Nekom rat - nekom brat...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Одлично сам те разумео, буди сигуран. Ако имаш идеју о теми на којој ћемо расправљати ''шта би било кад би било'' , и да ли је било боље за Србе ово или оно, није никакав проблем да је отвориш. Ми смо отворен форум.
Вратимо се на тему. Дотакао си је једним делом. Мене интересује - због чега је тема о Трепчи бесмислена? За почетак...

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel, Profica, ruso, LUDI, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Одлично сам те разумео, буди сигуран. Ако имаш идеју о теми на којој ћемо расправљати ''шта би било кад би било'' , и да ли је било боље за Србе ово или оно, није никакав проблем да је отвориш. Ми смо отворен форум.
Вратимо се на тему. Дотакао си је једним делом. Мене интересује - због чега је тема о Трепчи бесмислена? За почетак...

Nije samo rudnik Trepča na Kosovu i Metohiji bio izuzet od pripajanja talijanskoj Velikoj Albaniji, nego i zvečanski, lapski, vučutrnski i deo uroševačkog i gnjilanskog sreza. Razlozi su različiti ali da se držimo teme. Postrojenja u Trepči i Alatinu su bila pod rukovodstvom dr Roberta Duerrigla, poznatog nemačkog geologa, kao i rudnik Zletovo koji je kasnije dobio svog posebnog direktora, Webera pri čemu je on bio potčinjen direktoru Trepče (i Alatina), dakle dr Duerriglu, ali je za proizvodnju u samom rudniku bio odgovoran inženjer Krauss iz preduzeća "Mansfeld". Topionicom je rukovodio dr ing Hellwig iz "Preussag" a za otpremu robe je bio zadužen Steens i sa njim jedan holanđanin. Tako je makar izjavio Nojhauzen jugoslovenskim istražnim organima 1948. Kompletan menadžment su postavili nemci odnosno Nojhauzenov Privredni štab. Svojih 40 posto, Nedićeva Vlada je dobijala na račun organizovanja radne snage. Bila je proglašena najpre obavezna radna služba za muškarce, savesne građane kao, i prve radne akcijaše je svečano ispratio sam Nedić, ali obzirom u kakvom stanju su se vratili nije bilo svečanog dočeka. Komunisti i drugi logoraši su radili bez smena i u daleko gorim uslovima. Obavezna radna služba je postojala i za Srbe u Banatu kao prinudni rad u poljoprivredi da nemačke porodice ne bi trpele gubitke jer su im domaćini bili u Prinz Eugen SS.

• 10Ovo se svidja korisnicima: sakota79, amstel, Profica, natrix, ruso, saputnik plavetnila, cezar 35, LUDI, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 18 Avg 2021 8:13

Хвала ти за ову допуну, ови подаци ми нису били познати . Недавно сам се у једном тексту помажући колеги да обради задату тему, бавио судбином логораша у логору Храстовача и наишао сам на идентичне појаве. Било је више врста принудних радника - ухапшених комуниста, заробљених партизана, плаћене радне снаге, принудно ангажоване радне снаге (локално становништво, па чак и мађарски јевреји), итд.. Углавном, Немци су свуда примењивали исти шаблон - и кад је принудни рад у питњу, и смештај, прехрана. Тако је било лакше. Уосталом, ми смо били само делић окупиране територије, па шаренила у организацији није смело да буде.

ПС
Био сам у Нојхаузеновом дворцу (каштел) у Српској Црњи, на самој граници с Румунијом и тамо сам видео и део архиве везане за њега (мини-изложбу организовала је локална библиотека, упоредо са списком спасених авијатичара и макетом америчког бомбардера). Нисам тада ни размишљао о овој теми, па ћу сад замолити мог колегу који је био директор културног центра да ми достави о Нојхаузену све што има. Тај записник (на кога се позивају и ови истраживачи експлоатације Источне Србије) је изгледа златни рудник за ову и сродне теме.

Нађох текст на коме сам, како рекох, менторски помогао млађем колеги да се ''упише'' у локалне хроничаре. Текст је индикативан јер у суштини представља општу слику онога што је рађено несрећној Србији за време окупације.

Logor Hrastovača u Kličevcu je bio jedan od brojnih pomoćnih radnih logora u Istočnoj Srbiji. Svim tim logorima je direktno komandovao Franc Nojhauzen, poverenik za privredu vojnoupravnog komandanta Srbije. Logor u Kličevcu, kao i logori koji su bili izgrađeni u Kostolcu, Majdanpeku, Rudnoj Glavi, Boru, i mnogim drugim mestima služio je za podizanje nemačke privrede na osnovu besplatne ili jeftine radne snage. U njih su sistematski sprovođeni prinudno radnici, kao zarobljenici, internirci ili obaveznici Nacionalne službe rada. Osnovni zadatak je bilo sistematsko izvlačenje rudnog bogatstva, posebno iz Bora (najvećeg evropskog rudnika bakra) i Prahova (rudnik pirita). Sedište Franca Nojhauzena bilo je u Srpskoj Crnji, na samoj granici Rumunije i Jugoslavije. U svom dvorcu, u Srpskoj Crnji, Nojhauzen je pokušao da sakrije pola tone Borskog zlata, međutim, sami Nemci, pre svih Herman Gering, su ga u tome sprečili. Nojhauzen je inače, nakon kapitulacije Nemačke, zarobljen i osuđen od tadašnjih Jugoslovenskih vlasti na mizernih 20 godina robije, što je, gledano sada iz ove perspektive, jako čudno! Još čudnije je to što je volšebno 1953. godine pomilovan! Franc Nojhauzen, komandant svih ‘’radnih’’ logora u Srbiji je umro kao slobodan čovek 1966. godine u Nemačkoj!?

