offline
- Sirius

- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26390
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 28 Nov 2013 13:49
ОК. За поподне вам спремам шире приказе свих филмова (њих осам) у конкуренцији играног програма. У међувремену, ево неких интересантних фотки. Нису по реду, али нема везе...
Пријем у дворцу спортова ''Лама''...
Кад се нешто само намести...Ево фоткице која може да послужи за неки логотип српско-руског братства. Једна застава - један народ...
Из Волоколамска је у рат отишло око девет хиљада мушкараца. Вратило се две хиљаде. Централни трг је цео један велики споменик са пилонима и именима свих погинулих...
Додела признања.
Споменик Панфилову и Мемишулију, херојима 316. стрељачке дивизије, јунацима књиге Александра Бека - ''Волоколамски друм''.
Српска Наташа и пуковник, председник удружења ветерана. Ово на слици је ''викендица'' коју је ташта поклонила Пушкину. Ради оријентације - она рондела (круг травњака) има пречник шездесет метара.
Наташа и Ирина Скобцова Константиновна - Бондарчук, на грузијској вечери.
Слика са бала поводом отварања фестивала. Добио сам прилику да подигнем здравицу и ја сам у току здравице упитао: ''колико овде има Наташа?''. Јавило се њих десетак ( ). Ја сам онда рекао - ''е, сад упознајте једну праву српску Наташу''. Моја Нале је сместа имала четири понуде ''замуж'', како Руси кажу. Наташа је иначе мастер и професор енглеског, са просечном оценом десет са мастерских студија. Ето, да се тата мало похвали...
Ево шта значи ратничка кћерка и унука. Нисам ни приметио када је поздравила.
Отварање фестивала...
Са предавања поводом седам векова Сергеја Радошњешког, свеца који се налази у темељима руског успона, свештеника који је освештао војску пред Куликовски бој, руски Косовски бој...који су они добили и кренули да узму ту шестину Земљине кугле коју и данас чврсто држе.
Улаз у дворац спортова.
Dopuna: 28 Nov 2013 18:59
Да кренем са приказима.
Пребацићу овде приказ филма ''1210'' да бих комплетирао извештај.
Запамтите ову бројку која је име филма : ''1210''!! Тврдим да ће се о овом филму говорити у следећим годинама бар као што се говорило о ''Сталкеру'' или ''Соларису'' Тарковског . О чему је реч? Филм говори о афганистанском ратном командиру (капетану, командиру чете) и његовом дану у коме обележава годишњицу смрти свога сина који је погинуо у другом пуку у Афгану. Поред тога што је изгубио сина, породицу (зет и кћерка покушавају да га разумеју и да му све опросте, кад год га стигну трауме), не поштује га ни држава и она је та која га гази и понижава онако како само то држава може. Иста она држава која је од њега тражила његов живот (а узела његовог сина) и послала га у Афган да штити лудачке политичке интересе излапелог Брежњева и ратоборних прдоња-маршала, сада га даље понижава. Чувена ''инвалида'' (како су је звали наши инвалиди), додатак за инвалиде, од 1210 рубаља (око 30 евра!!!) укида се. Чиновнице га шиканирају, враћају га да сачека крај паузе, губе предмете, итд, итд...При том му на очи излази погинули син. То је вероватно најтрагичнија секвенца коју сам ја до сада у животу у неком ратном филму одгледао! Отац и син на обали неке реке. Син, насмешен, каже: 'остарио си и ти, мој командире...'. Отац покушава нешто да му каже, али из главе излазе само немоћне мисли и сузе. У сали - јецаји. Ми, у жирију, не смемо да се погледамо. У грлу ми кнедла као лубеница. И тако цео филм...На крају (ајд да вам откријем све, кад је таква ствар) - бивши капетан разрешава на свој начин ситуацију...
