Sektor za vanredne situacije

• 1Ovo se svidja korisniku: Mercury
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Feb 2012 18:59

Sektor za vanredne situacije obavlja poslove normativne, upravne, organizaciono-tehničke, preventivne, preventivno-tehničke, obrazovne, informativno-vaspitne i druge prirode za organizovnje, planiranje, sprovođenje, kontrolu mera zaštite životne sredine, zdravlja i materijalnih dobara građana, očuvanje uslova neophodnih za život i pripremanje za prevladavanje situacije u uslovima požara, elementarnih nepogoda tehničkih i tehnoloških nesreća, dejstva opasnih materija i drugih stanja, opasnosti većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i živote ljudi i životnu sredinu ili da prouzrokuju štetu većeg obima i pružanje pomoći kod otklanjanja posledica (smanjivanje i sanaciju) prouzrokovanih u vanrednim situacijama, a posebno: izrade i predlaganje zakona, normativa i preporuka koji ispunjavaju zahteve Evropske unije u oblasti zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama u cilju potpunog pravnog uređivanja za obavljanje poslova; uspostavljanje institucionalnih, organizacionih i personalnih uslova za sprovođenje zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama; preuzimanje preventivnih mera radi sprečavanja izbijanja požara i ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i sl. kao i prevencija u cilju sprečavanja ugrožavanja zdravlja građana usled dejstva opasnih materija i drugih stanja opasnosti; vrši stručno osposobljavanje pripadnika organizacionih jedinica na poslovima delokruga Sektora (Uprave i Odeljenja), i dr.

Sektor za vanredne situacije u svom sastavu ima: Upravu za preventivnu zaštitu, Upravu za batrogasno-spasilačke jedinice, Upravu za upravljanje rizicima, Uprava za civilnu zaštitu, Nacionalni centar za vanredne situacije, Upravu za vanredne situacije u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, Odeljenje za vanredne situacije u Boru, Valjevu, Branju, Jagodini, Kikindi, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Užicu, Šapcu, Kraljevu, Leskovcu, Novom pazaru, Pirotu, Požarevcu, Prokuplju, Čačku, Prijepolju, Smederevu, Subotici, Somboru, Zaječaru i Zreljaninu.

Uprava za preventivnu zaštitu u svom sastavu ima: Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri izgradnji objekata, Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri korišćenju objekata i Odeljenje za kontrolu prometa i prevoza opasnih materija.

Uprava za vatrogasno-spasilačke jedinice u svom sastavu ima: Odeljenje za materijalno – tehničko opremanje vatrogasnih i spasilačkih jedinica i Odeljenje za kontrolu rada vatrogasnih i spasilačkih jedinica i Odsek za Zdravstveno psihološku prevenciju.

Uprava za upravljanje rizikom u svom sastavu ima: Republički centar za obaveštavanje (112), Odeljenje za osmatranje, obaveštavanje, uzbunjivanje i telekomunikacije, Odeljenje za upravljanje rizikom od tehnoloških udesa i terorističkih napada i Odeljenje za upravljanje programima i projektima.

Uprava za civilnu zaštitu u svom sastavu ima Odeljenje za operativno organizacijone poslove civilne zaštite, Odeljenje za strateško planiranje i koordinaciju, Odeljenje za tehničku podršku i Odeljenje za NUS.

Uprava za vanredne situacije u Beogradu u svom sastavu ima: Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri izgradnji objekata, Odeljenje za sprovođenje preventivnih mera pri korišćenju objekata, Odeljenje za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu, Odsek za upravne poslove, Odsek za tehničku zaštitu i uviđaje, Odsek za kontrolu prometa i prevoza opasnih materija i Vatrgasno spasilačku brigadu.

Uprave za venredne situacije u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu u svom sastavu imaju Odeljenje za preventivnu zaštitu, Odeljenje za upravljanje rizikom i civilnu zaštitu i Vatrogasno spasilačku brigadu.








http://prezentacije.mup.gov.rs/sektorzazastituispasavanjel/Pocetna.html

Dopuna: 16 Feb 2012 19:02

SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Snežne lavine


Najveci broj nesreća usled lavine dogodio se na padinama nagiba izmedu 30 i 35 stepeni. Posebno su opasne istočne padine. Statistika govori da se na njima, usled lavine, dogodi 63% nesreća.
Prepoznavanje
Osnovno pravilo samozaštite je: posmatrati, posmatrati, posmatrati. Važan pokazatelj je činjenica da lavina ima tamo gde postoje ostaci ranijih lavina. Dakle, pogledajte gde su tragovi prethodnih lavina i procenite koliko je od tada prošlo vremena.