Nemački šablon je bio veoma uhodan i razrađen: najpre bi oružane snage okupirale određenu teritoriju, da bi potom, Nojhauzenova organizacija “Tot“ počela organizovano da “ispumpava“ prirodna bogastva okuprane zemlje. Na teritoriji Srbije većina rudnih bogatstava su se nalazila u vlasništvu države. Nacistička Nemačka je smatrala, pozivajući se na međunarodno ratno pravo, da je to njen ratni plen zbog okupacije i pobede nad Jugoslavijom. Područje Istočne Srbije posebno je bilo bogato obojenim metalima (zlatom, bakrom), te je organizacija “Tot“ napravila niz logora, niz puteva i niz pruga kako bi neometano crpela ta rudna bogastva. Uz punu podršku vojnoupravnog komandanta čije su trupe fizički obezbeđivale pogone i rudnike, ali i neprekidan priliv prinudne radne snage (uz pomoć “Dirisa“- direkcije za ishranu Srbije i NSR-Nacionalne službe rada) sprovođeno je, u raznim oblicima, ropsko eksploatisanje ljudi i dobara. Tu, u takvoj situaciji nacisti su imali potpunu saradnju kvinsliške Nedićeve vlade. Ovakav proces je u tim okolnostima tekao relativno mirno i neometano od bilo koga.

Logori su imali simbolična imena i bilo ih je 33! “Drezden“, “Brin“, “Insbruk“, “Vien“, “Minhen“, “Grac“, “Bregenc“, “Bajern“, “Franken“, “Tirol“, “Vestfalen“, “Hesen“… Dobar deo njih su bili pomoćni logori i oni su služili za dopunu radne snage glavnim logorima. Bilo ih je i sa Srpskim imenima (Hrastovača, Gornjak, Laznica, itd.). Poseban logorski kompleks od oko 100 baraka izgrađen je nedaleko od Kostolca. Nemci su još krajem 1941. godine izgradili koncentracioni logor koji je bio pod direktnom upravom Gestapoa. Ovaj logor je izgrađen na Maloj Adi između Kličevca i Banatskog sela Dubovac, tu su dovođeni Jevreji i politički osuđenici, tako kaže komunistička istorija (petokraka stoji na crvenom spomeniku). Taj logor je nazvan Hrastovača ili Ostrvska Ada. Ovo ostrvo je bilo jako bogato šumom. U početku su Jevreji iz Banata, kasnije i zarobljenici iz ustaničkih krajeva Bosne i Srbije radili tu sve do prvih meseci 1942. godine. Sekli su šumu za potrebe okupatora. Životni uslovi u ovom logoru bili su veoma loši a radne obaveze veoma velike, te obaveze su logoraši izvršavali uz sadistička iživljavanja svojih čuvara. Jevreji u ovom logoru su najvećim delom stradali (podavili se) tokom velike poplave koja je adu zahvatila u proleće 1942. godine. Tu su takođe likvidirani i zarobljeni partizani a i ilegalni saradnici NOP iz Bosne. Usled tih zverstava veoma je bio smanjen broj radne snage pa su na Hrastovaču dovedene nove grupe za obavezni, odnosno prinudni rad.

Za novopridošle radnike izgrađen je još jedan kompleks baraka. Oni su tu službeno vođeni kao obaveznici Nacionalne službe rada (kuluk). U sastav logora ušlo je i nekoliko baraka za tzv. slobodne radnike koji su u Kostolcu radili kao rudari, njih su zapošljavali pojedini preduzetnici u okviru rada organizacije TOT.

Do kraja te godine najveći deo mobilisanih radnika bio je smešten u novoizgrađenim barakama. Međutim, ni tada svi obaveznici Nacionalne službe rada nisu imali rešeno pitanje smeštaja i ishrane. Svi ovi radnici korišćeni su na pretovarnim stanicama u Prahovu, Zaječaru i Paraćinu. Radnici NSR su se sami starali o svom smeštaju i ishrani, to je bilo zbog toga jer su oni imali plaćene dnevnice (mizerne, ali su ih dobijali u okupacionoj valuti). Barake su vremenom dozidavane i u njima su radnici spavali na improvizovanim ležajevima od slame, i to najčešće bez, ili sa samo jednim ćebetom.

U Hrastovači su u početku internirci i zarobljenici iz Bosne bili smešteni u šlepovima na vodi. U jednom od tih šlepova (barži) jednom prilikom je ostavljena zatvorena veća grupa ljudi bez hrane i vode i tako stravično pobijena. U teškom položaju bila je takođe i jedna grupa Jevreja (uglavnom mađarskih) koji nisu poslati u logore smrti (Mađarska je bila saveznik), već u radne logore. Međutim, i oni su surovo kažnjavani i ubijani u močvarama oko tog rečnog ostrva kraj Kličevca. Preostali mađarski Jevreji, koji su tu torturu preživeli, su ipak svi na kraju nastradali u pomenutim poplavama 1942. godine.

Slične podatke, ali novinarski sažete, možemo videti i u ,,Politici’’ od osmog septembra 1981.godine u rubrici “Da li znate?“. Pod naslovom “Radni logor smrti’’ napisano je:

„U julu 1941. na Ostrovačkoj Adi na Dunavu kod Kličevca otvoren je fašistički logor, koji se ubrzo pretvorio u logor smrti. Prvi zatvorenici bili su Jevreji, smešteni su bili pod vedrim nebom. Oktobra 1941. godine na adu su dovedeni zarobljeni partizani, pristalice Narodnooslobodilačkog pokreta i partizanske porodice iz Zrenjanina i Pančeva. Krajem avgusta 1942. godine na adu je doveden 801 logoraš iz NDH-a, iz logora Sajmište. Za vreme puta od Beograda do ade na Dunavu kod Kličevca, u prepunim šlepovima veliki broj logoraša je poumirao! Sve koji su pokušali iz šlepa da izađu na vazduh, stražari su poubijali i njihove leševe pobacali u Dunav. Zatvorenici su po ceo dan sekli drva. Loša ishrana i prljava voda Dunava, druge nije ni bilo, prouzrokovala je razna oboljenja! Tako zaraženi, tako oboleli logoraši su tu odmah i umirali! U logoru je umrlo ili bilo ubijeno ukupno 582 logoraša. Jedanaestog novembra 1942. godine od 801 logoraša koliko je poslato sa Sajmišta, inače NDH logor, ostalo je živo svega 89. Preživeo je svaki deseti! Vraćeno je 130 u NDH-a, ponovo u logor Sajmište u Beogradu gde su svi poubijani! Tu u Kličevcu, na Hrastovači, u toj ostrovačkoj grobnici zauvek su ostala 582 logoraša. Ostrvo je bilo ucrtano kao uzdužna zelena traka na mnogim geografskim kartama. Ova ada je tada bila dugačka oko 30km i protezala se uzvodno sve do ušća Velike Morave u Dunav, gde se nalazi selo Dubravica. Ona se nazivala i Kostolačka Ada zbog Kostolca, a nazivala se i Ada Hrastovača zbog hrastove šume u kojoj su logoraši radili.“ Sadašnja imena tih ada su: Čibuklija, Zavojska i Žilava!

O tom logoru postoje i svedočenja koja se u istoriografiji vode kao izvori koji su podložni proverama. Reč je, naravno, o sećanjima ili zabeleškama na osnovu tih sećanja. Tako dolazimo do jednog zanimljivog izvora, priče preživelog logoraša. Taj logoraš je sedamdesetih godina sačekivao kod spomenika na Hrastovači, marširajući stroj omladinskog partizanskog odreda, koji se tada tradicionalno kretao, kvazi stazama odreda “Veljko Dugošević“, da bi tu iznosio, tim mladim naraštajima, svoja sećanja na događaje u Hrastovači. Ne zna se da li je on još uvek živ, ali tada je, trideset i pet godina posle rata, govorio o detaljima koje je lično doživeo u logoru. Između ostalog, spominjao je šta se u Hrastovači radilo i kako su ti radovi izvođeni. Njegova pretpostavka je bila da su Nemci pravili lansirne rampe za ,,Fau 1’’ i ,,Fau 2’’ rakete kako bi gađali nastupajuće vojne snage SSSR-a! Priča je kružila tih godina, ali na samom terenu se ništa nije moglo videti što bi moglo poslužiti kao dokaz! Reč je bila o veoma velikim, a ne o malim postrojenjima od kojih nikakvog traga nije bilo!? Moramo uzeti u obzir da navedeni logoraš nikako nije mogao imati širu sliku dešavanja, kao što je i mi sada nemamo, jer se borio za sopstveni goli život, a njegovo jedino okruženje su bili barake, Dunav i radilište na adi.

Drugi izvor je nešto precizniji i pisanog je tipa. Reč je o skici za buduću monografiju sela Kličevca koju je amaterski koncipirao (iz onoga što je lično znao ili iz priče meštana) na dvadeset dve strane napisao i obradio Aleksandar Jović, zvani “Cane Babej“, potomak Kalpaka, rođen 1919. godine u Kličevcu. Obrađujući razne oblasti iz života i istorije sela, on se dotakao i logora Hrastovača. Prema njegovim saznanjima, seču drveća je obavljalo za nemačke potrebe Slovenačko preduzeće “Jamnik“, a radove je organizovao i sprovodio, pod nemačkim nadzorom, inženjer Vojin (prim. aut. nepoznato prezime). Radnici su bili angažovani preko već spomenute Nacionalne službe rada. Oni su bili plaćeni za svoj posao. Međutim, znatno veći broj radnika bili su zarobljeni studenti iz Krajine koje su tu doveli Nemci iz logora Banjica. Isti ti studenti su dovoženi u logor Hrastovača šlepovima. Kličevački ribari su, koliko su smeli, dobacivali logorašima hleba i druge potrepštine, a jednom prilikom su uspeli da spasu jednog logoraša, tako što su ga sakrili u ribarskom čamcu prekrivši ga travom… Taj logoraš je bio iz Vojvodine i veoma je moguće da je reč o istom onom čoveku koji je u prigodnim prilikama komunističkoj omladini na Hrastovači evocirao svoje logoraške uspomene. Taj veliki podvig izveo je kličevački ribar Aleksandar Stević, zvani “Cane Bajkić“. Na mestu gde je bio logor mesna organizacija Saveza boraca Kostolca podigla je skroman piramidalni obelisk i taj spomenik je redovno, četvrtog jula, obilažen.

Kao što se može videti, ličnih sećanja i zapažanja je veoma malo i nisu pouzdana jer niko nije imao potpunu sliku tadašnjih događaja. Tek mnogo kasnije, naši istoričari su mukotrpnim radom, pretražujući nemačke arhive, ali i publicistiku iz tih godina, uspeli kako – tako da sklope jednu koliko – toliko celovitu sliku o dešavanjima u logoru Hrastovača.

Nadam se, da se ovim skromnim tekstom i ja priključujem poštovanju za sve žrtve toga bezumnoga rata.

Dragiša Lazić

ПС
Потписник овог текста је мој другар, веома талентован професионални фотограф и пасионирани истраживач историје свога краја.

Dopuna: 19 Avg 2021 10:18

Ево и документа који први у потпуности регулише принудну експлоатацију (пљачку) територије која је била окупациона област под називом Србија, као израбљивање радне снаге.
Претпостављам да постоји и ''кровни'' документ са обавезама Србије (од којих је само један део - експлоатација радне снаге - обухваћена овом наредбом), но то тек треба да истражим. Препостављам да такав документ постоји као наредба немачког војног заповедника, заснована на безусловној капитулацији краљевине.

