Bombardovanje voza u Grdeličkoj klisuri, "kolateralna šteta" ili ratni zločin

• 36Ovo se svidja korisnicima: Georgius, vathra, pavlo, Oscar, ozzy, LonelyWolf, RJ, Toni, Dorcolac, Sass Drake, Mixelotti, Vlada78, gloyer, proka89, danijell, fantom_S, cezar 35, sasans23, PleoJSO, Vitez, Thunderlion, Mercury, Leonardo, Sale, markus, deri3891, Levi, CyberSrbin032, S2M, šumar bk2, voja64, Nikola Gajić, Bane san, Stribog, nacatomicic, Atomski čoban
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Bombardovanje voza u Grdeličkoj klisuri,
"kolateralna šteta" ili ratni zločin
(Ili, kako je NATO falsifikovao dokaze, sa namerom da sakrije istinu)
Kada sam 1999. čuo vest o pogibiji nedužnih putnika u vozu u Grdeličkoj klisuri, uključujući i NATO viđenje događaja, pomislio sam, verovatno kao i većina - našli se ljudi u pogrešno vreme na pogrešnom mestu.

Punih devet godina kasnije "iskopao" sam na internetu gomilu NATO-vih fotografija i video snimaka iz 1999. Među njima su i dva video snimka, koji su mi omogućili da natenane proučim priču Veslija Klarka o događaju u Gdreličkoj klisuri.

Priznajem da sam u ovoj analizi komentarisao i neke stvari iz vojne tehnologije, za koje nisam preveliki stručnjak, pa bi mi dobro došle eventualne ispravke i dopune boljih poznavalaca.

1. Poznate činjenice
1.1 Šta tvrdi NATO?

Za bombardovanje brzog voza broj 393, na relaciji Niš - Ristovac, 12.04.1999. u Grdeličkoj klisuri, NATO tvrdi da je "kolateralna šteta".

Sledećeg dana, tadašnji komandant NATO, Vesli Klark izjavio je na konferenciji za novinare da je "zadatak pilota bio da sruši most i kada je u deliću sekunde shvatio da na most ulazi voz, više nije mogao ništa da učini jer rakete su već bile aktivirane".

Bar tako su prevedene reči Veslija Klarka.

Ako je prevodilac dosledno preveo njegove reči, to znači da on govori o:
- jednom pilotu i
- isuviše kratkom vremenu da taj pilot reaguje na okolnost da na most ulazi voz.

Da bi dokazali tu tvrdnju, NATO je na konferenciji za novinare 13.04.1999. objavio dva video snimka iz kamera na vrhovima raketa, koje su pogodile voz.





Prvi traje 4,304 sekundi i ima 129 slika.
Drugi traje 5,438 sekundi i ima 163 slike (oba po 30 slika u sekundi).

Iako su obrisane oznake vidljive na snimcima gađanja drugih ciljeva, očigledno je da su snimci skraćeni i da to nisu realna vremena protekla između lansiranja i pogodaka.

Od pojavljivanja cele lokomotive u kadru prvog video snimka (u 1,688 sekundi), do poslednje slike pre pogotka (u 3,970 sekundi) protekle su 2,282 sekunde.
Drugi pogodak u voz je usledio u 5,171 sekundi drugog video snimka.

Na taj način sugerišu da je "pilot" imao samo 2 sekunde da izbegne prvi i još 5 sekundi da izbegne drugi pogodak.

1.2. Šta tvrde mašinovođe?

Prema tvrdnjama niških mašinovođa Bobana Kostića i Gorana Mikića, osam godina kasnije (Glas javnosti, 12. 04. 2007.), NATO je u toj akciji lansirao četiri rakete (bombe).

Hronologiju događaja njih dvojica opisuju ovako:
(1) Boban Kostić, koji je u tom trenutku vozio, kaže da se voz kretao brzinom od 65 km/h (18 m/s).
(2) prva je pogodila drugi vagon voza;
(3) voz je u trenutku prvog pogotka poskočio, lokomotiva i prvi vagon su se otkačili i od ostatka kompozicije prešli još oko stotinak metara i zaustavili;
(4) njih dvojica su izašli iz lokomotive. Kostić kaže da je pao i odmah, pridižući se, čuo Gorana kako viče: "Pazi, ide druga!" (Mikić je tada ranjen);
(5) druga je pogodila nadvožnjak na prelasku puta preko pruge;
(6) treća je pogodila već zaustavljeni treći vagon;
(7) četvrta ponovo pogodila nadvožnjak.

