offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26390
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Хајде да мало пређемо океан, да не кажу да су овде све сами русофили...
Како су то радили Американци? Темељно и индустријски, као и све друго.
Америчка канцеларија за информисање и пропаганду имала је одељак (јединицу, практично) посвећену искључиво Холивуду, популарно звану Биро за покретне слике Између 1942. и 1945. године, Биро је прегледао 1.652 сценарија, ревидирајући или одбацујући било шта што је САД представљало неповољно, укључујући било који материјал због којег Американци изгледају несвесни несвесни рата па могу утицати на дефетизам. Италијанско-амерички филмски режисер Франк Капра служио је као потпуковник у америчкој војсци током Другог светског рата. Такође је режирао познати филм ''Зашто се боримо'', али и серију од седам документарних филмова које је америчка влада наручила током рата за више него јасне потребе. Најлакши начин убацивања пропагандне идеје у умове већине људи је процес медијске популаризације, забаве и лаког садржаја које гледаоци конзумирају, несвесни да је у питању ''тиха'' пропаганда и , у суштини, манипулација. Тако је остало и до данас. Зашто би се мењао успешан концепт? Холивуд је добио ратног команданта (наравно, у ''дебелој сенци''), испуњавао је наређења,а током целог рата, људи, аквизитери, који су били обучени за продају сапуна, житарица или кућних апарата ангажовани су да продају рат америчкој јавности.
Ово није симболична реченица. Ако се сећате серије о рату на Пацифику, онда ћете се сетити и оног наредника кога су полупијаног (и прилично снабдевеног женским потрошним материјалом) водили од града до града да лобира за ратни зајам. Одавно се зна да је рат, посебно у Америци, веома, веома исплатива ствар и одличан бизнис. А погинули? Хм, нема кајгане без разбијених јаја, како би то рекли њихови праоци, Енглези.
Ниједна земља на свету не одаје толико слика о себи као ратном хероју, па чак ни Русија, као што то чине Сједињене Државе. То је јединствени културни феномен. Многи историчари истичу да је тај холивудски аранжман за потребе оружаних снага САД био почетак јединствене америчке мисије која траје и сада. Односи створени између владиних агенција САД-а и Холивуда током Другог светског и хладног рата обликовали су начин на који се приче о војсци још увек причају. "Многи [холивудски] филмови уграђени су у дух америчке војске, а фразе коришћене у њима постале су део војничког сленга.Ниједна земља на свету не шаље у свет толико улепшаних ратних слика о себи као САД.
Пред почетак рата, забележена је статистичка чињеница да је нешто преко 90 милиона Американаца сваке недеље ишло у биоскоп! Данас се то заборавља, а тада , пре појаве телевизије, Нетфлика и других платформи, то је било најлепши облик забаве: седети у мраку, размењујете утиске са другим гледаоцима, реагујете, а то све, истог тренутка, раде у дестинама хиљада биоскопа широм САД. Све емоције се заједнички деле. Моје колеге, продуценти и синеасти, наводе филм Сесила де Мила ''Десет заповести'' из 1956. године као пример тзв. меке пропаганде. У земљи која има три стуба (породица, религија, држава) ништа лакше није било упоредити библијске слике и искушења ''Хладног рата''.
Амерички планери пропагандног рата били су забринути (!) чињеницом да Америка никада није била угрожена споља, па да тако гледаоци, због осећаја сигурности и недодирљивости тог огромног простора, неће бити довољно мотивисани да схвате на чију страну треба одлучно стати. Међутим, ту се учитељица живота, историја, умешала (мало су јој и људи у томе помогли јер до данас нису разјашњене све околности те катастрофе) и режирала Перл Харбур.
Пропаганда је могла да путем популарне забаве потисне панику и сумњу у јунаштво америчких синова. Било је све сазрело да се направи нова врста хероја, другачија од оне коју нуде савезници, па и непријатељи. Иако себе никад таквог није видео у борби, икона вестерн филма, Џон Вејн, постао је преко ноћи икона ратног филма! Американци су, једноставно, тражили и добијали приче о себи као добрим момцима и то су и добијали. А кад задовољите ту врсту ега код грађанина, онда се и друге ствари лакше провуку. Таква стратегија је настављена и у односу на Вијетнамски рат. Пентагон је испоручивао немилице реквизите, људе, базе , али и при том задржао право да цензурише садржај. Мало је познато да је злогласни филм Џона Вејна, ''Зелене беретке'' добар је пример за то. Вејн је лично писао Џонсону да му одобри снимање пропагандног рата о Вијетнаму.
