Од прачовека ратовало се око извора хране,касније и сировина.И данас се ратује . Једино што је напредовало,јесте начин на који се рат води.
Нагон за опстанком или биолошки мотиви су урођени, универзални и снажни.Један од "Мотива" је глад,који је после телесног бола,најснажнији надражај.
Шта се дешава ових дана.Русија је,као највећи извозник забранила извоз житарица.Аргентина такође.Украјина тренутно ,и да хоће,тешко ће то извести.Мађарска,Србија такође.
Египат је изразио забринутост по том питању као и друге државе,које немају резерве пшенице.У окружењу Црна Гора и Албанија су отворено затражиле од Србије брашно и уље.Хрватска наговештава недостатак пшенице.
Француски председник Емануел Макрон које су поједини медији спочитавали да се више бавио ратом у Украјини него активним учешћем у предизборној кампањи, обећао је данас, представљајући свој програм, да ће више радити за "независнију" Француску на војном и одбрамбеном нивоу у циљу бољег суочавања са будућим кризама.
"Имаћемо озбиљну кризу у следећих 12 до 18 месеци са недостатком хране у Африци и на Блиском Истоку због рата у Украјини" рекао је Макрон.
Како каже постоји могућност да француска држава национализује поједине фирме које се баве увозом и производњом енергената....
Was bedeutet das für die Schweiz?
Russland will kein Getreide mehr exportieren
Russland setzt den Export von Weizen, Gerste, Mais und Roggen bis zum 30. Juni aus. Das hat drastische Auswirkungen auf den Weltmarkt.
Баш у Египту су и скинули и Мубарака када је скочила цена хране (мислим субвенционисаног хлеба за 20-25%) а Морсија& Братство када се земља нашла на ивици глади( остала им тронедељна залиха пшенице и нису имали девиза да увезу више) и после потпали под Саудијски утицај
Легитимно је постојање и ове теме.
Из простог разлога јер се данас ратује са свим и свачим, а не само конвенционално.
Стога, и остале теме: геополитичка- Игре без граница, и теме о ресурсима и економским санкцијама са овом темом о храни као средству ратовања, могу чинити пакет тема о ономе што се дешава и шта ће се бити..У ком правцу је кренуло човечанство 21. века.
Све се своди на социјални елемент. Нађен је начин како изманимулисати, савити кичму, и питање на егзистенцију обичном човеку...
Прво је био вирус, који и даље постоји као механизам, па онда и храна.
Јер је она најбитнија у езгистенцији, нарочито сиромашним земљама, ал по свему судећи овима које су богатије изгледа је битнија са ове тачке гледишта.
Није да нема хране, и производње ал ће сакнкције, и конфротација на ралацији исток-запад, у виду сировина и производа изазвати и изазива вештачку несташицу...
Ако то буде још већи и глобални проблем свака земља ће морати своју стратегију и на свом тржишту, привреди и пољопривреди на формира како би у оквирима својих граница могла да функционише у време кад нема увоза и стопиран извоз, и кад су санкције. И балансира и користи оно што има...
Наравно нико не каже да неће бити ситуација, нарочито на Балкану, као што су то некад сликовито приказане у серији -Сложна браћа- где нема разлика у кафани, кад је у питању неки интерес, роба, оружје и они који су непријатељи у једном тренутку и сарађују... тако се и ради иначе у глобалној кафани...
У сваком случају нађен је начин како да се скрши костур било које државе. А сад свака посебно мора да се копрца у свему томе како зна и уме.
Под условом да не пада увек на неке уцене.../типа ако уведете санкције Русији, пречицом ћете у ЕУ /која се распада и распашће се ко и свака друга кад се врши деструкција економије, привреде и пољопривреде и не само зато/...
У сваком случају нађен је начин како да се скрши костур било које државе. А сад свака посебно мора да се копрца у свему томе како зна и уме.
Под условом да не пада увек на неке уцене....
Србија, за разлику од богатих земаља Запада, има лоша искуства која налажу додатни опрез с храном.Наравно,то се не ради у минут до дванаест,у чему су наши властодршци без премца.
