|
Iz Borskog rudnika je svakako odnesena velika količina zlata, ali je dokumentacija o tome oskudna i postoje različiti podatci. Da bi se došlo do stvarne količine eksploatisanog zlata, trebalo bi utvrditi količinu i pre svega kvalitet bakarne rude izvučene tokom rata, a to je prema raspoloživoj dokumentaciji danas nemoguće uraditi. U jednom sačuvanom nemačkom izveštaju od 05.04.1944. Nemačka je do početka aprila iz Borskog rudnika izvukla 2000 kilograma zlata. Međutim, Ante Topić Mimara pominje preko 4000 kilograma. I nemački dokument i Mimarina izjava se nalaze u arhivu SSUP. Jugoslovenska reapraciona komisija je Međunarodnoj komisiji za restituciju zlata prijavila 2094 kilograma takozvanog Borskog zlata. Prema iskazima Franca Nojhauzena datim pred istražnim organima Gestapoa avgusta 1944 u Berlinu, deo borskog zlata je ostajao u Srbiji. To zlato je neko vreme čuvano u Beogradu, zatim u Pančevu i Zrenjaninu, i na kraju prebačeno na imanje Čoka, jer se mislilo da će Čoka nakon povlačenja iz Grčke biti glavno sedište nemačkog komandanta za Jugoistok. Posle hapšenja Nojhauzena u avgustu 1944, pod sumnjom da je bio saučesnik u pripremama atentata na Hitlera, Gestapo je izvršio pretres prostorija na imanju Čoka , gde je on najčešće boravio, kao i pretres njegovog stana u Beogradu. Tom prilikom, prema njegovim izjavama datim istražnim organima u Beogradu 1948, na imanju Čoka je nađeno 800 kilograma borskog zlata, a u Beogradu 62 kilograma koje je Nojhauzen bio uzeo za sebe lično. Ako bi se uzela količina od 2000 kilograma koja se navodi u nemačkom izveštaju od 05.04.1944. i ako se tome dodaju 862 kilograma nađena u Čoki i Beogradu, onda bi to možda bila približno stvarna količina borskog zlata.
|