Drugi znaci opasnosti:
1.Naduvan sneg (nanos): Najveći broj nesreća se dogodio za vreme padanja snega ili neposredno po prestanku zbog pločastih nanosa snega, koje je naneo vetar. Posle padanja snega, ili posle vetrenih nanosa zaobilazite one padine na kojima je novi sneg
2.Dubinski ploveci (tekući) sneg - Prepoznajete ga po tome što se “suv” sneg rasipa po padini kao zrnca šecera u kristalu. Pločasti sneg, ili delovi slojeva koji se nadu na površinama krhkog plovnog snega, lako se otkine ili otkliza. Lavine dubinskog plovećeg snega su česta pojava za vreme hladnih zima sa malo snega.
3. Mokar sneg. Usled ojuženosti, fena, kiše i sunčevog zračenja sneg se lako i brzo nakvasi i oteža, ta da se počnu otkidati lavine mokrog ili vlažnog snega. Pažljivim posmatranjem, bez problema otkrivate kakva je vlažnost snežnog pokrivača.
Postupak:
1. Oprema Pod osnovnom opremom za lavinu podrazumeva se lavinski javljač, lavinska sonda, i snežna lopata sa meračem klizanja.
2. Dalje od lavinskih podrucja Zaobilazite padine koje su vam iole sumnjive. Primećujte znake koji vam govore o vrsti snega i mogućnosti pojave lavina. Probajte sneg i padinu štapom. Ako primetite naizmeničnost tvrdih i mekih slojeva na površini, i pri tom je tvrdi sloj na mekoj podlozi i obrnuto, odustanite.
3. Na strmim padinama vozite pojedinačno Razumni skijaši se na ovakvim terenima i uslovima ne skijaju u grupi istovremeno. Skijajte, uživajte, ali pojedinačno, jedan za drugim, od jednog do drugog sigurnog odmorišta.

Ako vas zahvati lavina, zapamtite da je malo verovatno da ćete se spasiti spustom (bežanjem). Ta mogućnost je malo verovatnija pre nego što vas lavina zahvati. Zato, čim primetite pomeranje snežnog pokrivaca ili primetite da vas sneg pod vama nosi, ako ste vešt skijaš, pokušajte da poravnate skije i spustite se, po lavini, izvan nje.
Ako padnete: Borite se sa lavinom! Odupirite se da vas ne povuče unutar sebe! Kad primetite da se brzina lavine smanjuje stavite ruke ispred lica.
Ako vas je lavina uvukla i vaši pokušaji da izronite nisu bili uspešni nemojte ponavljati iste pokrete. Time samo nepotrebno trošite snagu i vazduh.

Da bi ste preživeli mora biti ispunjeno nekoliko uslova:

nemate povredu koja je opasna po život (što je prilicno čest slučaj)
morate imati dovoljno prostora i vazduha za disanje. To postižete postavljanjem ruku ispred lica. Ovo je nemoguće uraditi ako su vam gurtne od štapova na rukama.
Drugovi koji su sa vama su vični i uvežbani za spasavanje iz lavina.
Vičite i dozivajte upomoć samo ako osetite da su spasioci ili drugari iznad vas.

Spasavanje iz lavina
Samo trenutna pomoc, koja mora biti uspešna u nekoliko minuta, povećava izglede za izbavljenje i život unesrećenog.
Ovo se spasavanje odnosi na vas i vaše drugare sa kojima skijate po neobezbedenim i lavinoznim terenima.
Prilikom spasavanja razmišljajte da ste na lavinoznom terenu, te da može krenuti nova lavina
Zapamtite mesto na kome je nestao skijaš. Ako ste to mesto zapamtili, odmah počnite da tražite površinske znake (kapa, rukavice, komadi opreme ...) i pretražijte lavinskim javljacem.
Rukovanje lavinskim javljacem i njegovo korišcenje mora vam biti poznato.