Имали смо кризне ситуације са рационализацијом хране, са боновима,да не помињем први и други светски рат.И године послератне. На томе је требало учити управљање резервама и стварање истих.Али не.Знате ли како се зове план Б у Србији ,кад пропадне план А? "Неће ваљда"
Запад, где се све лако решава парама учи тек са појавом епидемије коронавируса, када робе нема ма колико пара имали.Биће тако и са храном.За разлику од нас,они ће и научити.
Уместо сада да вишкове продамо по доброј цени,да се мало овајди и наш мучени сељак,ови наши бабуни уводе забрану,уместо квоте.Додуше, у овој ситуацији највише ће изгубити трговци и извозници тј.шпекуланти, јер примарни пољопривредни произвођачи су углавном већ њима продали своју робу. Међутим, губитак не значи да неће бити зараде уопште, јер пшеница и кукуруз су прошле године после жетве плаћани много мање него што је тржишна цена .
Русија је увела забрану извоза,а дуже одсуство највећег извозника пшенице ће довести до мање понуде хране на светском тржишту. Поготово ако би и остали произвођачи пољопривредних производа морали да прибегну замрзавању извоза,а неке већ јесу. За богатије земље би значило пораст трошкова живота,а за сиромашне земље последица - глад.
А глад је једна од оних капи које прелиле чашу незадовољства и доводи до побуна,потреса и револуција које имају озбиљне последице.
Глад и болест су ствари којих се људи највише плаше изгледа...Што се тиче вируса то смо видели практично, а прављење залиха показује да се плаше глади у било којој ситуацији /пандемије, елементарне непогоде, ратна стања/.
Преперси су они који праве залихе за неки судњи дан-ал у својој акцији себични то раде због себе...
Верујем да ће запад теже да се нађе у таквим ситуациама од земаља које су често или у континуитету под неким кризама или ратовима.
Кад се само сетимо деведесетих кад је био ембарго, санкције, инфлација, празни рафови, редови за уље, хлеб, па се људи и побију, шверц- лоше је деловало и на психу и свакодневни живот- кад дете одраста маштајући да поједе чоколаду. Продавнице су биле празне- ал је роба постојала у магацинима, никоме није падало на памет да продаје робу кад је била инфлација...то су биле језиве слике празних рафова...
Најбоље су тада пролазили они који су живели на селу и бавили се пољопривредом...
Недостатак нпр. пшенице доводи до недостатка полупроизвода и готових производа од исте...
Ако стану неке производње јер нема сировина, или енергената, аутоматски ће постојати и вишак радне снаге.
Што доводи до тога ће људи остајати без посла и биће у питању егзистенција...
Апропо тога, могуће егзистенцијалне неизвесности, ал верујем да ће бити решено повољно по наше воћаре који су извозили за Русију и ЕУ:
Citat:Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС Михаило Весовић рекао је да су због кризе у Украјини наши произвођачи, јабука, јагода, вишања, трешања, које су највећим делом пласиране у ЕУ и на руско тржиште, у великом проблему због неизвесности и непредвидивости пословања.
Што значи да се треба водити рачуна свему не само о наоружању.
негде већ рекох да су државне резерве сасвим нормалне у било којој земљи, систем који је некад постојао потребан и сад. Не знам да ли и сада постоји слично, и стварање резерви и начин како се то некад радило...Некад су и све фабрике и предузећа била државна и друштвена, данас ем их има мало ем су у већини стране компаније и домаћа радна снага...
У смислу сви морају да одвајају по Закону један део у те резерве...
Још ако узмемо у обзир могуће проблеме са несташицом сировине и готових производа, и климатске промене које лоше утичу на приносе....
Srbiju je spasila za vreme sankcija energija i hrana.Niti jedno nije moglo biti sankcionisano jer je proizvođeno u Srbiji.A da jeste može samo zamisliti kakve bi tek onda posljedice bile.Ali koliko god je bitna količina hrane toliko je bitna i kvaliteta istih pogotovo soli.
Француски председник Емануел Макрон које су поједини медији спочитавали да се више бавио ратом у Украјини него активним учешћем у предизборној кампањи, обећао је данас, представљајући свој програм, да ће више радити за "независнију" Француску на војном и одбрамбеном нивоу у циљу бољег суочавања са будућим кризама.