Iako u pomenutom članku piše da su rakete padale u kratkim razmacima, Boban se priseća da je između prve i druge prošlo "jedva desetak sekundi".

Pokušaću da proverim tačnost Kostićevog prisećanja, jer je svedočenje po sećanju veoma problematičan način dokazivanja. Pogotovo ako je od događaja do svedočenja prošlo, kao u ovom slučaju, celih osam godina.

Za tu analizu, veoma su bitne izjave mašinovođa o:
(1) brzini kojom se voz kretao pre prvog pogotka;
(2) dužini zaustavnog puta voza, posle prvog pogotka;
(3) šta su njih dvojica radili i kakav im je utisak o vremenu proteklom između prvog pogodaka u voz i prvog u nadvožnjak.
Dakle, od ulaska voza u kadar prvog snimka, pa do prvog pogotka u voz i prvog pogotka u nadvožnjak bilo je potrebno neko vreme:

(1) da voz stigne na most;
(2) da se lokomotiva i prvi vagon otkače, pređu neko rastojanje i da se zaustave (ne po inerciji, već uz kočenje);
(3) da mašinovođe izađu iz lokomotive i
(4) da Goran uoči "drugu" i upozori kolegu.
Posle prvog pogotka u nadvožnjak (snimak nije objavljen), morali su oko nadvožnjaka da nastanu dim od eksplozije i prašina od komada polomljenog betona konstrukcije nadvožnjaka.

Nažalost, vreme potrebno da se raziđu ne može da se proceni, jer nisu poznati meteorološki uslovi u tom trenutku.

Ipak, izgleda da je bilo dovoljno vremena da se dim i prašina raziđu, jer se ne vide na video snimku drugog pogotka u voz.

2. Nepoznate činjenice

Potvrđivanje ili osporavanje Klarkove tvrdnje o isuviše kratkom vremenu bilo bi znatno jednostavnije:
(1) da je objavljen snimak pogotka druge rakete:
Položaj pokretnih objekata omogućio bi bar približnu analizu vremena proteklog između pojedinačnih lansiranja i pogodaka.
Dobio bi se i precizniji odgovor na pitanje: "Da li je bilo dovoljno vremena da se odustane bar od drugog pogotka u voz?".

(2) da se zna tip aviona:
Bitan je sa aspekta činjenice da jedan čovek u jednom trenutku može da se koncentriše samo na jednu stvar.
Zbog toga je posebno problematična tačnost drugog dela Klarkove rečenice, da pilot, "...kada je u deliću sekunde shvatio da na most ulazi voz, više nije mogao ništa da učini... ".
Ako je tačno je da je bombardovanje izvršio jedan američki avion F-15E, trebalo je da Klarkova rečenica u prevodu glasi: "zadatak pilotâ je bio da sruše most", jer taj avion ima dvočlanu posadu.

Pretpostavljam da se na ovom tipu aviona pilot ne bavi traženjem cilja, nišanjenjem i vođenjem raketa do cilja. To je osnovni zadatak drugog člana posade, tzv. "oficira za naoružanje".
Dakle, nije trebalo da reaguje pilot, nego "oficir za naoružanje". Zaduženja su im razgraničena, između ostalog, da bi svako mogao da se maksimalno koncentriše na izvršenje svog dela zadatka.

(3) da se zna vrsta ubojnog sredstva i procedure dejstvovanja:
Nisam našao potpunu potvrdu, ali pretpostavljam da je bombardovanje izvršeno televizijski vođenim raketama (bombama) AGM-130. Namenjene su za gađanje fiksnih ciljeva u dometu do 60 kilometara i sa visina do 9.000 metara. Brzinu leta i proceduru navođenja na cilj nisam našao u tehničkim podacima.

"Oficir za naoružanje" sigurno ima kvalitetniju sliku na ekranu, nego što su slike izvađene iz prezentiranih snimaka. Dakle, mogao je na vreme da vidi šta mu je u kadru.

Zbog toga se nameću brojna pitanja:
(1) Da li je on uopšte pratio šta ima u kadru?
(2) Da li je uopšte nameravao da drugačije reaguje?
(3) Da li se procedura njegovog rada svodi samo na "odredi prvu nišansku tačku - zaključaj - lansiraj prvu, odredi drugu nišansku tačku - zaključaj - lansiraj drugu" (pre nego što je prva pogodila cilj), itd.?
Nažalost, na ova i slična pitanja nisam pronašao odgovor.