Šta radite kada je neko u životnoj opasnosti?

Povređeni ne diše - očistite disajne puteve, pružite veštacko disanje
Povredjenom ne radi srce i nema krvotoka - oživaljavanje, masaža srca, veštacko disanje.
Povredeni obilno krvari - zaustavite krvarenje, podignite udove, pritiskajte ranu, pritiskajte krvne sudove koji vode do rane, previjte ranu.
Povredeni je u šoku - postavite u šok položaj, ublažite bol, umirite povredjenog.



SAVETI ZA ZAŠTITU I SPASAVANJE SA Vode i leda


1. OTVORENA VODA (REKA JEZERO)

Veština (umeće) plivanja je osnova sigurnosti kada ste na/u vodi.

Kada plovite i kada se nalazite na vodi neophodno je da znate sledeće:

Potrebno je da ste pravilno opremljeni za plovidbu,
Pravilno ustanovljene rute puta,
Obavezna upotreba svetala za noćnu navigaciju,
Obavezno korišćenje prsluka za spasavanje,
Ako plovilo tone koristite pištaljku ili vičite.

Spasavanje u slučaju tonjenja ili druge nesreće:

Spasioci će doploviti svojim brodom ili daskom za spasavanje do lica kome je neophodna pomoć,
Lice kome je potrebna pomoć treba da sledi instrukcije spasilaca i da ne paniči,
Lice koje se spasava će biti preneto do sigurnosti od strane spasilaca.

Ako ne možete pomoći licu koje je u vodi i kome je potrebna pomoć, probajte da mu dobacite bilo kakav predmet koji bi ga održao na površini, zapamtite lokaciju na kojoj se nalazi da biste bili u mogućnosti da pokažete spasiocima kad stignu.

2 LED PO VODI (RECI ili JEZERU)

Kada se krećete po ledu uvek računajte da je moguće da propadnate kroz njega.Obratite pažnju da uvek imate neophodnu zaštitnu opremu pri sebi kada se krećete po ledu. Uvek navucite par malih držača za led, stavite mobilni telefon u plastičnu vreću i stavite pištaljku oko vrata kada se krećete po ledu, klizate ili skijate.

Ako led pukne:

Ne mrdajte,
Odmah zovite u pomoć ili duvajte u pištaljku,
Pokušajte lagano da se vratite odakle ste došli i polomite led ispred vas dokle može da se lomi,
pokušajte da se podignete iznad leda, kotrljajte se po njemu, čučnite ili hodajte na sve četiri dok ne dođete do debljeg leda,
Posle izbavljenja, podhitno se utoplite,
Ako niste u mogućnosti da se vratite na siguran led, zapamtite da je neophodno da smanjite gubitak toplote tela.

Ako je nekom drugom potrebna pomoć:

Pozvati spasilačke službe,
Uzeti konopac, granu, šipku, drvo ili neki drugi objekat da povučete ili privučete lice koje je u ledu,
Odvlačite lice koje je u vodi u pravcu čvrstog leda, hodajte na sve četiri ili puzite poslednjih par metara.

Prva pomoć za lica koja su bili u hladnoj vodi:

Ako lice može da se kreće probajte da ga utoplite. Promenite mokru odeću i obuću i obucite suvu,
Ako je lice nesvesno ili ne može da se pokreće, izbegnite nepotrebno pokretanje. Ne pokušavajte da ga presvučete, sačekajte spasioce. Preventivno ga prekrijte da bi ste sprečili gubitak toplote tela.
Možete mu dati toplu vodu sa šećerom, NIKAKO alkohol. Masaža, alkohol i brzo utopljavanje može dovesti do opasnog gubitka toplote tela.


SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Zemljotresa


Prirodne nesreće su široko rasprostranjene pojave koje se javljaju u celom svetu pa tako i kod nas. Mogu biti različite, a zajedničko im je da su velike po obimu. Prirodne nesreće mogu imati katastrofalni efekat po vas i vaš dom a iza sebe skoro uvek ostavljaju pustoš. MUP Republike Srbije, odsek Protivpožarne policije i Vatrogasna jedinica SUPa Jagodina, ukazaće vam na nekoliko preventivnih postupaka kojima možete zaštitili sebe, svoju porodicu i svoj dom od opasnosti požara za vreme ili posle zemljotresa. Možete drastično povećati svoje šanse u slučaju požarnih nesreća, ukoliko budete znali da prepoznate potencijalnu opasnost i budete sledili sledeća uputstva.