NAREDBA PREDSEDNIKA SRPSKE VLADE MILANA NEDICA О UVOĐENJU OBAVEZNOG RADA
(IAZA-OB, I, 17/1)

NAREDBA О OBAVEZNOM RADU I OGRANIĆENJU SLOBODE ZAPOŠLJAVANJA

Član 1.
Ministar unulrašnjih poslova, na Iraženje nadležnog slručnog ministra i u saglasnosti sa ministrom za socijalnu politiku i narodno zdravlje, ovlašćuje se da

1. naredi, da se bez prethodnog odobrenja nadležnih, od ministra za socijalnu politiku i narodno zdravlje, u saglasnosti sa stručnim ministrom, za to određenih organa u određenim pogonima i privrednim granama ne smeju vršiti otkazivanja niti otpuštanja;

2. naredi, da se zapošljavanja u određenim pogonima ili privrednim granama mogu vršiti samo uz prethodnu saglasnost navedenih organa;

3. naredi, da se lica od navršenih 17—45 godina, koja su u zadnje tri godine barem četiri meseca radila kao ručni radnici u odredenom pogonu ili privrednoj grani, ako se tronutno bave drugim zanimanjem, jave predsedniku opštine ili drugim vlastima radi evidentiranja;

4. naredi, da svi državljani u slarosti od 17—45 godina, bez obzira da li su nezaposleni, u radnom odnosu ili se bave slobodnim zanimanjem, mogu biti pozvani na rad u odredenim pogonima i privrednim granama (obavezni rad).

Član 2.
1. Obavezni rad počinje sa danom dostavljanja obaveštenja о obavezi licima koja su pozvana na obavezni rad.

2. Ukupno trajanje ovog obaveznog rada ne treba da prelazi šest meseci.

3. Obavljanje ovog rada unosiće se u jednu potvrdu koja će biti isipostavljena о izvršenoj službi za nacionalnu
obnovu Srbije i uračunaće se u ovu službu.
4. Radna sposobnost će biti astanovljena od strane nadležnog službenog lekara.

5. Stupanjem na ovaj posao zasnovaće se regularni radni odnos između pozvanog i poslodavca.

6. Pozvani ima pravo na nadnicu i uživa sva ostala prava koja priroadaju zaposlenim radnicima u slobodnom radnom odnosu u dotičnirn pogonima.

7. Osim toga, isti ima pravo na besplatnu vožnju na svim državnim i od države subvencioniranim prevoznim sredstvima,
od i do radnog mesta.
8. Lica, koja su provela najmanje tri meseca u obaveznom radnom odnosu, imaju pravo na četvorodnevno plaćeno odsustvo i uživaju pravo na besplatnu vožnju do mesta njihovog stalnog prebivališta i nazad.

Član 3.

1. Predsednicima opština stavlja se u dužnost, da protiv onih lica, koja nisu izvršila obavezu prijavljivanja iz stava

3. prvog člana ove naredbe izreknu novčanu kaznu do 1.000 dinara i da ih preko policijskih vlasti prinudno dovedu na rad.

2. Nepovinovanje naredbama iz člana 1. ove naredbe, kazniće se kao sabotaža najmanje sa jednom godinom zatvora.

3. U interesu održavanja discipline kod izvršavanja radova, biće ubjavljen disciplinski pravilnik.

4. Gonjenje i odmeravanje kazne prema stavu 2. ovog člana spada u nadležnost redovnih sudova.

Član 4.
Ministar unutrašnjih poslova će, u saglasnosti sa nadležnim stručnim ministrom ii ministrom za socijalnu politiku i narodno zdravlje, povodom pozivanja radnika a službenika odredenih pogona ii priivrednih grana za određene radove, dati bliže odredbe za izvršenje obaveznog rada u pojedinim pogonima i privrednim granama.

Član 5.
Ova naredba stupa na snagu danom njenog objavljivanja u ≫Službenim novinama≪.

M. S. br. 2324
14. decembra 1941.
Beograd
MINISTAR PREDSEDNIK
Milan Đ. Nedić, s.r.
(Slede potpisi ostale gospode ministara)