3. Opšta zapažanja o snimcima, kojima NATO dokazuje da je reč o "kolateralnoj šteti"

Da bi dokazali svoju tvrdnju, NATO je objavo samo video snimke pogodaka u voz (prva i treća raketa).

Snimke druge i četvrte nisu objavili. Verovatno da prikriju vreme proteklo između pojedinačnih pogodaka.

Klarkovu tvrdnju o isuviše kratkom vremenu NATO je pokušao da dokaže prvim video snimkom, koji je toliko ubrzan da zaista stvara utisak o veoma brzom kretanju voza.

Osim očiglednog ubrzavanja snimka, zapažaju se najmanje dve okolnosti, koje ukazuju na montiranje i doradu ovih snimaka, pre objavljivanja:
(1) odsustvo raznih oznaka, koje se pojavljuju na video snimcima dejstava po drugim ciljevima;
(2) nelogični završeci ovih video snimaka. Naime, svi snimci kamera na vrhovima raketa moraju da se završe "snegom".

3.1. Oznake na snimcima

Prikupio sam i pregledao preko 100 video snimaka NATO dejstava 1999. na raznim lokacijama i sa više vrsta ubojnih sredstava.
Na gotovo svim objavljenim video snimcima, koji nisu cenzurisani, uz ivice kadra vide se razne oznake (Dokaz 1).
Na cenzurisanim snimcima, na pozicijama podataka vide se bele fleke.
Na snimcima iz Grdeličke klisure nema ni podataka ni belih fleka (Dokaz 2).



3.3. Završeci snimaka

Na nekim snimcima neposredno pre završetka uočljiva je oznaka "TERM" i brojevi, koji idu unazad do "00:00" (Dokaz 3).
Posle toga, svi snimci kamera postavljenih na vrhu raketa završavaju se, bez izuzetka, tzv. "snegom", jer u trenutku pogotka dolazi i do uništenja kamere (Dokaz 4).



U svetlu ove činjenice, oba snimka napada na voz završavaju se nelogično. Naime, ni jedan se ne završava "snegom".
Od 120. do 129. slike prvog snimka na ekranu je ispisana reč "GOOD". Ispod nje se redom pojavljuju brojevi, koji se smanjuju od 31.7 do 31.4 (Dokaz 5).
Na kraju drugog snimka pojavljuje se nešto kao početak "snega", ali se snimak nastavlja i završava sa sedam dosta mutnih slika karte na kojoj je prikazana lokacija u Grdeličkoj klisuri (Dokaz 6).



4. Opšti izgled lokacije i karakteristične nepokretne tačke

4.1. Opšti izgled lokacije

Iz približno istog ugla, izgled lokacije prikazan je na:
(1) fotografiji iz prvog video snimka (trenutak pojavljivanja lokomotive u kadru),
(2) detalju sa vojne topografske karte 1:50.000, Vlasotince 1,
(3) Google satelitskom snimku lokacije,
Prva fotografija snimljena je sa drumskog mosta, druga sa deonice puta između mosta i nadvožnjaka preko pruge i treća sa samog nadvožnjaka, na kojem su vidljivi tragovi pogotka.



Nemam detaljniju vojnu topografsku kartu od 1:50.000, pa ću merenja rastojanja sa video snimaka vršiti Google daljinarom (uz uverenje da je dovoljno tačan).

Za nulte tačke odredio sam tačke pogodaka u:
(1) voz i
(2) nadvožnjak.

4.2. Karakteristične nepokretne tačke

Na početku prvog video snimka vidi se nekoliko karakterističnih nepokretnih tačaka:
(1) tačka ulaska lokomotive u kadar, paralelno sa mostićem (propustom) na ravnom delu puta;
(2) železnički most (tačka pogodaka u voz);
(3) ukrštanje puta i pruge, odnosno nadvožnjak koji prelazi preko pruge (tačka pogodaka u nadvožnjak);
(4) mostić (propust) u krivini puta, neposredno pre velikog drumskog mosta;
(5) mostić (propust) na ravnom delu puta, paralelno sa tačkom ulaska lokomotive u kadar.



5. Analiza snimka prvog pogotka u voz (prva raketa)

5.1. Pozicije pokretnih objekata na početku prvog video snimka

U 1,668 sekundi prvog video snimka uočljivo je nekoliko pokretnih objekata, koji se kreću u istom smeru:
(1) lokomotive, koja se pojavljuje u kadru snimka sa leve strane slike;
(2) prvog kamiona, na samom ukrštanju puta i pruge;
(3) drugog kamiona, na drumskom mostu, tačno iznad reke;
(4) trećeg kamiona, na ulasku u levu krivinu pre drumskog mosta;
(5) putničkog vozila, na mostiću-propustu, paralelno sa tačkom ulaska lokomotive u kadar.



