Ова друга слика ме подсећа на један догађај из војске.
Ја дежурни чете, прошао ручак, поподневни одмор, е сад, знате да увек неко треба да иде на неке радове у току одмора. Кажем ја мојима, затегните кревете, и ко неће да блеји код кантине, нека забоде испод кревета. Тако и би, њих десетак залегне испод.
После пола сата, дежурни батаљона долази, каже треба ми пар њих, ја се правим луд, немам благе где су, уђе он да провери да нису у спаваони, нигде никог, таман када се окренуо, а један другар крене да хрче као да нема сутра.
Дежурни се врати и види њих испод, па ајмо сви, заједно самном.
Чупали смо корове око препрека.
|