PRISUTNA OPASNOST ZA VREME I POSLE ZEMLJOTRESA

Aparati, nameštaj i kućni proizvodi mogu se pomerati, padati i prosipati.
Gasna, hemijska i električna opasnost je možda prisutna.
Curenje gasne instalacije, oštećenje ili prskanje propan-butan boca mogu izazvati paljenje ili eksploziju.
Barice vode ili kućni aparati mogu izazvati električno pražnjenje.

HEMIJSKA SREDSTVA

Obratite pažnju na lako zapaljive tečnosti kao što su benzin, sredstva za upaljače ili razređivače jer se mogu prosuti.
Prostorije moraju biti potpuno čiste a sredstva držati u dobro provetrenim prostorijama.
Držite zapaljive tečnosti daleko od izvora toplote.

ELEKTRIČNA STRUJA

Ako možete bezbedno, idite do glavnog prekidača ili razvodne table sa osiguračima i isključite struju.
Obratite pažnju na spojeve koji nisu fiksirani za vreme i u toku zemljotresa.
Aparati ili električni priključci mogu izazvati požarnu opasnost.
Pretpostavite da su svi postavljeni kablovi pod naponom, uključujući i kabl za TV.
Pregledajte i po potrebi zamenite ispucale i naprsle produžne kablove, kablove od aparata, oštećene utikače ili prekidače.
Aparati koji emituju dim ili varnicu moraju biti provereni ili zamenjeni
Nezaštićeni odušci i žarišta mogu pospešiti požar i ugroziti vašu bezbednost

GAS U KUĆI

Pomirišite i oslušnite. Ukoliko ste sigurni da gas ističe, smesta napustite prostoriju i ostavite otvorena vrata
Nikada ne palite šibice ili upaljač. Bilo kakva varnica ili plamen mogu izazvati eksploziju
Pre nego ponovo pustite gas pozovite stručno lice da proveri celu instalaciju

AGREGATI

Pratite instrukcije koje su date u uputstvu za upotrebu, kad koristite agregat
Koristite agregate ili druge uređaje ovog tipa izvan kuće. Ugljen monoksid (CO) je otrovan gas i može vrlo brzo da ispuni prostoriju
Koristite poravilno dimenzinisan (određenog preseka) kabl za priključak. Preopterećen kabl se greje i može izazvati požar
Nikada ne provlačite kabl ispod ćebeta, pokrivača ili tepiha jer će svako oštećenje kabla ostati neprimećeno
Nikada ne povezujte generator sa drugim izvorima energije kao što je npr. električna energija u kući, zbog povratnog efekta

ZAGREVANJE U STANU

Ne koristite rernu od šporeta za zagrevanje stana. Time povećavate požarni rizik i mogućnost za pojavu otrovonog dima
Alternativno zagrevanje (peći i sl…) zahteva slobodan prostor oko sebe. Zapaljive stvari držite najmanje 1m udaljene od peći
Ukoliko koristite peći sa termostatom budite sigurni da su ispravni. Oni služe da automatski ugase peć, odnosno da ne dođe do pregrevanja i paljenja istog
Koristite samo gorivo koje je proizvođač predvideo za tu vrstu peći
Nikada ne dolivajte gorivo ukoliko peć gori ili je još vruća
Budite sigurni da je peć na drva pravilno postavljena i najmanje 1m daleko od zapaljivih materijala. Obezdedite dobar odušak i ventilaciju.
Koristite staklo ili metal sa prednje strane peći kao preventivu, da iskrice i plamen ne bi zapalile tepih, nameštaj ili druge zapaljive stvari

I NE ZABORAVITE…

Budite oprezni kada koristite sveće. Držite plamen dalje od zapaljivih materijala i izvan domašaja dece.
Dimni javljači bi morali biti instalirani na svakom spratu kuće
Svi dimni javljači se moraju proveravati jednom mesečno, a baterije zameniiti novim najmanje jednom godišnje
Ukoliko se u blizini vas nalazi hidrant, držite ga čistim i ispravnim i omogućite lak prilaz vatrogascima

SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Nuklearnog udara


U slučaju nuklearnog udara (eksplozije) neophodno je uraditi sledeće:

Momentalno zauzeti što niži zaklon )najbolje je u nekom kanalu, jarku ili ispod zemlje) koji će Vas zaštiti od prvog toplotnog udara i pritiska koju proizvodi eksplozija,
Razmatrajte mogućnost izlaska iz oblasti udara,
ILI uđite u zgradu koja imaju sklonište,
SKLONIŠTE: Ako imate deblji štit između Vas i radioaktivnih materijala, vište zračenja će taj štit upiti i manje vas izložiti radijaciji,
Što ste dalje od lokacije nuklearnog udara, manja je izloženost radijaciji,
Minimiziranje vremena izlaganja zračenju će smanjiti rizik od zračenja.

SAVETI ZA ZAŠTITU U SLUČAJU Terorizma


Šta možete da učinite da biste bili spremni u slučaju terorizma?
Prvi korak je da vidite šta sve može da se desi u vašem okruženju i da li postoje potencijalne opasnosti. Kada utvrdite šta je sve u vašem okruženju i moguće događaje i potencijalne štete, važno je da o tome prodiskutujete sa ukućanima, komšilukom i lokalnom zajednicom. Zajednički napravite plan šta raditi u slučaju terorizma.

Plan treba da sadrži osnovne stvari:

Kreirajte plan komunikacije za hitne slučajeve,
Ustanovite zajedničko mesto okupljanja,
Pripremite zalihe i opremu za slučaj iznenadnog napuštanja kuće(lekovi, dokumenti, novac, voda, hrana, ćebad, šatori, prva pomoć, baterijske lampe... itd)
Pogledajte i usaglasiti planove za evakuaciju obdaništa ili škola vaše dece i firme u kojoj radite.

Ako se teroristički napad već desi, potrebno je uraditi sledeće:

ostanite mirni i budite strpljivi,
pratiti savete nadležnih službi,
slušajte radio i televiziju zbog vesti ili instrukcija nadležnih,
ako je napad bio blizu Vas, pružite prvu pomoć povređenima,
ako se napad desi blizu Vas, proverite štetu koristeći baterijske lampe. NE PALITI sveće, šibice, električne uređaje,
proverite da li ima vatre i da li curi gas,
isključite sve oštećene uređaje,
zbrinite domaće životinje i kućne ljubimce
proverite neposredno okruženje i pružite prvu pomoć.

EVAKUACIJA: Ako nadležne službe zahtevaju da napustite Vašu kuću, imaju dobar razlog zašto to traže i trebalo bi da odmah postupite po njihovom savetu. Slušajte radio i tv stanice i pratite informacije i uputstva nadležnihm, a takođe imajte na umu sledeće:

Obucite se toplo (duge majce i pantalone, toplu jaknu, odgovarajuće cipele) da biste se zaštitili što je moguće više,
Ponesite Vaš komplet za evakuaciju,
Povedite kućne ljubimce, NE OSTAVLJAJTE IH !,
Zaključajte kuću,
Koristite putničke pravce koje odrede nadležne službe.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prepisali uputstvo nekadašnje Civilne Zaštite, sad pokušavaju da ponovo stvore ono što smo dopustili da propadne.

Dok ne daju dobre pare ništa od cele te priče. Oprema i obuka koštaju ako hoćemo osposobljeno ljudstvo za ovakve situacije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Wisdomseeker ::... sad pokušavaju da ponovo stvore ono što smo dopustili da propadne.
...
Najveći problem starog sistema Civilne zaštite bio je popuna.
Dok se popune jednice JNA i svih nivoa Teritorijalne odbrane, za popunu jedinica Civilne zaštite (osim specijalizovanih) ostajali su oni koje treba prve spašavati.
Sada imaju dovoljno kvalitetnih ljudi na raspolaganju i valjda će uspeti.
Naravno, bez para nema ništa.

Pre tri godine nudio sam čelnim ljudima Sektora projekat za koji ne treba mnogo para. Uz njihovu verbalnu podršku mogao je da se realizuje i bez para iz državne kase. Na kraju od toga nije bilo ništa, dok istovremeno neke strane firme vrše neku obuku i dodeljuju sertifikate opštinama po Srbiji.