Dakle, u ovom trenutku:
(1) lokomotiva je od tačke prvog pogotka u voz udaljena oko 350 m.
(2) prvi kamion je na mestu prvog pogotka u nadvožnjak (druga raketa);
(3) drugi kamion je na manje od 100 m od mesta prvog pogotka u nadvožnjak;
(4) treći kamion je na malo više od 300 m od mesta prvog pogotka u nadvožnjak;

Putničko vozilo označeno brojem 5 nestaje iz kadra upravo u trenutku kad je moglo da se isključi sa glavnog puta na sporedni put, posle prelaska mostića-propusta.
Zato njegova pozicija više nije bitna za procenjivanje proteklih vremena.

Nasuprot tome, može se smatrati da je lokomotiva do tačke pogotka u voz na približno istoj udaljenosti kao i treći kamion do tačke pogotka u nadvožnjak.

5.2. Pozicije pokretnih objekata u 2,435 sekundi video snimka

U 2,435 sekundi video snimka (73 slika) vide se pozicije:
(1) voza, koji je udaljen još oko 200 m od tačke pogotka;
(2) prvog kamiona, u desnoj krivini puta, posle nadvožnjaka;
(3) drugog kamiona, koji je već prešao ukrštanje puta i pruge;
(4) trećeg kamiona, koji je stigao tek do mostića-propusta ispred drumskog mosta (malo više od 200 m od nadvožnjaka).



5.3. Pretpostavljene pozicije pokretnih objekata posle 2,435 sekunde video snimka

Već nakon nekoliko sličica put nestaje iz kadra i kamera vidi samo most i lokomotivu.

Međutim, očigledno je da su voz i treći kamion zadržali približno isti odnos prema nultim tačkama na železničkom mostu i nadvožnjaku.

To znači da bi, u slučaju da se kreće približno istom brzinom kao voz, treći kamion u trenutku prvog pogotka u voz mogao da bude na nadvožnjaku.

Ako se kreće brže od voza (65 km/h), u tom trenutku je mogao da pređe preko te tačke, ali ne dalje od pozicije prvog kamiona u 2,435 sekundi.

Zbog izjave o kratkom vremenu da se uoči voz, bitno je da se od ulaska u kadar, pa do ulaska na most, voz neprestano vidi.

5.4. Dužina puta lokomotive, od pojavljivanja u kadru do tačke pogotka

Najgrublji način izračunavanja trenutne udaljenosti lokomotive je da se na video snimku slika njene dužine prenosi od tačke pojavljivanja (1) do tačke pogotka (2). Zatim se broj prenetih dužina pomnoži sa dužinom iz tehničkih podataka o lokomotivi (15,47 m sa odbojnicima).

Takvim merenjem dobija se rezultat da između te dve tačke ima najmanje

17 x 15,47 m = 263 m.
Ovakvo računanje ima znatnu grešku, jer ne uzima u obzir perspektivu snimka. Nju je gotovo nemoguće uračunati, jer se stalno menja zbog kretanja kamere.

Zato je verovatno tačniji podatak daljinara na Google satelitskim snimcima, koji pokazuje da između tačke na kojoj se u kadru pojavljuje lokomotiva i tačke prvog pogotka u voz ima oko 350 metara.



5.5. Proračun brzine kretanja voza na video snimku

Prvi video snimak sugeriše da se voz kretao izuzetno velikom brzinom. Od pojavljivanja cele lokomotive u kadru (1,688 sekundi), do poslednje slike pre pogotka (u 3,970 sekundi) protekle su 2,282 sekunde.

To znači da je, prema NATO video snimku, lokomotiva prešla najmanje 263 m za 2,282 sekunde. Drugim rečima, prema snimku, voz je išao neverovatnom brzinom od 115,25 m/s ili 415 km/h. Po Google daljinaru je to još neverovatnijih 153 m/s, odnosno 552 km/h.

To je ključni NATO dokaz zašto nije bilo vremena da se pravovremeno uoči voz i reaguje drugačije.

5.6. Stvarna brzina voza i proračun vremena potrebnog da pređe put

Da su NATO stručnjaci pogledali bar neke tehničke podatke o našim železnicama, videli bi da je maksimalna konstruktivna i eksploataciona brzina lokomotiva srpskih železnica 120 km/h (33,33 m/s) ili samo nešto malo više od dve dužine lokomotive u sekundi.