Међутим, и ту се видело да рутина и уходани шаблони не помажу много и да се треба прилагођавати. Писао сам о томе више пута, па да поновим и овде: најбољи антиратни филмови су снимљени управо о Вијетнаму! Тема се, очигледно, отргла, када су почели да стижу сандуци са заставама које се касније спакују у троугао који негде хвата прашину поред слике борца који више неће крочити у своју кућу. ''Добро јутро, Вијетнаме'', ''Ловац на јелене'', ''Вод'', ''Бојево зрно '' (снимљен у Британији, пошто Пентагон није дозволио снимање на територији САД) , а посебно '''Повратак ратника'' су епска дела која су се окренула против политике која их је створила.
Касније се сазнало да су америчке трупе током рата заправо починиле зверства која су у филму приписана Северном Вијетнаму. Овај шаблон - добри момци, лоши момци, везан за неговање осећаја спољне претње за Америкуи даље ће бити финансијски исплатив и политички сврсисходан као прича током целог хладног рата. Раније је сваки рат изазивао послератно смањивање трошкова одбране, али не и после Вијетнама! Превладала је идеја о "држави националне безбедности", која би морала да остане у стању приправности. Холивуд је очигледно држао часове и политичарима. Када је амерички председник Хари С. Труман покушао да повећа ратне издатке кроз Конгрес који је био против тога, сенатор Артур Ванденберг му је саветовао да их "уплаши"...А Холивуд је одиграо виталну улогу у„ плашењу Американаца “.
Амерички пипци који контролишу поруке досезали су и ван САД.
Њене мисије кретале су се од напора за свргавање изабраних влада у Ирану и Гватемали до лелујања умова у биоскопима широм света. ''Животињска фарма'' Џорџа Орвела је један од примера. Направљен у Британији, дугометражни анимирани филм заснован на Орвелловом роману на крају је приказан у учионицама широм света. ЦИА је тајно откупила филмска права и потом претворила причу у пропагандни пројекат, у потпуности ревидирајући крај па свиње - које представљају комунистичке господаре - свргну друге животиње на фарми. Иако је роман Животињска фарма био „изузетно популаран“ међу књижевним критичарима и интелигенцијом, „већина обичних људи који су видели филм не би прочитали књигу“. Филмски ствараоци знали су да у филм улажу америчка средства, али нису знали да у основи раде за ЦИА.
Стицајем ратних околности, почетком Другог св. рата направљен је најбољи амерички филм свих времена - такорећи ни из чега! Како би охрабрила своје савезнике у Африци и мало промешала карте у Вишијевској Француској, наручила је јевтин, крајње једноставан, патетичан сценарио за филм ''Казабланка''. На сву срећу, и путеви уметности и трајности су необични и непредвидиви. Године 1980. Америчка академија за филм (она која додељује оскаре и има мало дужи назив), направила је једногодишњу анкету са прилично обимним упитником на тему ''Најбољи амерички филм свих времена''. Ту нису била три-четири питања, већ две и по хиљаде, па (научно посматрано) није било шансе да неки филм прође услед малобројности или стратификованог узорка. Реченица ''Биће то почетак једног великог пријатељства'' остала је само на филму и у сленгу упућених људи.
ПС
У првих десет филмова те анкете, чак у три се појављује Хемфри Богарт (''Благо Сијера Мадре'', ''Афричка краљица'' и ''Казабланка''. Он је , иначе, изабран за ''најамериканскији'' мушки лик, уцртан је на златни диск и пре двадесетак, ако не и више година, послат оном чувеном сондом у бескрај свемира, изван Сунчевог система. На том диску се налазио и ''Бели анђео'' , али то је опет друга прича...
|