A projekat je bio usmeren prema aktivnoj preventivi. Zasniva se na organizovanom učešću sportskih vazduhoplovaca, ali ne na komercijalnoj osnovi. Izgleda da je baš to bio problem da od podrške projektu odustane i Vazduhoplovni savez Srbije.

Ja još nisam odustao, ali za sada ne želim da nikome "guram prst u oko". Projekat nije nikakva tajna i ako ima zainteresovanih - objaviću ga u ovoj temi.

• 3Ovo se svidja korisnicima: vathra, easy, cinoeye
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi skinuo fajl:

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka učestvovao sam u realizaciji projekta u okviru kojeg se oko 50 učenika i učenica završnih razreda srednje medicinske škole u Zemunu dobrovoljno prijavilo i završilo osnovu padobransku obuku.

Osnovna ideja je bila da se njihova stručna medicinska znanja nadograde veštinama neophodnim za brzo prebacivanje na bilo koju lokaciju, na kojoj se ukaže potreba da deluju kao specijalizovana jedinice civilne zaštite za pružanje prve pomoći.
Drugim rečima, bio je to svojevrstan oblik pomoći vazduhoplovnih sportova u katastrofama i hitnim slučajevima.

Na svu sreću, tokom osamdesetih godina u tadašnjoj Jugoslaviji nije bilo vanrednih događaja čiji bi obim i karakter zahtevao njihovo angažovanje. Zato je, početkom devedesetih, sa napuštanjem tadašnjeg koncepta sistema Opštenarodne odbrane i društvene samozaštite i ovaj projekat pao u zaborav.

Setih se tog projekta kada je u Srbiji počelo intenzivnije da se priča o donošenju Zakona o vanrednim situacijama.
Usput, sasvim slučajno, saznam za događaj koji je ostao skoro potpuno nepoznat našoj javnosti.
Pilot jedne strane aviokompanije primetio je tokom preleta preko Srbije dim u okolini Bora.
Javio je to Kontroli leta na aerodromu "Nikola Tesla". Kontrolori su javili vatrogascima i šumski požar je ugašen još u početnoj fazi.

Mogu samo da nagađam kakve bi bile posledice da je nekim slučajem taj pilot razmišljao logikom: "Radim svoj posao i ne zanima me šta se dešava ispod mene".

Sasvim je logično da se zaključi da su ovakve situacije još uvek prepuštene slučaju.
Da se to promenilo, treba organizovano uključiti u Sistem resurse sportskog vazduhoplovstva u Srbiji. U okviru svojih sportsko-trenažnih aktivnosti oni dobar deo godine skoro svakodnevno krstare nebom Srbije.
Šta ako tokom redovnog letenja primete dim na zemlji? Jedni će se ponašati kao pilot strane kompanije, koji je sprečio nastanak šumskog požara većih razmera kod Bora. Drugi će, jednostavno, da nastave let, jer nisu deo Sistema i dešavanja na zemlji nisu njegov problem.

I da ne davim više u jednom cugu.
Ukratko, suština ove ideje je da stvari pomerimo bar jedan korak prema aktivnoj preventivi.
Narodski rečeno - postoji suštinska razlika između humanosti kada nekoga izvučemo iz reke u koju je pao zbog trule daske na mostu i humanosti kada pomognemo da se ta trula daska pronađe i zameni, pre nego što padne.

Rezultat mojih analiza je Idejno rešenje pod nazivom: Civilna vazdušna patrola kao podrška vazduhoplovnih sportova u Srbiji funkcionisanju Jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Dokument ima preko 60 strana i mislim da ga u ovom trenutku neće niko da čita.
Zato ovom prilikom postavljam PDF fajl: Kratko predstavljanje ideje o CVP. On je mnogo kraći, ali je solidna osnova za razgovor s onima koje ova tema bude zanimala.

https://www.mycity.rs/must-login.png

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Znam lično ekipu iz Odjeljenja za NUS, proveo sam s njima prilično vremena na nekoliko specijalističkih obuka i 100% sam siguran da su vrhunski profesionalci.
Ono što je meni upalo u oči je da cijelu Srbiju u okviru mjere zaštite od NUS-a pokriva jedan tim (nastao iz jedinice za otklanjanje posljedica bombardovanja VJ) uz pomoć lokalnih policija i hitnih pomoći. Istovremeno u BiH djeluje 13 timova (Federacija 9, RS 4) koji imaju vlastitu medicinsku podršku.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