To znači da joj, maksimalnom brzinom od 120 km/h, treba:
- 7,98 sekundi da pređe 263 m,
- 10,5 sekundi da pređe 350 m.

To je od 3,5 do 4,6 puta više od NATO 2,282 sekunde.

Već je rečeno da mašinovođa tvrdi da je vozio 65 km/h, odnosno 18 m/s.

Dakle:
- za 263 metra trebalo mu je 14,6 sekundi,
- a za 350 m čak 19,4 sekundi.

To je od 6,4 do 8,5 puta više od NATO 2,282 sekunde.

Toliko bi trebalo da traje i ovaj deo video snimka.
Toliko vremena je imao i "pilot" od trenutka kada mu je cela lokomotiva ušla u kadar.

Veliku brzinu voza, koju je pokušao da dokaže NATO, osporava i dužina zaustavnog puta lokomotive od oko 100 metara (po Google daljinaru oko 130-150 m).

Stručnjaci kažu da vozu koji se kreće oko 100 km/h treba od 800 do 1.000 metara da se zaustavi.
Dobro, ovo više nije bio voz, nego lokomotiva i jedan vagon, pa je inercija znatno manja. Ali, nešto što, navodno, ide 400 - 500 km/h teško da može da se zaustavi na tako kratkom putu.

Moja logična pretpostavka je da snimanje počinje odmah nakon lansiranja (rekoh da nisam baš stručnjak za ovu tehniku). Tada je kadar najširi i voz se sigurno vidi na znatno daljoj udaljenosti od mosta. Da prihvatim da je voz tada bio isuviše sitan detalj. Ipak, ostaje onih 20 sekundi vremena da se voz uoči i odustane od gađanja mosta prvom raketom.

6. Procena vremena proteklog između prvog i drugog pogotka u voz (treća raketa)

Ako i prihvatimo da skoro 20 sekundi nije bilo dovoljno da se izbegne prvi pogodak, da li je bilo dovoljno vremena da se odustane od drugog?

Skrivanjem snimka prvog pogotka u nadvožnjak, NATO je pokušao da stvori utisak da je drugi pogodak u voz usledio samo 5 sekundi posle prvog. Međutim, očigledno je da drugi snimak ne počinje u tako kratkom vremenskom razmaku posle završetka prvog snimka.

Na drugom video snimku vide se samo statični objekti:
(1) lokomotiva i prvi vagon, zaustavljeni posle nadvožnjaka;
(2) tragovi prvog pogotka u nadvožnjak preko pruge, koji je usledio posle prvog pogotka u voz;
(3) zaustavljena kompozicija voza, čiji drugi vagon gori.



Ipak, vreme proteklo od kraja prvog do početka drugog objavljenog snimka može grubo da se proceni posrednim zaključivanjem o vremenu potrebnom da se formira ovakva situacija - posle prvog pogotka u voz, prvog pogotka u nadvožnjak i neposredno pre drugog pogotka u voz.

Drugi video snimak pokazuje da su, posle prvog pogotka u voz, lokomotiva i prvi vagon prešli neki put i zaustavili se odmah posle nadvožnjaka. Prvi pogodak u nadvožnjak usledio je tek posle zaustavljanja i izlaska mašinovođa.

Za prelazak te razdaljine, kočenje, zaustavljanje, izlazak iz lokomotive, Kostićevo padanje i Mikićevo upozorenje na drugu raketu moralo je da prođe najmanje 10 - 15 sekundi.

I Kostić se priseća razmaka od "jedva desetak sekundi" između prvog pogotka u voz i prvog u nadvožnjak.

To je dovoljno vremena da se treći kamion, pretpostavljenom brzinom od 20 m/s (72 km/h), na vreme udalji bar 220 do 320 m od tačke pogotka u nadvožnjak.

Ali, na početku drugog video snimka vidljiva je deonica puta posle te tačke dugačka najmanje 800-900 m. Kamiona nema i nije imao gde da se sakrije. To znači da je između pogotka u nadvožnjak i početka drugog video snimka morao da pređe još najmanje 500 m i da za to potroši najmanje 25 sekundi.

Znači da drugi video snimak počinje najmanje 25 sekundi posle pogotka u nadvožnjak.

Drugi pogodak u voz je usledio u 5,171 sekundi drugog video snimka.

Takvom računicom dolazimo do podatka da je između prvog pogotka u nadvožnjak i drugog pogotka u voz prošlo možda i celih 30 sekundi.

