rip
- natrix
- Legendarni građanin
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 8179
|
Koliko je danas normalno postojanje pojma, “državna tajna”, “vojna tajna” ili “strogo poverljivo” ili “top secret” ili “poslovna tajna” ?!
Ili, koliko je to sve izmenjeno u odnosu na vreme od kad su se pojavile prve “službe sa tri slova”, prve uhode, žbirovi, obaveštajci, špijuni, kontraobaveštajci, izviđači, ubačeni elementi...
...pa do danas, kad je stanje u vreme ljudskih sloboda, prava na informaciju, slobodnih medija i ne-tajnosti podataka, nešto čime se maše k'o zastavicom svaki dan.
Al isto tako u vreme kad civilstvo i novinari preuzimaju istrage, istraživanje - tkz. -istraživačko novinarstvo-, vreme kad se barata osim istinama i poluistinama i poluinformacijama i lažnim informacijama koje zbunjuju populaciju, kad se sve može proturiti kao istina ili tajna - kad se kaže: “Procurela informacija" ili "Otkriven tajni podatak”.
Pa ako se desi da je tajni podatak procureo, onda nije tajni ni bio, niti su oni koji ga čuvaju bili dobro obučeni za to i plus da ne odgovaraju.
I danas, svaka zemlja mora imati određeni nivo tajnosti kad su i državni poslovi i vojna doktrina u pitanju, odnosno, kad je u pitanju zaštita celukopne nacionalne moći; ulaganje u istraživanja, razni projekti od državnog i naučnog značaja, instraživanje i ulaganje u razvoj novog naoružanja, odbrambenu doktrinu ili kupovina novog naoružanja, ratni raspored, brojnost jedinica, i tehnike, borbeni moral... planovi u slučaju rata, vanrednih situacija...
Plasiranje, javno, jedne "istine" u odnosu na pravu ili jednostavno “pravo” čuvanje iste od javnog mnjenja!?
Jer, što bi /a iz više razloga/ u jednoj državi javno mnjenje i novinari morali da znaju šta se stvarno dešava -iza kulisa.-?
I koliko je danas uopšte, u odnosu na vreme kad je vojska bila više konvencionalno opremnjena, kad nije tehnika bila na nivou kao danas, koliko je apsurdno il ne, da postoji pojam državne ili vojne tajne?
Pored svih špijunskih letelica, satelita, gps-a, izviđačkih letelica, interneta, mobilnih telefona... načina na koji sve mogu da se prenesu i pronađu podatci, i čuvaju ne samo na papiru i u sefovima -iza sedam brava-, ili kriptovani već i na raznim uređajima, mikročipovima ili savremenim načinima čuvanja podataka...
Nekad su se podatci šifrovali, koristile mašine za to da neprijatelj ne uđe u trag pripremi vojnih operacija ka protivniku, kao što je i dan danas fascinantna recimo mašina Enigma - WW2...
Ili se koristile drugačije metode za njeno prenošenje i čuvanje.
A ljudi od poverenja i sigurni i hrabri je čuvali do gubitka života i uprkos tome što su mučeni ne bi li –propevali-.
Posebna vrsta ljudi, poseban profil ličnosti se birao - bira za takve zadatke, sakupljanja podataka.
Nevidljivi, al uvek tu negde, kao ubačeni elementi....
Na osnovu konstatacije, da javno mnjenje voli da zna više nego što treba, ili novinari, i na osnovu onih trivijalnih naslova: “Procurelo u javnost”, “Oktivena strogo čuvana tajna”, na osnovu tih konstatacija, a suprotno tome;
tajni podatci se ne mogu ili ne trebaju naći na izvol'te na globalnom tržištu informacija, javno, odnosno iz javnih izvora.
Ali se mogu tu i tako prikupljati koristeći analizu dostupnog i manje dostupnog sadržaja, principe logike, dedukcije i indukcije, eliminacije isl....
Takođe, možda je nekad u vreme starog hladnog rata, trke u naoružanju, SSSR-a, SFRJ, JNA, OZNE, UDBE, u vreme kad je tehnika i tehnologija bila primitivnija u odnosu na ovu sad, bilo lakše doći do informacija, ili je lakše sakriti, al je ipak stvarala i strepnju i glavobolju i opreznost.
Danas je, iako bi se reklo, da je lakše nešto sakriti, u moru sve tehnologije i interneta i u prašumi informacija, polunformacija i poluistina; kad se sve ukupno selektuje i isfiltrira, pročita između redova, može se takođe doći do raznih saznanja o svemu i pravnim i fizičkim licima, doktrini, tehničkim podatcima, obučenosti vojski sveta, borbenom moralu itd.
Tako da, ono što se, možda, smatra, da je nekad bila prednost, odnosno mana, za tajnost odnosno transparentnost podataka, a vezano za vreme kad tehnika i tehnologija nije bila toliko razvijena, sa današnje tačke gledišta, ispada da je tajnost podataka manje zagarantovana nego ranije, i da će se pre videti neka konkretna korisna informacija u šumi informacija u svoj svojoj šarolikosti...
Tako da, sve što se danas u 21. veku, kaže, napiše, bilo slučajno ili namerno, ili samo napiše bez nekog razloga, već kao svoje mišljenje ili stav, može biti ključno ili korisno, za stvaranje puzzle sistema korisnosti informacija, odnosno sklapanja, neke celine za dobijanje adekvatne informacije - kompletnog podatka o nekome ili o nečemu...Po principu: “Svi sve znaju”:
Naravno, to ne znači da ne postoje poslovi i aktivnosti unutar svake bezbednosne službe, bilo da je reč o državnim, vojnim ili pravnim službama, o kojima niko ništa ne zna javno ili znaju samo određena lica.
Ali korišćenjem, strogo, i internih podataka u kombinaciji sa eksternim, odnosno prikupljenih na globalnom -tržištu informacija- /mediji, internet, fizička i pravna lica/ sklapa se celina o raznim verovatnoćama- ugroženosti države, njene nacionalne moći /pod kojom se podrazumeva naravno i vojna moć/, raznim pretnjama spolja i iznutra....
Tako da, koliko je tajnost podataka danas apsurd, toliko i nije, al je proširena za sagledavanje i korišćenje mnogo više dostupnih resursa i izvora...
Sada, danas u 21. veku, je moć i koncentracija pomerena više na mudrosti korićenja /globalnih i lokalnih/ podataka, ne samo na tajnosti istih....
O stepenu tajnosti podataka, i standardima o tome kod nas i u svetu kao i sankcionisanju:
Zakon o tajnosti podataka
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_tajnosti_podataka.html
-Šta tvoj neprijatelj ne treba da zna, to nemoj reči svome prijatelju! -
arapska poslovica
|