• 6Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel, Profica, cezar 35, LUDI, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Što se radnih logora tiče, Nemcima je bilo stalo da proizvodnja u određenim privrednim granama i objektima teče neprekidno. U tom cilju su zajedno sa kvislinškim organima vlasti nastojali da obezbede potrebnu radnu snagu, dok su brigu oko organizacije radne snage vodila sama preduzeća kojima je poverena eksploatacija pojedinih objekata. Radi što bezbednijeg i lakšeg pribavljanja radne snage, doneseno je nekoliko propisa odnosno uredbi: najpre Uredba o uvođenju nacionalne službe rada 05.11.1941. kao prvi i osnovni dokument, zatim Uredba o obaveznom radu i ograničenju slobode uposlenja od 14.12.1941., Uredba o uvođenju ratno-privrednih mera Rajha za područje Srbije od 26.03..1943. itd, ove tri su najvažnije. Shodno ovim propisima, svakodnevno je vršen pritisak na ljude da se prijavljuju na rad. Svako odbijanje poziva povlačilo je za sobom novčane kazne, poneki put i kazne kraćeg zatvora (po pisanju štampe) a “ponekad slanje u koncentracione logore” kako tvrdi Zb. NOR I/4, 90 ali ne navodi izvor, broj niti imena nekog od ponekad poslanih u konc logore. Saopštenja o prikupljanju radne snage najčešće su oglašavana u štampi odnosno u Novo Vreme i Obnovi, plakatiranjem, upućivanjem ličnih poziva i privođenjem. U zaglavlju obaveštenja najčešće je stajalo “prema nastaloj potrebi, a na osnovu naređenja nemačkih nadležnih vlasti i Uredbe o obaveznom radu, ima se odmah pristupiti regrutovanju obaveznka službe rada godišta od… do…”, a zatim se navodilo mesto prikupljanja kao i uputstva šta svako treba da ponese sa sobom. 07.04.1943 preko štampe su pozvani obveznici 1908-11 godište, 08.04.1943. godišta 12-14 sa teritorije Beograda, a 15.04. iste godine godišta 1915-16 sa teritorije drugih srezova u Srbiji, navedeni su su u Novo Vreme br 605 od 20.04.
18.07. iste godine u br 654 Novo Vreme su pozvana na rad u Borski rudnik godišta 1903-07 sa područja Beograda, a 24.07. iste godine u istim novinama godišta 1908-21, takođe sa područja Beograda. Interesentno je napomenuti da se u zaglavljima ovih saopštenja, do sredine 1943, do jula, pozivalo na Urebu i navodila ukazana potreba. Kasnije je to izostavljano i stajalo je samo “Po naređenju komandanta Jugoistoka” što pokazjje da odtada doneti propisi ni formalno nisu važili. Tako je komandant Jugoistoka 18.01.1944. naredio da se za rad na raznim objektima regrutuju, pored muškaraca koji su do tada pozivani na rad, od 17 do 65 godina starosti, da se pozovu i sva ženska lica – devojke, žene i udovice bez dece. Radna snaga prikupljana na ovaj način, najčešće je slata u Borski rudnik, Trepču, Kostolac, Mačkaticu i u rudnik Zajaču. Sa područja Beograda radnici su najčešće slati u Borski rudnik i tamo ostajali po mesec dana kada bi im dolazila smena. Oko prikupljanja radne snage po Beogradu za Bor, najviše se angažovao Dragi Jovanović, koji je za tu svrhu koristio Vojnomobilni odsek grada Beograda. U drugim mestima po unutrašnjosti Srbije, prikupljanjem radnika su se bavili sreski načelnici uz pomoć opštinskih uprava. U toku 1943 u Borski rudnik, Kostolac i Požarevac, otišlo je prema podatcima iz Novo Vreme br 707 od 20.08.1943, sa područja Beograda 12 grupa od po 700 lica. Dr Jovan Marjanović u svom radu: Beograd u NOR, navodi da je u toku 1943 u Borski rudnik, Kostolac i okolinu otišlo na rad 11.000 Beograđana. Ranije sam pomenuo da je svaku od 12 rotacija primao i svečano ispraćao Nedić sa još nekim od ministara. Pored navedenog načina, na rad su odvođeni “politički”, zarobljeni pripadnici NOP, simpatizeri, Jevreji i Cigani. Ovde se izvinjavam na izrazu, ali koristim tadašnju etničku kvalifikaciju. U Borskom rudniku je radila i posebna grupa Jevreja iz Mađarske i Bačke, a interesantno je da su zvaičnim nemačkim dokumentima Jevreji iz Mađarske tretirani kao radnici iz savezničke države, državljani savezničke države, mada se sa njima postupalo kao sa Jevrejima iz Srbije. Za smeštaj radnika u Boru bili su formirani posebni logori. Svi su ti logori nosili uglavnom nemačka imena, a bilo ih je 33: Bruh u kojem su bili smešteni politički krivci, kod spomenika u Boru je takođe bio logor za političke krivce i prinudne radnike. U logoru Berlin bili su smešteni Jevreji dovedeni iz Mađarske, dok je logor Dresden služio kao prijemna stanica – bolnica, zatim logor Innsbruck, Wien (Brestovačka banja), München, Vorlber, Graz, Bregenz, Bayera - Krst, Franken, Tirol, Westfallen, Laznica, Sachen, Heidenau, Klagenfurt, Žagubica, Trška crkva, Hollstein, Montafon, Krepoljin (logor za snabdevanje), Meklenburg, Hessen, Thüringen, Gornjak (manastir), Rheinland, Würtenberg, Pommeran I, Pommeran II (u Petrovcu na Mlavi) zatim glavni logori za snabdevanje u Petrovcu na Mlavi i u Požarevcu. Svi su ovi logori bili pod isključivom nemačkom upravom.
Iz sačuvanih arhivskih dokumenata , može se zaključiti da je uposlenje radne snage u Borskom rudniku po mesecima izgledalo ovako:
1941
maj 3042, jun 4324, jul 4800, avgust 4600, septembar 4434, oktobar 4402 , novembar 4343 i decembar 4840.
1942
januar 5024 , februar 5293, mart 5414 , april 5190 , maj 5370 , jun 5479, jul 6150 , avgust 7180 , septembar 7854 , oktobar 8199 , novembar 8587 i decembar 8694 .
1943
januar 9025 , februar 7996, mart 8808 , april 8924 , maj 8972 , jun 9402 , jul 9797, avgust 9297, septembar 8921, oktobar 8024 , novembar 7873 i decembar 7137 .
1944
januar 7842 , februar 7342 , mart 6800 , april 6300 , maj 5012 , jun 6432 , jul 6034 i avgust 5942
Podatci za period od maja 1941 do decembra 1943 uzeti su iz NAW, a za 1944 iz dokumentacije Borskog rudnika.
Fluktuacija radne snage u Borskom rudniku je bila velika. Primera radi, podatak o kretanju radne snage za jun 1943 izgleda ovako:
Pobegli 4429: najviše iz radne jedinice Okno (2964), Građevinsko odeljenje (934), Topionica (237), Tilva Mika (99), mašinsko odeljenje (85), Flotacija (49), Kolonija 29), itd, u ostalim radnim jedinicama su niži brojevi
Otpušteni 2408: opet najviše Okno (1148), zatim Građevinsko odeljenje (915), Kolonija (110), Topionica (87), Tilva Mika (60), Mašinsko odeljenje (56) itd, da radne jedinice sa ispod 20 ne navodim.
Otišli u druge radne jedinice 1264: i ovde je najviše iz Okna (935), Građevinsko odeljenje (129), Mašinsko odeljenje (79), Kolonija (558), Topionica 27 itd
Ukupno stanje na 30.06.1943. je 9402: Okno 2605, Tilva Mika 955, Flotacija 342, Topionica 1089, Mašinsko odeljenje 1419, Građevinsko odeljenje 2171, Kolonija 444, Magacin 115, Biro za karte 24, Imanje I 120, Imanje II 20, Odeljenje šuma 10, Prodavnica 19, Laboratorija 29.
Za odbeglim radnicima Uprava rudnika i organi vlasti su raspisali poternice ali je, prema izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova Nedićeve vlade od istog datuma kao i gornji podatci - mali je procenat radnika uhvaćen. Taj procenat nije konkretizovan u izveštaju.
Nacionalni sastav radnika za avgust 1943 izgleda ovako:
Srba 8134, Mađara 1040, Poljaka 743, Bugara 260, Hrvata 10, Ukrajinaca 6, Holanđana 3, Belgijanaca 2, Francuza 2 i Italijana 2.
Treba naglasiti da je evidencija o brojnom stanju radnika i fluktuaciji bila nepotpuna, pa je zbog pritužbi na evidencije i postupak popisa, Ministarstvo unutrašnjih poslova Nedićeve vlade 02.06.1943. naredilo svom delegatu da organizuje popis rade snage u Borskom rudniku, i to prema okruzima u Srbiji. Popis je obavljen 13-22.06.1943 i po okruzima porekla radnika ovako je izgledao:
Beogradski 434, Niški 1103, Kragujevački 292, Leskovački 360, Kruševački 401, Jagodinski 164, Valjevski 552, Šabački 1481, Užički 324, Zaječarski 2839, Požarevački 71, Kosovska Mitrovica 12, Kraljevo 38, ukupno: 8091.
Pored ovih, u momentu popisa, zatekli su se i drugi radnici, i to iz Mađarske 2129, Poljske 204, Bugarske 16, Belgije 7, Holandije 7, Francuske 1 i NDH 1.
Naglašavam da su ovo podatci samo za radnike koji su bili angažovani na radu u pogonima rudnika, dok je isto toliko a često i više radne snage bilo uposleno na radilištima organizacije Todt koja je uglavnom izvodila površinske radove. Ta radilišta nisu bila samo u Boru nego i u Majdanpeku, Požarevcu i Kostolcu, ali sva su bila pod kontrolomm Uprave Borskog rudnika. Na ovim radilištima organizacija Todt je u proseku svakog meseca zapošljavala oko 12.000 radnika. Sačuvani su podatci za drugu polovinu 1943: jul 10.342, avgust 10.800, septembar 11.324, oktobar 13.420, novembar 12.860 i decembar 11.240.
Sve ovo što sam napisao je van polazišta ove teme, ali sam replicirao prema onome što si naglasio u svom prethodnom komentaru i što si dan kasnije dopunio u istom pravcu – dakle iskorišćavanju radne snage. Pošto si boldirao Nojhauzenovu krađu zlata iz Borskog rudnika - koji je inače pre rata postao vlasništvo nemačkog kapitala tako da ne znam koliko se uopšte uklapa u celu priču – i sam sam nastavio priču u pravcu za koji nisam siguran da pripada temi. Nojhauzen je inače prema izjavi koju je dao istražnim organima FNRJ, uhapšen zbog sumnje da je bio deo zavereničke mreže protiv Hitlera 1944. Zbog malverzacija u poslovanju je uhapšen na kratko u Beogradu 1927, a u Bugarskoj nešto malo pre toga i osuđen zbog sličnih dela
Pošto si temu otvorio kao osenčenu stranu okupacija – pljačku i krađu tokom njih, a kao uvod dao pljačku koju je izvršio Treći Rajh, nisam siguran da iskorištavanje radne snage i uništavanje ljudskih života pripada okviru teme, makar ne onako kako si ga u uvodu postavio. Meni nije problem da na ovu temu ponešto napišem, ali mislim da je treba fokusirati na pljačku sirovina, industrije, novčane privrede, pljačke muzeja, biblioteka i kulturnih ustanova, pljačku istorijskih spomenika umetničkih predmeta i pljačku crkvi i manastira. Po tim nekim celinama.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