Za kraće vreme teško da može da se formira situacija prikazana na drugom video snimku - bez kamiona i bez dima i prašine od pogotka u nadvožnjak. Čak i uz slabiji vetar.

Na primeru NN mosta, dim i prašina bi trebalo da se razvijaju i izgledaju ovako.



Nešto slično moralo bi da se vidi na početku drugog objavljenog snimka, ako je razmak između lansiranja prve u nadvožnjak i druge u voz bio svega par sekundi.

Kao što bi i na neobjavljenom snimku prvog pogotka u nadvožnjak moralo da se vidi da li se lokomotiva i prvi vagon još kreću ili su već stali.

Izgleda da NATO montažeri nisu čuli da su Kriminalistici odavno poznate logičke greške, koje veoma često prave oni koji falsifikuju dokaze.


7. Zaključak

Iako su objavljeni video snimci samo parče kompletnih snimaka, njima NATO (bar meni) nije uspeo da dokaže svoju tvrdnju. Ako uzmemo za nulto vreme pojavljivanje cele lokomotive u kadru, čak i sa velikom tolerancijom, hronologija je sledeća:

(1) pojavljivanje cele lokomotive u kadru - nulta sekunda;
(2) prvi pogodak u voz u 20 sekundi;
(3) prvi pogodak u nadvožnjak u 30 - 35 sekundi;
(4) drugi pogodak u voz u 60 - 65 sekundi.

Očigledno je da već od (1) od (2) ima mnogo više od "delića sekunde" o kojem govori Klark.

A tek od (1) do (4)?

I uporedna analiza kadrova iz ova dva snimka demantuje tvrdnje NATO o "kolateralnoj šteti" i dokazuje da je, bar drugom raketom, namerno gađan voz.

Mislim da to dokazuju pozicije nišanskih tačaka.

Kod prvog pogotka nišanska tačka je u zoni nosećeg stuba, na strani mosta sa koje ulazi voz.

Bilo bi logično da i drugi pogodak ide u noseći stub, ako je zadatak bio da se sruši most.

Međutim, u drugom snimku nišanska tačka se pomera sa konstrukcije mosta na treći vagon, koji je samo malo prešao most.



Koliko sam ja, kao laik, mogao da shvatim značenje ovih krstića - manji je očekivana tačka pogotka, veći je novozadata nišanska tačka.

I na kraju, biser "NATO preciznosti".

Na konferenciji za novinare 05.05.1999. saopštili su da su gađali most "Kapitarci" (Kopitarce kod Vladičinog Hana).

To su ilustrovali ovom fotografijom iz Grdeličke klisure (samo dvadesetak kilometara severnije).



Beograd, oktobar 2010.

PDF verzija

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tog dana ili kasnije sam video snimke. Tada sam bio ubeđen da je Meverik.
Anliza ti je profi svaka čast. Samo nisam siguran da je AGM-130 ona je čini mi se *malo* jača bila bi drugačija slika razaranja na vagonima a pogotovu na koloseku pa čak i mostu.
Most sam mnogo kasnije video uživo, posle popravke i zbog toga bi dalje bio pri Meveriku.
Da li imaš fotke ili snimke tih pogodaka u nadvožnjake u blizini da prema razaranju procenmo da li su bili isti projektili.
Iskreno mislim da je F-16, Meverik.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::
...
Iskreno mislim da je F-16, Meverik.
Hvala.

U tački 2. sam napisao da mi to nisu poznate činjenice, a bitne su za zaključivanje.

Slike su mi na drugom računaru, ali mislim da imam samo dve koje u u kolažu na početku teksta.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da li mete za bombardovanje određuje USAF ili CIA ili oboje svi i koliko je OVK imala ulogu u svemu tome? Ako imate pouzdanu informaciju, recite.

