offline
- Bane san
- Legendarni građanin
- Pridružio: 19 Jul 2013
- Poruke: 3554
- Gde živiš: ZR
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: HP 35, markus, Skywhaler, Šid, voja64, WS2, Bobo123, LonelyWolf, VonQuixote, sakota79, amaterSRB
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Иста батерија (можда и самохотка!  ), неки фебруарски терен (Пивка?), све по снегу...
Упркос слојевитом облачењу и обувању, све са шињелима преко ОМЈ униформи, посмрзавани као "гинеколошко поље рада". Напустили логор, какве такве шаторе и у зимску идилу, тачније вучје сексилиште. Мало ноћног прангијања маневарцима (нападају нас терористи, диверзанти...), а конак?Смештамо се у заклон за тенк или већ, нешто кабасто. Заклон, брука! Преко рупчаге пребацили пар балванчића, па велику цераду (10х10?), приручним алатом мало разгрнули снег и блато бивше, сада више бетон. набацали лио подметаче и скупили се као прасићи. Неки мудрац из команде је срачунао да због страже и осталих дужности није нужно више од једног ћебета на двојицу!? Подметач-иста математика.
При томе су другови с позлаћеним раменима спавали у камионској приколици, довољно високо од смрзнуте подлоге, па још и регуларни кревети, вреће И ћебад. Мало реципрочни прорачуни, врећа и по 2 ћебића "пер капита".
Мукице накуписмо по мраку некакве мокре, смрзнуте изроде вегетације, који су донекле горуцкали тек обилно заливени дизелом, а вала и осталим којекаквим уљима. Пожарни, ВД Пера ложач је са заштитном маском " на фацата" повремено доливао мало деривата, пазећи на дим и пламен.
Кад ме западе да легнем, нагурах нешто-неког са ивице ка средини, прибих се као да сам организатор Прајда, уз покушаја навлачења некаквог облика ћебета, уз протесте екипе из дијагонале? Заспах, онако војнички, кад ме у неко доба пробуди познати осећај-ЛАДНО, ћивша зима, ћивша клима,ћивша Словенис!!! О та ћивша Чили Вили, а приде и Пинк Пантери & Дардаљец*!!!
Наравно, научисмо да псујемо те беле гадости на свим језицима народа и народности, а и шире!
То се новодошла екипа угурала негде са друге стране, тако да ми је леви део труп(ц)а остао на подметачу, а ресто кренуло да топи снег и враћа блато у природни вискозитет. Полуобеућен, напипах пар кожних рапова, које ноншалантно преквалификовах у мадрац. Поново сан војника,праведника, али и ново буђење. Следећа стража је горе наведени торзо маленкости ми искористила као клупу или бар јастук!
Тог јутра имали смо гађање циљева на земљи (наша посада добила, као награду, сав кусур граната да их РАФАЛНО потрошимо на камењар где су биле ске&ане мете, чиста почаст ).
У повратку, док зубато сунце покушава да нешто угреје, уредно сам спавао у куполи, у вожњи, на месту помоћника нишанџије. Довољно полусвестан да се одупрем о главу нишанске справе, и тако дентисте војне поштедим интервенције.
Спавање седећи, стојећи и у ходу нису легенда, видео, а већину и упражњавао!
ЗСУ 57/2 је пристојно боравиште у дубоко пролеће, остало је микроталасна или замрзивач,а с јесени покисла кокош модел, тек екстрем до екстрема.
*Снешко Белић, алб.
|