saputnik plavetnila ::
Pošto si temu otvorio kao osenčenu stranu okupacija – pljačku i krađu tokom njih, a kao uvod dao pljačku koju je izvršio Treći Rajh, nisam siguran da iskorištavanje radne snage i uništavanje ljudskih života pripada okviru teme, makar ne onako kako si ga u uvodu postavio. Meni nije problem da na ovu temu ponešto napišem, ali mislim da je treba fokusirati na pljačku sirovina, industrije, novčane privrede, pljačke muzeja, biblioteka i kulturnih ustanova, pljačku istorijskih spomenika umetničkih predmeta i pljačku crkvi i manastira. Po tim nekim celinama.

У ком рату је Србија више опљачкана?Првом или другом?Чини ми се да има више података ,шта се дешавало у ДСР,а да је пљачка била већа и окрутнија у Првом светском рату.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Profica, amstel, voja64, saputnik plavetnila
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

amstel ::saputnik plavetnila ::
Pošto si temu otvorio kao osenčenu stranu okupacija – pljačku i krađu tokom njih, a kao uvod dao pljačku koju je izvršio Treći Rajh, nisam siguran da iskorištavanje radne snage i uništavanje ljudskih života pripada okviru teme, makar ne onako kako si ga u uvodu postavio. Meni nije problem da na ovu temu ponešto napišem, ali mislim da je treba fokusirati na pljačku sirovina, industrije, novčane privrede, pljačke muzeja, biblioteka i kulturnih ustanova, pljačku istorijskih spomenika umetničkih predmeta i pljačku crkvi i manastira. Po tim nekim celinama.

У ком рату је Србија више опљачкана?Првом или другом?Чини ми се да има више података ,шта се дешавало у ДСР,а да је пљачка била већа и окрутнија у Првом светском рату.

Сапутниче плаветнила,
Сагласан сам (а тако сам и интонирао тему) да су главни акценти на масовној пљачки свих могућих добара...Међутим, мислим да је добро што спомињемо и људске жртве јер без њих та пљачка не би била обављена, а сигурно би имала и другу димензију. На тај начин смо у тој теми, макар посредно, одали почаст људима чије су судбине опљачкане. Претпостављам да ћеш се сагласити са овим виђењем. Свакако није вишак.