Sumnjam da piloti nisu mogli da raspoznaju koji je koji most, a sumnjiva mi je i ta slučajnost da se avion pojavi baš onda kada voz treba da pređe preko njega. Zaključujem da je voz namjerno gađan, a da li je gađan zato što je neko greškom taj voz označio kao vojnu metu (kao što već rade u Avganistanu) ili ga je neko namjerno označio kao vojnu metu iako je vrlo dobro znao da su u njemu civili bojim se da nećemo saznati.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Saznali smo, ali ja lično nemam taj materijalni dokaz pa je time svaka izjava bezvredna.
Ali kako sam inženjer ZNAM da se ovakvav MOST NE GAĐA takvim projektilom i na takv način a VOZ DA.
U ovom slučaju nit je CIA nit je OVK nego ad hoc donesena odluka pilota u KONSULTACIJI sa svojim nadređnim komandnim centrom i sa njihovim odobrenjem. Ali kao što rekoh ja nemam taj dokaz a pravo da ti kažemi ne tražim ga, odmah je bilo jasno da je voz bio meta. Čak i nestručnjaku je to odmah jasno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dodatak. Izjave svedoka. Ima šta da se čuje o vremenu između dva napada

• 2Ovo se svidja korisnicima: vladetije, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Saznali smo, ali ja lično nemam taj materijalni dokaz pa je time svaka izjava bezvredna.
Ali kako sam inženjer ZNAM da se ovakvav MOST NE GAĐA takvim projektilom i na takv način a VOZ DA.
U ovom slučaju nit je CIA nit je OVK nego ad hoc donesena odluka pilota u KONSULTACIJI sa svojim nadređnim komandnim centrom i sa njihovim odobrenjem. Ali kao što rekoh ja nemam taj dokaz a pravo da ti kažemi ne tražim ga, odmah je bilo jasno da je voz bio meta. Čak i nestručnjaku je to odmah jasno.
Hajde da diskusiju vodimo na realnim osnovama.

Ja NE ZNAM potpuno pouzdano koji je projektil upotrebljen. Zbog toga NE ZNAM i drugu činjenicu: da li je avion bio naoružan projektilima za rušenje mosta ili gađanje voza.

Poznata je činjenica da je voz znatno kasnio, još u polasku.
Dakle, da nije kasnio, u trenutku napada na most, voz bi ga odavno prešao.

Zato mislim da je najrealnije da je zadatak bio rušenje mosta i da su avioni bili naoružani u skladu s tim zadatkom.
Sticajem okolnosti (zbog kašnjenja) voz se našao na mostu u trenutku izvršenja zadatka.
I tu je ključno pitanje: zašto je nastavljeno izvršenje zadatka, kada je bilo očigledno da će biti pogođen i voz?

NATO tvrdi i dokazuje da je bilo kratko vreme za odustajanje.
Ja tvrdim i dokazujem da je bilo dovoljno vremena da se odustane.
I tu je razlika između onog što zovu "kolateralna šteta" i onog što se zove ratni zločin.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bravo na trudu.

Mada i bez posebne analize je jasno da su snimci pri kraju toliko ubrzani da to čak i laik može primetiti.

99% sam siguran da nije u pitanju AGM-65 zato što ima potpuno drugačije (vrlo karakteristične) simbole preko slike.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dicus ::Bravo na trudu.

Mada i bez posebne analize je jasno da su snimci pri kraju toliko ubrzani da to čak i laik može primetiti.

99% sam siguran da nije u pitanju AGM-65 zato što ima potpuno drugačije (vrlo karakteristične) simbole preko slike.
Hvala Dicus!

Na preko 350 prikupljenih snimaka vidi se nekoliko tipova raznih oznaka.
Na osnovu njih bi moglo da se utvrdi o kojem projektilu je reč.

U slučaju Grdelice, problem je što su sve te oznake obisane, osim krstića koji prikazuje putanju projektila i nišansku tačku.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne gledaju oni ni u kakav vozni red železnice zemlje koju peglaju.
Da su hteli da sruše most gađali bi ga sa jednom laserskom od 907 u srednji raspon ili sa 1814 u stub i kraj priče. Ne bi ni AGM-130 trošili na to...
Očigledno je obzirom da su projektili manji (pogodak sa tragom u betonu mosta sa filma samo potvrđuje da je Meverik a ne nešto teže) i da ih je više ispaljeno, da je u pitanju grupa za izolaciju bojišta koja je bila u tipičnoj hanter-kiling misiji svega što se kreće a predstavlja legitimni vojni cilj u smislu transporta,
što u ovom slučaju NIJE BIO, ali nismo ni mi bez odgovornosti.
Svako kretanje železnice južno od linije Niš-Prokuplje-Kraljevo smo trebali da zaustavimo.
Po definiciji zone za izolaciju (a ti nacisti se drže knige, kad im odgovara) tu smo morali da preduzmemo spec. mere za opšti saobraćaj.
MISLIM SA CIVILIMA I PUTNICIMA UOPŠTE, i južno od toga da saobraćamo samo sa lažnim transportom, transportom robe i sada već znaš nije red da se kaže...
Ali Bobanova negativna selekcija kadrova je već uzela velikog maha...

