offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26390
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 15 Avg 2021 9:37
Како се из почетног текста може видети, највећи удар (касније назван холокауст) претрпели су Јевреји, а за њима цигани и, наравно, идеолошки непријатељи - комунисти. Док се од цигана и комуниста није имало бог-зна-шта отети, односно опљачкати, од Јевреја се то могло. И није само мит да су Јевреји богати и ситуирани. Њихова скитачка природа научила их је штедљивости и прорачунатости, а међусобна повезаност омогућила им је да лакше остварују пословне подухвате. Наравно, нису ни сви Јевреји били богаташи, али је чињеница да су увек имали ''дупло дно'' и да су од једног динара знали да направе два. Поред идеолошке омразе, Немцима је то било сасвим довољно као мотив да се позабаве ''коначним решењем'' овог жилавог народа.
У Београду је пред Други светски рат живело око 12.000 Јевреја, највећи број Сефарда (четири петине). Једна петина били су Ашкенази и ове две групе су се разликовале како по мешавини језика, тако и по засебној организацији - администрацији, школству, вери, гробљима, итд. Обе групе су веома хармонично биле уклопљене у постојећу југословенску, односно српску заједницу и међу самим Србима није било анимозитета према њима. Међутим, све се то нагло прекида 1941. године када је пронацистичка југословенска влада увела више антисемитских закона којима су Јевреји срозани у свим областима друштвеног живота и организације. Њихова заједница је готово потпуно уништена ( и опљачкана) у холокаусту. Београд је једини град на окупираним територијама где су Јевреји, практично, истребљени. Већ до маја 1942. године стрељано је 16.000 јевреја из целе Србије, па није било потребе да се они транспортују у велике европске логоре. Само је 1.115 Јевреја преживело холокауст и то захваљујући томе што се известан број њих прикључио народноослободилачком покрету или прешао у дубоку илегалу, ризикујући сваког дана да буду откривени.
На истребљењу и пљачки Јевреја координирано је радило чак пет организација: немачка војна команда, економски биро задужен за аријанизацију, представници Министарства спољних послова Трећег рајха, обавештајна полиција СС и, од свог оснивања, влада генерала Милана Недића. Прве четири организације састале су се већ 14. маја 1941. године. Немци нису губили време. Тридесетог маја предузете су прве мере - Јевреји су избацивани из јавних служби, наређено је обележавање Давидовом звездом, послати су (пре стрељања) на принудни рад.
Важно је да се не заборави, поготово због оних који би сада да величају Недића и друге домаће издајнике и слуге окупатора: Спроведена је темељна конфискација (пљачка ) имовине. Немачком Рајху припало је 60% укупне вредности, а Недићева влада добила је 40% отете имовине.
Интересантно је да је Вермахт одбио да учествује у стрељањима жена, деце и старих лица, па су тај посао преузеле ајнзацкомандо, које су (како је већ речено) , организоване ради систематске привредне пљачке и спровођења присилног рада.
Није тема овог топика, али да подсетим да је од преживелих Јевреја једна трећина наставила да живи у земљама где је избегла, широм света. По оснивању државе Израел још једна трећина је отишла у њен састав. Природним миграцијама, демогафским губицима, итд, данас у Беогаду живи нешто мање од 800 Јевреја. Поменимо и најпознатије: браћа Марко и Соломон Анаф, Барух, Шлезингер, Алкалај, Геца Кон, Војислав Маринковић, Давид Албахари, Моша Пијаде, Винавер, Шломовић, Давичо, Тишма, Енрико Јосиф, Данило Киш, Сека Сабилић, Жарко Кораћ, Пеца Ејдус, Миша Блам, Егон Савин, Марко Кон...
Dopuna: 16 Avg 2021 17:25
Период ратне производње у САРТИДУ негде уопште не спомињу, а негде, у једној реченици наведу следеће:
''Током Другог светског рата, САРТИД није бомбардован, а окупатор је користио постројења САРТИД-а за сопствену ратну индустрију. Производња током рата ипак није била пуног капацитета, због проблема у допремању сировина.''
Документа, пак , говоре нешто другачије:
AKT VOJNOG ZAPOVEDNIKA KOMANDE JUGOISTOK KOJIM TRAZI OD MESNE FELDKOMANDANTURE U SMEDEREVU DA PREDUZME NAЈOSTRIJE MERE, KAKO BI SE OBEZBEDILA NEOPHODNA RADNA SNAGA ZA FIRMU »SARTID«
Prilog zapisniku о saslušanju Franca Nojhauzena,
dok. Instituta za savremenu istoriju u Beogradu
Prepis. Beograd, 29. jula 1944.
N.
Vojni zapovednik Jugoistok
Šef vojne uprave
Wi I В 1 broj 80 908
Mesnoj komandanturi
Beograd
Predmet:
Nedostatak radnika kod firme Sartid u Smederevu. Dopis firme Sartid od 25. 7. 1944. godine, Oblasnoj komandanturi koji je kod nas u kopiji radi znanja, daje grupi za gvožđe i metale povoda, da ukaže na neophodnu hitnu potrebu odgovarajućeg broja radnika za firmu Sartid.
Firma Sartid je jedina firma u ovdasnjem privrednom prostoru koja prerađuje gvožđe, čijom produkcijom se može koristiti u slučaju štete od vazdušnog rata ili drugih katastrofa sa povećanim potrebama gvozdenog materijala. Usled toga je održavanje dosadašnjeg kapaciteta radnih časova, koji su inače već veoma opali, jedna neophodna potreba. Usled toga se i po našem mišljenju mora učiniti sve, da bi se nezaposlene snage u Smederevskom srezu podesnim sredstvima dovele na posao. U drastičnim sredstvima se ne bi smelo više u suprotnosti sa dosadašnjim shvatanjem štediti. U slučaju nužde bi se morale primenti i represalije. S ovim u vezi se još ukazuje i na to, da Wermaht i sva postrojenja naoružanja pretežni deo potreba pokrivaju iz Sartida, pošto je transport gvozdenog materijala svake vrste do skora još bio zatvoren, i što put dunavske brodske plovidbe
uopšte otpada.
Obavešajno firmi Sartid Po nalogu:
Beograd. Speck, s. r.
Vojnoupravni savetnik
|
