka.
Ali da to znaš probo bi sam ne bi se ovde svađao sa mnom.

Aj života ti šta si diplomirao ili magistirao ili tako nešto? Menadžement u vojsci?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Plati. Plati. Plati pa ćeš dobiti predproračun.
Ovaj rad, rad i samo rad.
A moj drugar čarapan Gile iz 14 Oktobra neće morati da plati da dobije predračun. Al ti nisi on jel tako?
A i Gile je gle čuda diplomirani mašinski inženjer, beogradski đak. I Giletu ću da uradim ZA DŽABE.
Dalji razgovor sa tobom ću da nastavim samo pod uslovom da mi pravilno nabrojiš tipove kočnica trzanja i vraćanja, i to bar tri tipa. Ako to ne znaš šta se uopšte raspravljaš. Da te ne teram da odabereš kočnicu i povratnik i gasnu kočnicu i kolevku i zatvarač pa da radiš faze trzanja. Onda bi verovatno sam pokušao proračun. Naravno pre toga da odabereš barutno zrno i uradiš UBS proračun makar Le Duka.
Ali da to znaš probo bi sam ne bi se ovde svađao sa mnom.

Aj života ti šta si diplomirao ili magistirao ili tako nešto? Menadžement u vojsci?

Ajde pre nego što ti platim , da ti prvo postavim jedno pitanje iz fizike za osnovnu školu : Imaš top iz kojeg projektil mase X izleće brzinom Y . Koliko treba da uvećaš punjenje da bi taj isti projektil iz iste cevi izletao duplo većom brzinom (dakle 2Y ) ? Zanemari trenje i otpor vazduha , gubitke u zatvaraču i uzmi da cev to može da izdrži .

A ako te toliko interesuje artiljerija ,pročitaj malo ovo . Imaš gasne kočnice na ustima cevi , razne sisteme za ublažavanje trzaja (hidrauličke , hidrauličko-mehaničke (sa oprugom) , elektromagnetne ) i na kraju same zatvrače . Verujem da će ti koristiti :

Gasne kočnice
Ublažavanje trzaja
Zatvarači 1
Zatvarači 2

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, buster, CHARLIE JA.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za prepucavanje postoji opcija privatnih poruka.

Ako neko od vas ima diplomu fakulteta iz VP 3566/1 Zagreb ili Beograd (Tehnička Vojna akademija), neki od mašinskih smjerova, neka nešto napiše o ovome.

Ne uči se o ovome sa foruma ili wikipedije.

Vlado

• 10Ovo se svidja korisnicima: Mercury, dejoglina, ujkozavlanje, Kaćuša, CHARLIE JA., celik, aramis s, ILGromovnik, akcija, Vl veliki
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Gotov,zavrsen i ovaj malisa Radi se o konverziji Tamiynog T-55 i Migovog resin seta .

Dvor 1995... u 1:35.










































Steta samo sto olupine vojne tehnike iz rata 92-95 nisu bolje slikane ili bar opisane .Nama maketarima bi bilo mnogo lakse.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 29 Avg 2012 15:52

vathra ::После повлачења са КиМ сам имао прилику да питам једног тенкисту који је похвалио мобилност Т-55, како су могли да их по потреби извуку на брда где то нико није очекивао.
Да ли је по том параметру Т-55 бољи од М84?
Po planinama BiH sam mnogo češće sretao T-55 nego M-84,izašao je čak i na vrh Vlašića.Jeste trom ali gura uzbrdo.To bi ipak mogao najbolje da kaže neko ko je vozio obadva tenka po planinčinama,po ravnom je M-84 znatno hitriji na izgled.

Dopuna: 29 Avg 2012 16:36

jesterCitat: . . .Mišljenja sam da bi tenkova trebalo biti samo u oklopnim brigadama . . .
Khm,khm . . . kada četa pešadije zastane ispred nekog malo utvrđenijeg položaja da pričekaju na " tenk iz Niš "?
Oklopne brigade su na brdsko planinskom zemljištu preglomazne formacije,nema mnogo tenkoprohodnih pravaca,uski su i laki za zaprečavanje.Na takvom zemljištu rade vodovi i čete tenkova a samo ponekad i ponegde bataljoni;brigade(kao celine) nikada i nigde,barem ja nisam čuo za takav slučaj.
-Tenkovi su isečeni da bi bili poštovani kojekakvi sporazumi i da bi se neko obogatio na super kvalitetnom a bagatelno jeftinom čeliku.Imao sam priliku da upoznam jednog takvog "trgovca",ocarinio sam mu ultra moderni Audi A-8 sa motorom od skoro pet litara i po "bagatelnoj" ceni od nekoliko desetina hiljada evra.Koliko li je 55-ica pretopljeno zbog njegovog Audija ?
-Koliko se sećam krajem devedesetih je VTI razvio tehnologiju "regenerisanja delova na bazi tvrdog hromiranja"(neka me neko ispravi ako nisam dobro naveo naziv metode,davno bilo) koja je bila od koristi baš za ovakva stare ratnike,produžavala im je život,i to znatno.Mogli smo ih iskoristiti za mnogo toga,pa Izraelci ih koriste i dan-danas kao teške OT.

• 1Ovo se svidja korisniku: frenki1986
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@frenki1986, svaka čast za trud


@victoria, oklopna brigada se ne sastoji samo od tenkova. Ima tu dosta drugih borbenih i neborbenih vozila i rodova vojske. Nekada dok su postojale oklopne brigade, svaki oklopni bataljon se sastojao od dve tenkovske i dve mehanizovane čete. To mu dođe 10+10 tenkova i 10+10 BVP-a. Uz svaki BVP naravno ide i odeljenje strelaca (mehanizovana pešadija). Jednu tenkovsku četu su činila tri tenkovska voda od po 3 tenka, s tim da je prvi vod imao i četvrti tenk, kao komandni tenk čete. Isto tako je bilo i sa mehanizovanom četom.

E sad, ako se tenkovi koriste za ono čemu nisu prevashodno namenjeni, onda je moguće jedan tenkovski ili mehanizovani vod izdvojiti iz čete i priključiti ih u akciju sa drugim jedinicama vojske ili policije (što se i dešavalo). To se ne bi dešavalo da su druge jedinice vojske i policije (spec. jedinice) imali adekvatno borbeno vozilo kao podršku. Ne mislim naravno na tenk, ali nešto kao BMP-3 sa topovima 100mm i 30mm + POVR.

U kretanju preko velike uzbrdice na nekom teškoprohodnom brdu, T-55 bi mogao imati prednost u nešto većem klirensu i manjim dimenzijama, sve ostalo je u korist M-84 (odnos snage i mase tenka, vatrena moć i oklopna zaštita).