Već je prvi projektil bio sa ciljem da onesposobi VOZ da stane da bi ga onda raskomadali.
Od kada se most sa ovako jasnim nišanom gađa u OSLONAC odnosno početak da bi se srušio. Sa ovako malim projektilom ni srednji raspon ne bi bio siguran.
On je NAMERNO gađao početak mosta da bi eventualna detonacija o rešetku onesposobila voz i zaustavila ga ili još bolje izvalila sa šina, a pogodak na početku mosta bi sigurno doveo do onesposobljavanja voza u oba slučaja (pogodak urešetku ili pogodak u voz).

Padobranac brate već si dokazao i to u hiljaditi deo sekunde, nemaš potrebe da se na to vraćaš.

Padobranc ja ne mogu više o ovome, izvini molim te. Od kako negde tamo 2003-2004 imam košmare,
svi su na isti kalup, uvek sam obučen i naoružan realno, a okolina je uvek neka koju nikad nisam video i gde nikad nisam bio a u topografskoj blizini onoga gde jesam. I nikad ne uspeju da me roknu ali niti ja uspem da se izvučem, odnosno nikad nema pravog kraja.
Na tom mostu sam bio ali tek negde u novembru 99.
Kasnije jedan od prvih košmara mi je bi netipičan. Sa nekom grupom koju vodim a nikog ne znam (?), u unformi koja ne odogvara vremenu (visoka borovina?) idemo prugom, guramo sa tračnica neke komade nekog vrelog metalnog krša koji ne mogu uopšte da prepoznam, a koji je prekriven sa dva puta više čađi nego što je normalno. Dim je toliko gust da se vidi samo metar dva ispred (peče i očii inos) a ja iz neznanog razloga pokušavam stalno da prođem sve dalje i dalje ka sve dubljem dimu. Sve smrdi na dim od nafte (?) i okolo lete nesagoreli sitni komadići (aluminijuma?). Smrad totalno izgorelog kremiranog ljuskog mesa je izdržljiv samo zato što još nešto neljudsko sagoreva crnosivim gustim dimom (?)... Idemo napred i ne obaziremo se na ostatke mrtvih (koji su neprepoznatljivi), kao da nam je cilj samo da oslobodimo tračnice. I onda odjednom izađem iz dima, na 5 metara od mosta, most netaknut, trava čista (?), sve kao nedodirnuto...Ali između pajnera prvih kosnika mosta stoji na tokovima (?) vagon potpuno crn iskidan na sve strane, ali bez sitnih delova okolo, bez ičega, samo vreo toliko da tanki krajevi lima i šipki koje vire imaju od tamno crvene do svetlo naradžaste boje i sa ovih polako kaplje istopjeni metal.
A sred tog metal sedi beba (valjda je bila jedna od žrtva sa roditeljima) čista u belom pamuku i gleda me pravo u oči, smešaka se kao srećna beba. Iza nje čovek u teksas pantlonama i jakni sa plavom bradom i kosom i niža žena sa ravnom crnom kosom u tamnoj odeći. Oni se ne smeškaju, već su smrtno ozbiljni i strogi, ali ih dobro ne vidim jer su nekako prozirni.
Stanem, zbunim se, ne znam da li da se osmehnem ili šta, a desnom rukom pipam pozadi drveni deo kalaša pa se postideh odjenom, zar pred bebom, i sklonim ruku i ne znam gde ću sa njima.
Iza se čuju koraci grupe kako pridolazi, neki već poluivbijau iz dima (dim je nestvaran kao zid...).
I pogedam bebu i nekako sa grčem (pomislim kako sam joj smešan, ne umem ni da se osmehnem) i nekako sa mukom, nespetno joj se i ja osmehnem i osetimse prosto, kao obasjna suncem. A ona tamo sedi baš kao mileševski anđeo.
TRAS:KZIIIIP. KRAJ. PREKID.

Znam da nije vreme nimesto ali mderatori će mi vlajda oprostiti, znaju oni da nisam baš sasvim čitav...

ЛИЦЕ БОГА

Смрт је право лице Бога,
А пред њиме, сви дрхтимо.
Слабима је и страх дрога,
Јунаци се држе силно !

А страха, не треба бити.
Преварант си Црна Вило !
Не плашим се поља смрти.
Све пролази. Све је било.

Залуд страха, залуд туге,
никад томе нема краја,
ником нема судбе друге.
Сваки пут је, пут до раја.

Андрија Стамат Матановић