Амстел, Први светски рат заслужује исту такву тему јер је и он био окрутан, а на психолошком плану још окрутнији. Пљачка у Великом рату је била садистичка и суманута (онако како су то радили Монголи), а у Другом рату доведена је до индустријске организације и перфекције. Својевремено сам, 2014. био издавач зборника радова са научног скупа који сам организовао (наравно, уз помоћ тима колега из целе Србије). Зборник се звао ''Велики прасак'' и бавио се , пре свега злочинима над телом и душама српског национа, али, наравно и материјалном пљачком. Уосталом, одавно су Латини рекли - Vae victis - тешко побеђенима...
ПС
Сад се сетих - на том симпозијуму учествовао је и Гама, наш уважени члан и перспективно име наше историографије.

• 4Ovo se svidja korisnicima: amaterSRB, Sirius, Bane san, 187
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kad je nesto kvalitetno onda mora da se pohvali. Jako dobro tema i jos bolji upisi.

Pogotovo su mi zanimljivi ovi koji se odnose na saradnju domacih kvislinga sa okupatorom. Sve to jos dokazuje kolika je sramota rehabilitacija Milana Nedica.

Predlozio bi, ako smatrate da se uklapa u temu, da neko ko ima podatke kaze nesto o eksplataciji Austrougarske prirodnih dobara i resursa u Bosni i Hercegovini tokom njene vladavine tim prostorima.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ruso,
Moram nesto da napisem.Mozda je sramota rehabilitacija Milana Nedica.Nisam istoricar,zvanicni ne smeju da pisu,slusam nezvanicne i razmisljam.
Koji su to domaci kvislinzi?Ili,ko je zapravo bio okupiran?
ako se misli na bivsu nam tvorevinu,neko,sastavni deo te tvorevine,je bio direktni neprijatelj.U prevodu,gubitnik.Mislim na zvanicne oslobodioce.I dobio sto nikada nije bilo njegovo.
Sto se tice drugog dela,o eksploataciji,slazem se,ali to je mnogo siri pojam,o kome ne sme da se govori.mislim na drugu katarstarsku parcelu.Mora da se cuti.
Mnogo se navalilo na Nedica,Ljotica,i tako dalje.Da bi se drugi zaboravili.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Profica, ruso, Skywhaler, voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Markoni958 ::Ruso,
Moram nesto da napisem.Mozda je sramota rehabilitacija Milana Nedica.Nisam istoricar,zvanicni ne smeju da pisu,slusam nezvanicne i razmisljam.
Koji su to domaci kvislinzi?Ili,ko je zapravo bio okupiran?
ako se misli na bivsu nam tvorevinu,neko,sastavni deo te tvorevine,je bio direktni neprijatelj.U prevodu,gubitnik.Mislim na zvanicne oslobodioce.I dobio sto nikada nije bilo njegovo.
Sto se tice drugog dela,o eksploataciji,slazem se,ali to je mnogo siri pojam,o kome ne sme da se govori.mislim na drugu katarstarsku parcelu.Mora da se cuti.
Mnogo se navalilo na Nedica,Ljotica,i tako dalje.Da bi se drugi zaboravili.

Markoni, хајдемо онда ни по бабу, ни по стричевима. Имамо неколико тема о сарадњи са окупатором, а ова овде је специфична јер је иза ње остало хиљаде необоривих докумената у којима се јасно и недвосмислено види и утврђује сарадња с окупатором - и вољна и невољна. У том смислу, јер се не могу никако мимоићи, појављују се разна имена, најпре и увек Недића. И није можда срамота покушај рехабилитације Недића, него је и брука и срамота.
Кад је реч о историчарима - нико није ћутао, нити се бавио спекулацијама. Материјали које овде постујем објављивани су у научним радовима, где нико нема право на политичку субјективност јер би сместа био оборен на испиту или проглашен за шарлатана. Једноставно, толико је много докумената где се спомињу имена наших колаборациониста, да их је немогуће избећи.
Истовремено, та документа су у потпуном складу с овом темом.

Ево једног сегмента који говори сам за себе. Пажљиво читај и не прескачи. Да су ми ти људи који се у раду спомињу ''из ока испали'', ја бих ово исто објавио. Историја је историја и факта су необорива. Једног дана ће неко и ове будалаштине наших политичара морати да чисти и то великом метлом. Уосталом, видео си валидна документа која су најпре са Енглезима, а затим са Немцима, потписивали команданти Драже Михајловића. Можеш онда мислити шта су све радили ''недићевци''...


U dainima oslobodenja nestalo je u Austriji i 287 kilograma borskog zlata, koje je još 1942. godine bilo prevezeno iz Pariza u Beć. To je bilo zlato koje je proizvedeno u Francuskim rafinacijama posle prodaje borskih akcija nemačkim vlasnicima 1941. godine. Prema izjavama Franca Nojhauzena datim u sudskom postupku našim vlastima, i ovo zlato, kao i najveći deo opreme i raznog materijala borske kompamje, ruđniika Maćkatice i Raduše, preneli su u Zapadnu Nemačku i rasprodavali kao svoju imovinu pojedini funkcioneri nemačkog opunomoćstva za privredu Srbije, i to uprvom redu oni koji su bili zaduženi za likvidaciju ovih preduzeca.

Iz svega što je rečeno proizilazi da se odgovornost i krivice nemačke vojne uprave i njenih nadležnih organa i komandi ovde moraju najšire shvatiti i procenjivati. Pored zločina i terora prema prisilno mobilisanoj radnoj snazi, ta odgovornost treba da obuhvati i sve ostale posledice ove prinudne eksploatacije, kao što su ekonomske, političke, moraine i druge. Ali, raspoloživi izvorni podaci pokazuju da veliku odgovornost i krivice za sprovodenje prinudnog rada i za zlostavljanje prinudnih radnika imaju i ondasnje kvislinške vlade.

