|
Poslao: 02 Feb 2022 19:05
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20136
|
Nisu katranom nego su kuvani u krezolu, sto jeste opasan otpad.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2022 21:50
|
offline
- aleksmajstor
- Super građanin
- Pridružio: 13 Avg 2011
- Poruke: 1364
- Gde živiš: Zajecar
|
Mirišu slično ali nije isto.
Pruge pored kojih sam ja prolazio su postavljane mnogo pre nego što je počelo korišćenje krezola.
Dovoljno sam mator da pamtim "Ćiru" kako manevriše na stanici u Zaječaru.
Deda mi je bio mašinovođa na istom, a zatim i na parnim lokomotivama normalnog koloseka do odlaska u penziju početkom osamdesetih godina prošlog veka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2022 22:15
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20136
|
Krezol se koristi brat-bratu 120+ godina. Pragovi su nakon toga dotatno katranisani.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2022 22:28
|
offline
- Jester
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 6770
- Gde živiš: Srbija
|
Mislim da je Krezol zapravo ekološki prihvatljiva verzija Kreozota, kojima su ranije impregnirani drveni pragovi. Kreozot se dobija destilacijom katrana.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2022 01:22
|
offline
- Pridružio: 31 Dec 2011
- Poruke: 20136
|
Krezol je glavni "aktivni" sastojak kreozota (odatle i vuce ime), a ima ga i u katranu (od kog se dobija kreozot). Prednost je bila sto je bilo potrebno manje "kuvati" pragove u krezolu nego u kreozotu (8 sati u kreozotu, oko 3 u krezolu + jos oko 1 sat za katranisanje). Kreozot se zadrzao medjutim u upotrebi jer trazi manje aparature i jeftiniji je.
Sve sto sadrzi vecu kolicinu tih aromaticnih ugljovodonika se smatra opasnim otpadom.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2022 10:11
|
offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26125
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
bojank ::Krezol je glavni "aktivni" sastojak kreozota (odatle i vuce ime), a ima ga i u katranu (od kog se dobija kreozot). Prednost je bila sto je bilo potrebno manje "kuvati" pragove u krezolu nego u kreozotu (8 sati u kreozotu, oko 3 u krezolu + jos oko 1 sat za katranisanje). Kreozot se zadrzao medjutim u upotrebi jer trazi manje aparature i jeftiniji je.
Sve sto sadrzi vecu kolicinu tih aromaticnih ugljovodonika se smatra opasnim otpadom.
Да питам, а да ми се нико не смеје: 
Видим по Русији да доминирају бетонски прагови. Знам за предности (израда, екологија, беспрекорна монтажа, итд, итд)- Који су им недостаци и могу ли се поредити с дрвеним праговима?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2022 10:30
|
offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11718
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
Недостатак тих бетонских прагова (претходно напрегнутих-префабриковани елементи) је мања еластичност у односу на дрвене, због исте праве већу буку, тежи су ако ме сећање служи када сам на факсу учио о њима, скоро 150кг од дрвеног. Самим тим што је тежи потребан је већи баласт да се он подупре, а то опет повлачи скупљу уградњу у односу на дрвене.
Предности су дужи експлоатациони век, не натапају се керозином попут дрвених (керозин служи за импрегнацију-заштиту дрвета од временских услова) самим тим су за околину више еколошки. Додатна тежина која им је и мана, је и предност јер се при високим температурама не шире, а при ниским не скупљају па је дилатација шина минимална у односу на дрвене прагове, затим због те тежине стабилнија је пруга. Дају већу стабилност возовима када се крећу преко њих, јер сам горе рекао да је због веће тежине потребна боља припрема земљишта, тампонирање истог, тачније повечавање збијенсоти и чврстоће истог, што резултира бољој стабилности прагова, а самим тим и целе пруге. Јефтиније им је одржавање, иако је уградња и производња скупља у старту, а на дужи низ година експлоатације су јефтинији...
Свуда у свету доминирају код новоизграђених пруга бетонски прагови, поготово када је реч о брзим и ултра брзим железницама...ту је његова преднсот огромна у односу на стандардне прагове....
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2022 11:00
|
offline
- Kos93
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Sep 2007
- Poruke: 7357
|
Мислим да су код већине ремонтованих и модернизованих пруга код нас коришћени бетонски прагови, осим негде где су користили материјал са укинутих пруга, нпр. са железничке Београд.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2022 12:12
|
offline
- sremac983
- Legendarni građanin
- Neimar i savremeni farmer.
- Pridružio: 24 Nov 2010
- Poruke: 11718
- Gde živiš: U sremu voljenome...
|
Дрво одлази у пензију..где год се буде радио ремонт ићи ће бетонски, дрво се избацује..једнсотавно бетон је бољи материјал иако има мана, међутим, те мане су много мање од предности коју има на дуги низ година екслпатације...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2022 12:33
|
offline
- Jester
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Feb 2008
- Poruke: 6770
- Gde živiš: Srbija
|
Sremac, ne šire se i ne skupljaju pragovi na visokim, odnosno niskim temperaturama, već šine. Na ekstremno visokim temperaturama mogu nastati i takozvane "sunčane krivine", gde se usled prevelikog zagrevanja i širenja šina, kolosek iskrivi i to zna biti veoma opasno.
Sirius, nije moja uža struka, mada znam dosta toga, ali je najbolje pročitati pravilnik. Konkretno, stav 3, član 8
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_tehnic.....pruga.html
|
|
|
|
|
|
