offline
- Mitraljeta
- Ugledni građanin
- Pridružio: 11 Mar 2018
- Poruke: 396
|
Napisano: 02 Feb 2023 22:07
1/3
Pretpostavljam da nema potrebe da detaljno objašnjavamo šta je veštačka inteligencija (VI - veštačka inteligencija, AI – artificial intelligence), to je već dobro definisana oblast a koga interesuju detalji može da nađe pregršt informacija na netu. Ali za potrebe ovog posta napravićemo jednu podelu da bi se fokusirali na stvari koje su nam od interesa.
Ugrubo postoje dva pristupa veštačkoj inteligenciji. Jedan pristup nastoji da napravi AI onako kako je većina ljudi intuitivno shvata: kao „veštačkog čoveka“. To je takozvana Opšta veštačka inteligencija (AGI) i bavi se dizajniranjem sistema koji bi se ponašali po uzoru na ljude i njihov način ostvarivanja ciljeva. Ovaj pristup je opterećen brojnim pitanjima, od onih tehničkih, preko pitanja iz oblasti kognitivnih nauka do, na kraju, filozofskih pitanja. Ovi sistemi će se možda pojaviti za 10 godina, možda za 100, a možda i nikad. U svakom slučaju napredak u ovom domenu je relativno spor i ovi sistemi nam sada nisu od interesa.
Sada nam je od interesa ono što se definiše kao Slaba veštačka inteligencija (Weak AI, Narrow AI), odnosno dizajniranje racionalnih agenata koji mogu da izvršavaju samo jednu ili ograničen broj funkcija, npr. autonomno upravljanje, prepoznavanje objekata na slici, prepoznavanje teksta, generisanje teksta i slika, optimizaciju itd. Gotovo svi VI sistemi koji postoje danas spadaju u ovu kategoriju, veoma se brzo razvijaju i već imaju praktičnu primenu.
U uvodu još možemo napomenuti koje su metode danas najzastupljenije, i tu centralno mesto bez sumnje zauzima duboko učenje (Deep learning). Deep learning, ili duboke neuronske mreže, su najzaslužnije za treću mladost VI jer su demonstrirale zadivljujuću (neobjašnjivu?) efikasnost u rešavanju nekih od gore navedenih problema. Inače, duboko učenje je podskup mašinskog učenja (Machine learning), koje je pa opet podskup cele oblasti VI.
Ali da se vratimo na temu.
Dopuna: 02 Feb 2023 22:09
2/3
Postoji više oblasti u vojsci u kojima se VI ili već koristi ili će se koristiti u neposrednoj budućnosti.
1. ISR (Intelligence, Surveillance, and Reconnaissance)
Ovo je nesumnjivo jedna od oblasti u kojima će VI najviše doći do izražaja. Ovo je pre svega posledica postojanja ogromnih količina sirovih podataka koji se mogu prikupiti sa izviđačkih platformi i koje je potrebno obraditi u (približno) realnom vremenu.
Cilj je razvoj automatizovanih sistema za analizu slika i video snimaka. Ovakvi sistemi se mogu obučiti da prepoznaju određene objekte, šablone ili aktivnosti, a zatim se mogu koristiti da skeniraju velike količine video snimaka ili slika kako bi se identifikovale i obeležile moguće pretnje ili oblasti od interesa. Ovo drastično skraćuje vreme potrebno ljudskim analitičarima da pregledaju podatke, a takođe može pomoći da se identifikuju moguće pretnje koje bi ljudski analitičari mogli da propuste. U krajnjoj instanci, nije nemoguće da će ljudski analitičar postati samo smetnja.
Primer je Projekat Maven, inicijativa Ministarstva odbrane Sjedinjenih Država (DoD) koja je počela 2017. sa ciljem da koristi mašinsko učenje i VI da analizira i interpretira velike količine video i foto podataka prikupljenih sa BPL-ova, sa ciljem da automatski identifikuje objekte i neprijateljske aktivnosti. Ovaj projekat se susreo sa velikim otporom zbog tvrdnji da bi mogao da dovede do razvoja autonomnog oružja i isključivanja ljudskog faktora iz kill chain-a, tako da je DoD najavio obustavljanje projekta 2018. godine.
VI se takođe može koristiti za analizu podataka iz drugih izvora, kao što su očitavanja raznih senzora, radio komunikacije, objava na društvenim mrežama itd.
Pored vojske i obaveštajne agencije takođe imaju niz istraživačkih projekata. Samo CIA je 2020. finansirala 140 projekata koji koriste veštačku inteligenciju u određenom kapacitetu za obavljanje zadataka kao što su prepoznavanje slika i govora, višejezično prepoznavanje i prevođenje govora u bučnim okruženjima, geolociranje slika bez pridruženih metapodataka itd.