Kao što se videlo, Nediceva srpska vlada, a isto tako i vlada tzv. Nezavisne države Hrvatske i fašističke Mađarske uspostavile su još 1941. godine obavezni rad i radnu službu, a zatim u toku čitavog rata odgovarajućim merama podržavale njihovo sprovodenje.
Zbog svoje uloge i posebnih ovlašćenja lično i neposredno bili su za sprovodenje obaveznog i prinudnog rada najodgovorniji predsednici tih vlada, minisiri i drugi funkcioneri na važnim položajima u organima državne vlasti i policije. Medutim, mobilizaciju radne snage, hapšenja, zatvaranje i maltretiranje radnika sprovodili su i niži organi kvislinške vlasti, pa se i njihova odgovornost mora konkretno i pojedinačno utvrdivati.

U tzv. Nezavisnoj državi Hrvatskoj donet je poseban zakon о osnivanju ≫radne službe≪, koja se od početka rata sprovodila u većini ustaških logora ili su iz tih logora ljudi umićivani u Nemačku, u Bor, Kostolac ili Tropču. U Madarskoj je za sprovodenje ≫radne službe≪ odgovorna tadašnja Lakatoševa vlada.

Medutim, Nedićeva vlada donela je potpuno samostalno čitav niz uredbi i drugih propisa i preduzela razne mere, koje su omogućile sprovođenje ekonomske eksploatacije i angažovanje radne snage za potrebe okupatora. Pored već pomenute naredbe о obaveznom radu, Milan Nedić doneo je i Naredbu о ubaveznom radu i о ograničenju uposlenja fizičkih lica u rudnicima uglja. U isto vreme doneo je i naredbu о obaveznoj prijavi zidarskih, betonirskih, tesarskih, i stolarskih radnika. Vlada Milana Nedića donela je, takođe samostalno i Uredbu о organizaciji službe za obnovu Srbije, tzv. Nacionalne službe rada (br. 1062, od 13. I ll 1942. godine) i Uredbu о obaveznom radu i seči, izradi i prevozu drveta, kao i saradnji ove službe kod ovih radova (br. 3079, od 5. VII 1942. godine).
Takođe samostalno, ova vlada donela je i Uredbu о eksproprijaciji napokretnih dobara za potrebe preduzeca od naročite privredne važnosti (br. 3245), od 19. VIII 1942. godine).

Na osnovu ove Uredbe konfiskovana je i prodata celokupna nepokretna jevrejska imovina u Beogradu i u drugim mestima. Prihode od ove imovine iskoristila je Nedićeva vlada za pokriće dela troškova obnavljanja Borskog rudnika. Pokretna jevrejska imovina bila je u nadležnosti Nojhauzenovog štaba i ona je predata centrali Gestapoa u Berlinu, kako je to i bilo naredeno od strane Ministarstva privrede Rajha. Nedićeva vlada donela je u toku rata i niz drugih propisa, koji su okupatoru olakšali sprovođenje privredne eksploatacije i korišćenje besplatne radne snage. Takav karakter imala je i Naredba о organizaciji radnih jedinica za radnike, radnu stoku i poljoprivredne mašine u svim seoskim gradskim opštinama na teritoriji banatskog okružnog naćelstva licima osudenim zbog komunističke delatnosti (br. 1063, od 13. I ll 1942), Uredba о državnom ratnom prirezu (br. 3097, od 12. VIII 1942), kao i niz uredbi о obaveznoj prijavi, prinudnoj prodaji i jsporuci raznih poljoprivrednih i drugih proizvoda. Sa istim ciljem donete su i uredbe о vojnim i policijskim organima, koji su podržavali tu eksploataciju. Medu njima je i Uredba о obrazovanju Srpske državne straže, Uredba о komesaru vlade za teritoriju Uprave grada Beograda i о njegovim vanrednim ovlašćenjima, zatim Uredba о vanrednirn ovlašćenjima oakružnih načelnika (br. 737, od 19. IV 1944. godine), naredbi о izricanju telesnih i novčanih kazni, о prekim sudovima, о obrazovanju zatvora i koncentracionih logora, о streljanjima i vešanjima za odmazdu i о drugim merama prema stanovništvu.

[i]Zbog svega toga pri utvrdivanju odgovornosti i krivice okupatorskog režima za sprovođenje prinudnog rada i drugih vidova eksploatacije, od te odgovornosti ne može se izuzeti ni Nedićeva vlada, ni ostala kolaboracija. Ona je kao što se videlo, za vreme okupacije bila neposredni učesnik u sprovodenju svih njegovih mera, uključujući tu i one mere koje su se odnosile na prinudni rad.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Енглезима је сваки рат био најбољи и највећи брат.
Један од египатских обелиска познати као "Клеопатрина игла", направљени од мермера из Асуана око 1475. пре нове ере, је у Лондону.Поред лондонског обелиска стоје и две египатске сфинге које су оштећене током ваздушних напада на Лондон .

Клеопатрина игла је назив који се користи за три египатска обелиска који се данас налазе изван Египта.

Два обелиска била су првбитно постављена у Хелиополису у Египту, а цезар Тиберије их је пренио у Александрију. Ови обелисци су пренесени 1877. и 1880. Уједињеном Краљевству и САД-у, и данас стоје поред Темзе у Лондону и поред Метрополитан Музеја у Њујорку. Оба обелиска су по 21,6 м висока.
Трећу "Клеопатрину иглу" је 1831. поклонио египатски паша Мухамед Али француском краљу Лују Филипу. Обелиск је висок 24 метра и стар је 3200 година и потиче с улаза у Луксорски храм. Обелиск од 1836. године стоји у средишту Трга слоге у Паризу.

И у осталим престоницама негдашњих колонијалних земаља(додуше и сада су,само перфидније пљачкају), Бриселу, Берлину или Риму налазе се бројни споменици културе ваневропских земаља, бивших колонија.