EOD ::...
Ono što je meni upalo u oči je da cijelu Srbiju u okviru mjere zaštite od NUS-a pokriva jedan tim (nastao iz jedinice za otklanjanje posljedica bombardovanja VJ) uz pomoć lokalnih policija i hitnih pomoći. Istovremeno u BiH djeluje 13 timova (Federacija 9, RS 4) koji imaju vlastitu medicinsku podršku.
Ne znam da li je broj timova za NUS u skladu sa regionalnim dogovorom.
Znam da je po tom dogovoru Hrvatskoj pripalo da obučava druge u prevenciji i gašenju šumskih požara, BiH se bavi treninzima za izrade procena, itd. Zaboravio sam detalje, ali svakoj od bivših republika SFRJ dodeljeno je u kojoj oblasti će biti vodeća.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam siguran da je broj timova za NUS predviđen bilo kakvim regionalnim sporazumom, ali znam da su u BiH timovi za NUS u civilnim zaštitama proizašli iz programa Delegacije evropske komisjije, a osoblje obučeno u komercijalnim kompanijama, dok je u Srbiji tim nasljeđen od Sektora za vanredne situacije Ministarstva odbrane, a osoblje je došlo iz sastava RV i KoV-a.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Marinče pre katastrofe:
http://www.360cities.net/image/marina-nauticari-ze.....12.19,83.4

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

i kao i svugde nema se para za obuku i opremu, kao i za veci broj vatrogasaca, pa se desava da u smeni rade samo njih 4.
kad se zadesi neka katastrofa kao sada niko nije prosao nikaku obuku, opreme nema, al hvala bogu mi srbi smo strucnjaci za improvizaciju

• 2Ovo se svidja korisnicima: cinoeye, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Idejno rešenje polazi od činjenice da se ni najbogatije zemlje ne odriču podrške organizovanih civilnih resursa profesionalnim strukturama, koje države organizuju, opremaju i osposobljavaju za delovanje u vanrednim situacijama.

Razlozi su višestruki. Pre svega, oni su ekonomske prirode. Za svaku državu je neuporedivo jeftinije da određene zadatke, u formi podrške, izvršavaju već postojeće civilne strukture, nego da formiraju i u potpunosti ispočetka opremaju i obučavaju svoje profesionalne strukture. U Srbiji su ekonomski razlozi za ovakvo rešenje posebno izraženi.

Nesporna je činjenica da na najveći broj vanrednih događaja samo profesionalne strukture mogu dati adekvatan odgovor. Međutim, postoji znatan broj zadataka, kako pre nastanka, tako i tokom vanrednih događaja, za čije je izvršavanje ekonomski znatno racionalnije koristiti već postojeće organizovane civilne resurse, čija je delatnost, opremljenost, organizovanost i obučenost u značajnoj meri već kompatibilna sa profilom tih zadataka.

Upravo takvi, materijalni i ljudski, resursi već postoje u vazduhoplovnim sportovima u Srbiji. Redovne i gotovo svakodnevne sportsko-trenažne aktivnosti sportskih vazduhoplovaca izuzetno su kompatibilne sa velikim brojem zadataka koji stoje pred Jedinstvenim sistemom zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.

Dopunjavanjem sportsko-trenažnih aktivnosti posebnim zadacima postižu se bar dva cilja:
(1) sportski vazduhoplovci Srbije se dodatno osposobljavaju za pružanje pomoći u vanrednim situacijama i
(2) Jedinstveni sistem zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama ispunjava deo svojih zadataka uz znatne finansijske uštede.

Posle usvajanja Zakona o komunalnoj policiji ideja o "Civilnoj vazdušnoj patroli" postala je još aktuelnija, zbog izuzetno velike kompatibilnost sa delom zadataka Komunalne policije.
Celishodno je da se već u Prvoj fazi realizacije razmišlja o uključivanju u Projekat članova Crvenog krsta Srbije, Gorske službe spasavanja i sličnih organizacija i udruženja, privrednih društava i drugih pravnih lica i njihovih zaposlenih, koje Zakon o vanrednim situacijama svrstava u osposobljena pravna lica.