2. Komandovanje i upravljanje (Command and Control)
Jedan primer upotrebe VI u oblasti komandovanja i upravljanja je koncept JADC2 (Joint All Domain Command and Control). JADC2 je koncept koji pokušava da objedini planiranje i izvršavanje operacija na zemlji, vodi, u vazduhu, kosmosu i cyberspaceu. Bazira se na upotrebi VI za sjedinjavanje podataka dobijenih sa senzora u svim ovim domenima da bi stvorio jedinstveni izvor informacija - Zajedničku operativnu sliku (Common operating picture). Trenutno, informacije koje su dostupne „donosiocima odluka“ dolaze u različitim formatima, sa različitih platformi, i često su redundantne ili nekonzistentne. Zajednička operativna slika bi teoretski kombinovala sve ove informacije na jedan ekran, pružajući sveobuhvatnu sliku prijateljskih i neprijateljskih snaga i automatski rešavajući odstupanja koja se javljaju u ulaznim podacima. Takav sistem bi omogućio „svakom senzoru da pruži podatke svakom strelcu iz bilo koje službe ... da napadne bilo koju metu“. VI algoritmi bi na osnovu analize borbenih dejstava u realnom vremenu mogli da obezbede komandi lepezu mogućih pravaca delovanja, drastično poboljšavajući kvalitet i brzinu donošenja odluka.
Istine radi, ovaj koncept je intelektualno čedo ruske vojne škole i generala Ogarkova (Vojno-tehnološka revolucija), ali čini se da rusi nisu odmakli dalje od teorijskih osnova.
3. Poluautonomne i autonomne platforme
VI metode se danas testiraju na poluautonomnim i autonomnim platformama, uključujući borbene avione, bespilotne letelice, kopnena vozila i pomorska plovila. VI aplikacije u ovoj oblasti su slične onima za komercijalna poluautonomna i autonomna vozila koja koriste VI tehnologije za percepciju okoline, prepoznavanje prepreka, fuziju senzora, planiranje navigacije, i komunikaciju sa drugim vozilima (Tesla FSD npr.).
Primeri u ovoj oblasti su mnogobrojni, USAF program Loyal wingman, USMC program MUTT, DARPA program Sae Hunter (sada u nadležnosti US Navy), da nabrojimo samo neke.
U ovu grupu spada i jedan od važnijih koncepata zasnovanih na VI, a to je sposobnost kooperativnog ponašanja, ili rojenja (Swarm intelligence). Najbitnije karakteristike rojeva je da su autonomni, tj da ne postoji centralizovano upravljanje, da je svaki član roja sposoban da percipira lokalno okruženje, da može da locira najbliže članove roja, da može lokalno da komunicira sa ostalim članovima roja, i da su svi članovi roja sposobni da sarađuju da bi ostvarili postavljeni zadatak.
Postoji cela lepeza mogućnosti upotrebe rojeva, od velikih formacija jeftinih platformi dizajniranih da preplave odbrambene sisteme, do malih rojeva vozila koja sarađuju da bi obezbedili elektronska dejstva, vatrenu podršku i lokalizovane navigacione i komunikacione mreže za borbene formacije. Veliki broj različitih rojeva je trenutno u razvoju.
Po izveštaju UN prva dokumentovana upotreba roja dronova zabeležena je u septembru 2021. god u pojasu Gaze.
4. Autonomno oružje
Autonomno oružje je potencijalno najopasnija upotreba VI u vojsci (LAWS - Lethal autonomous weapons systems). Kao što im i ime kaže, to su sistemi koji autonomno pronalaze i uništavaju cilj. Drugim rečima, ne postoji man-in-the-loop. Autonomno oružje samostalno pretražuje zadati prostor, samostalno prepoznaje cilj koristeći ugrađene senzore i algoritme, i samostalno odlučuje kada i na koji način će uništiti cilj.
Važno je napomenuti da potrebna tehnologija već postoji, a da ne postoji obavezujući pravni okvir koji bi zabranjivao razvoj i proizvodnju ove vrste oružja. Po izveštaju panela eksperata UN prva upotreba autonomnog oružja zabeležena je u martu 2020. god u napadu na snage Libijske nacionalne armije. Konvoj je napadnut turskim STM Kargu-2 dronovima koji su bili unapred programirani da napadnu mete i nisu zahtevali vezu sa udaljenim operaterom, odnosno imali su „fire, forget and find“ sposobnost.
Najveći problem ove vrste oružja je jednostavnost masovne proizvodnje i proliferacije (plutonijum ne može da se skine sa piratskog sajta, ali istrenirana neuronska mreža može).
5. Logistika (planiranje)
Ovo je oblast u kojoj se VI koristi već decenijama. Još tokom rata u Persijskom zalivu 1991. godine USA je postavila program DART (Alat za dinamičku analizu i re-planiranje) za automatizovano logističko planiranje i raspoređivanje transporta. Ovo je obuhvatalo 50.000 vozila, ljudstvo i tovar istovremeno, i moralo se voditi računa o početnim tačkama, odredištima, rutama i razrešavanju konflikata između svih parametara. DARPA je saopštila da je samo ova jedna akcija u potpunosti isplatila 30 godina investiranja u istraživanja VI.
6. Logistika (prediktivno održavanje)
VI je počela da se koristi i u oblasti održavanja. USAF npr. koristi VI za prediktivno održavanje aviona F-35. Umesto da vrši popravke kada se neki sistem na avionu pokvari ili u skladu sa standardizovanim rasporedom održavanja za celu flotu, USAF testira pristup koji prilagođava raspored održavanja za svaki pojedinačni avion. Ovaj pristup, koji koristi Autonomni logistički informacioni sistem (ALIS), prikuplja podatke u realnom vremenu sa senzora ugrađenih u motore i druge sisteme u avionu i unosi podatke u prediktivni algoritam kako bi odredio kada tehničari trebaju da pregledaju avion ili zamene određeni deo.
U trećem delu posta napisaću nešto o najvećim igračima u ovoj oblasti i kako oni vide moguće uticaje VI na budućnost ratovanja.
|
