Majku mu staru, i dalje me zbunjujute sa tim terminom pečurka.
Pa vama je sve pečurka. Ja poznajem i priznajem samo jednu, to je livadna pečurka.
Ostalo su gljive koje se zovu svojim imenom.
Inače za ovu livadnu upozorenje je da se ne pobrka sa bijelom pupavkom.
To svi gljivari stalno ponavljaju iako mi nije jasno kako neko može to pobrkat.
Drug pukovnik ::Majku mu staru, i dalje me zbunjujute sa tim terminom pečurka.
Pa vama je sve pečurka. Ja poznajem i priznajem samo jednu, to je livadna pečurka.
Ostalo su gljive koje se zovu svojim imenom.
Inače za ovu livadnu upozorenje je da se ne pobrka sa bijelom pupavkom.
To svi gljivari stalno ponavljaju iako mi nije jasno kako neko može to pobrkat.
U pravu si Pukovniče , ali kod nas kad narod da nečemu ime teško ga promeniti , ja kad bih nekome od drugara rekao hajdemo sutra u Gljive , ne znam kako bi me razumeli , kod nas ih zovu Pečurke .
Dopuna: 06 Jun 2013 22:12
Naj veću grešku u mom kraju narod pravi kada Rudnjaču ili Blagvu nazivaju ,, Skorupnjačom".
Ja imam jednu cetkicu ostrih dlaka, slicnu sam svojevremeno koristio za ciscenje slova na pisacoj masini.
Kratke , ostre dlake su idealne da se ocisti pecurka od zemlje i slicnog. Ja inace pecurku odsecem tik iznad tla, tako da osnova drske ostane u zemlji. Negde sam procitao da oko osnove izrasle pecurke ima jos mnogo spora koje cekaju svoj red da niknu. I do sada me oni koji su to napisali nisu slagali. Samo sto mi je noz obicni, ravni, a vrlo cesto najobicniji dzepni, onaj koji se u toj prilici nasao u dzepu ili rancu. Nista specijalno.
Oko termina: pecurka je, koliko ja znam, a nisam strucnjak pa je moguce da gresim - srpski izraz za ono sto se u inostranstvu, starom i novokomponovanom. zove gljiva. A gljiva je uvozni izraz za pecurku.
Prema tome, cesce i radije koristim izraz pecurka. A to kako se koja zove, to se od sela do sela razlikuje.
Vidiš tu priču oko branja pečuraka , ja ih berem normalno bez sečenja iznad tla , kazu ovako-onako , mislim da to nema nikakve veze , ako pazljivo beremo i pokrijemo mesto gde je ubrana ponovo će rasti na istom mestu , znam iz iskustva jer uvek ih berem na istom mestu , čak rekao bih 100% na istom mestu , a opet gledao sam ljude koji štapom pomere svu šumu nebi li pronašli Lisičarku , pomislim ovi bateliše svo seme , ali opet raste tu na istom mestu , danas sam brao u šumi gde sam samo jednom pre 20.godina brao , lako sam ih pronašao baš po tragu gde su meštani brljali , tj. brljali štapovima , samo sam pratio njihove brljotine i nalazio nove pečurke.
Imam utisak da njima najviše smeta kada se odseče drvo gde su rasle , u mom selu Šumari su zadnje dve godine od šume napravili haos , muka mi da gledam šta je Srbija šume napravila od onakvog ,,Parka" , čini mi se da nikad više neću ni upola naći pečuraka u toj šumi , naš narod kaze Pečurka ne voli Sekiru.
Zanimljiva izreka prvi put čujem.
pa nisam bilog al znam da je pečurka čudno stvorenje nit je biljka nit je životinja...
Godine rade svoje pa sam po malo zaboravi bologiju ali vačlda se spore šire pod zemljom i na korenu drveta se hrane ( tartuf npr raste na korenu lešnika) tako da bez drveća neke vrste ne uspevaju. Jedino livadske.
Izreku o sekiri i pecurkama sam i ja cuo. Inace, to se, ako se dobro secam, naziva "mikoriza" - zajednicki zivot odredjenih vrsta pecuraka sa odredjenim (jednom ili vise) vrstama drveca.
Za nas, koji beremo pecurke, korisno je znati gde su rasle ili gde rastu odredjene vrste drveca. Na primer, "sumsko pile" (Laetiporus Sulphureus) uvek ili gotovo uvek raste na vrbi, a "Skripavac" (Laetiporus Squamosus) gotogo uvek raste na bukovom drvetu ili panju, pecurke iz reda "Boletus..." iliti narodski, vrganji, su povezani sa, uglavnom, hrastovom sumom itd.
Sto se sampinjona tice (kod nas ih zovu, ako se ne varam Livadnjace, Livadnjaje -za ovo ime je zasluzan moj rodni kraj, rudnjace ... sto ukazuje na mesto gde se mogu naci) postoji i sumska varijanta (agaricus sivicola), a ja sam ih nalazio, na ivicama doduse, u borovim i jelovim sumama.
Sto se samog branja tice, jos u vreme kad sam bio mlad, pa nisam mogao ni sa obe sake ono sto danas mogu sa dva prsta, jedan covek, iskusan u ovom nasem hobiju, star tada kao ja danas, mi je napravio analogiju sa tresnjama. Ono sto mi vidimo od pecurke, je samo plod na stablu. Stablo je uglavnom pod zemljom. To, sto ga ne vidimo, ne znaci da ne postoji. Pa kao sto na tresnjama samo beremo plod, a ne lomimo granje (osim ako nismo klinci u kradji tresanja), tako se i pecurke seku na nacin kako sam napred opisao.
Danas sam ubrao prvi put ove godine pečurke Mlečnjače ili Bele , normalno i Lisičarke i Vrganje , pronadjoh i tri Blagve , ručak je bio fenomenalan , pored pečuraka danas sam se prejeo Trešanja , i divljih i domaćih , super su, iznenadio sam se kako su dobro rodile i jedne i druge , nisam se setio da slikam , napravio sam samo jednu fotku Lisičarki.
Da malo ostavimo pečurke i gljive , danas sam malo odmarao u selu , na kupalištu sam snimio vodenu zmiju kako lovi ribu , bilo mi je zanimljivo jer se vodena zmija ne plašimnogo ljudi , čak je bila radoznala i prišla do mojih nogu da ispita o čemu se radi , dok sam pecao Klena zena mi kaze ,,pogledaj ko ti je ispod nogu" , ja pogledam i iznenadim se koliko je radoznala , uzmem telefon i snimim je kako i dalje pokušava da me ispita .
Zaključio sam da se uopšte ne plaše ljudi , ali su radoznale medjutim u drugim rekama ih slabije vidimo zbog mutne vode , ovde je voda kristalno čista pa se sve jasno vidi , znali neko malo više o ovim radoznalim stvorenjima .
