offline
- Pridružio: 03 Dec 2005
- Poruke: 164
|
MOĆ TRUBE
Pošto je ovo deo sajta vojska i vazduhoplovstvo , red je da kazemo nešto i o našem najomiljenijem Srbskom instrumentu , a i najmoćnijem oružju u proteklim našim ratovima .Neki je pamte iz minuli ratova ,a neki bogami i iz prvih vojničkih dana kad je bilo najgore , a posle se ona veže za nas čitav život .
Nema čovjeka koji nebi rekao da truba nije narodni instrument , kao što i jeste zapravo , ali kao i što i nije , evo kako.Ako je truba veomadavno ušla u sastav muzičkih instrumenata naroda , ipak valja uvažiti i činjenicu da je truba , takva kakva i jeste , u narod dospjela upravo iz vojničkih ruku .
Moć trube zapisana je u srbskoj trilogiji , a riječ je o anegdoti prema kojoj je , iza jedinice koja se povlačila pred jačom bugarskom jedinicom u Drugom balkanskom ratu , srbski trubač ostao u hladovini jednog drveta u dubokom snu , pa kada se prenuo , bez razmišljanja je zatrubio , ali ne povlačenje , nego –juriš! Taj trubni znak Bugari su znali i povjerovali u juriš srbske jedinice , te se vratili na polazni položaj , a trubač je pojurio za svojom jedinicom i ostao živ.
Truba je ,naime , u vrlo davna vremena bila značajan vojnički muzički instrument , ali ne zabave radi , ne muzike radi , nego kao sredstvo komandovanja , posebno komandovanja u bojevima , pa je zato postala i ostala zanana kao VOJNA TRUBA ,instrument kojim se davao znak za juriš , pa onda za prekid vatre , za zbor, povlačenje jedinica sa bojišta .Kosovske bojne trube su slavne i čuvene , u pjesmama opjevane , ne bez razloga , dabome . I kad nema boja ,vojnička truba je u vojsci sredstvo komandovanja i upravljanja jedinicama , a ako ne i danas onda donedavno, do modernizacije ,elektrifikacije i elektronike zvukova javljanja i, obaveštavanja , komandovanja i upravljanja .Trubom se sviralo povečerje,ustajanje , postrojavanje , početak obuke , pozdravi dolasku komandanta u kasarnu , dolasci i pozdravi visokih vojnih i civilnih predstavnika .I eto ,kao kao što je često običaj , naš narod je mnogo šta vojničkog zavolio , prihvatio i posvojio i to je postalo narodno . Tako je i sa narodnim pjesmama sa bojišta , kako što su popularne junačke narodne pjesme koje je spjevao i nepismeni narod .Tako je i nama dobro znana reč „šajkača „srbska narodna kapa od čohe koja se i danas u Srbiji nosi i zove „šajak“, „šajk“ i ona je upravo vojnička .
I da se zna –još davne 1903. godine prvi je tu kapu ponio kralj Petar I Karađorđević, a narod volio vojsku i kralja , pa ponio i usvojio kapu kao takvu.
|