Ово што ћу написати и потписати спреман сам да поновим кроз сто година: када Амери буду гледали овај филм, избациће из употребе термин ''вијетнамски синдром'' јер ово је нова јединица мере за несрећу обичног човека у рату. Филм је релативно кратак (неких осамдесет минута), фотогафија му је готово црно-бела (у некој сиво-плавичастој гами), а камера делује као да је укључена и остављена. Глумци - натуршчици! Главни глумац (иначе ратни ветеран) никада није играо, а до сада је већ на три фестивала добио награду. И на овом, јер сам ја инсистирао. Рекао сам - свака част за хокеј, али ово је нешто по чему ће цео филмски свет памтити овај фестивал - по филму ''1210''.
И шлаг на крају: када сам срео продуцента рекао сам му: не идем из Русије док не отмем овај филм који је већ сада у Русији, међу ветеранима али и међу омладином, култ. Поклонио сам му се, а човек је извадио из своје торбе оригинални диск (са фестивалског ''прасмотра'') и поклонио ми га. Тако, другари моји да знате - један примерак чуда од филма ''1210'' сада се налази у Србији, у мојим рукама. Упутство за гледање: важно је да се у близини не налазе оштри предмети, али ни вотка...
''Седам дана грехова''
Чешка копродукција о животу у Судетској области, о људима који су најдуже били у ратном времену јер су први окупирани, а последњи ослобођени. Могућ, али бледуњав сценарио. Чех се пред сам рат жени с Немицом, на опште згражавање и једних и других. Онда креће ратна калвадија , квислинзи, партизани и на крају Руси - ослободиоци (како ко посматра).
Зашто треба заобићи овај филм? Камера и фотогафија су одличне, као и све друго, али ''за рецку'' умивеније него што то треба ратном филму. Продуценти су очигледно хтели да се провуку на кредит ''чешке школе'', али осим умивености , филму треба нешто више - треба му сочност. Овај филм то нема. Анемичан је и досадан. Не препоручујем за гледање.
''ЖЕЂ''
Савременост Русије. Млади ветеран, изгорео у Чеченији у БТР, препун ожиљака и споља и изнутра, боји се спољашњег света и не излази из собе... а ни тај спољашњи свет не жели њега тако лако да прихвати - или се њему чини. Прича се развлачи тако што три ратна друга (што ми то изгледа познато) покушавају да нађу четвртог...Нажалост, осим тога што је Москва често у кадру (на моје велико задовољство), осим питања филм не нуди никакве одговоре. Тром, развучен и извикан. С опроштењем. Може се гледати због главног глумца који је добио награду за најбољу мушку улогу (Ваб, глумац који је играо капетана у филму ''1210'' њиме је обрисао под, али је натуршчик). Гледајте овај филм ако хоћете да видите Москву као глумицу.
''Хаберман''
Одличан филм! Човек је одржао лекцију екипи филма ''Седам дана грехова'' јер је на дневни ред ставио исту тему - живот у Судетима! Е, али он је знао шта ради: нека врста судетског Шиндлера живи свој живот и окончава га потпуно неочекивано - сурово и неправедно како то у рату бива. На скали до десет - филм добија врло високу осмицу. Одгледајте обавезно.
''Легенда 17''
Филм о легендарном хокејашу Харламову који је једноставно ''морао да победи'' на фестивалу јер је испунио други део из назива фестивала - војно-патриотски филм. Он је патриотски филм у најпозитивнијем смислу речи јер осликава реалну свест Руса о патриотизму: за своју отаџбину треба се борити свако на свом пољу - ученик с књигом, војник оружјем, а хокејаш победама...Филм је у многим детаљима нетачан (љубитељи хокеја и поштоваоци Харламова наћи ће - и нашли су - мноштво произвољности), али то не утиче на веризам филма. Ко воли хокеј, али и узбудљиве биографске приче само нек навали. Овај филм је блокбастер у Русији, а нама који смо у Русији били и седамдесетих година, када сте по Москви могли да се возите цео дан за кутију жвака, призива сећања јер је Москва брежњевљевских година одлично приказана.
''Облава'', односно ''Хајка''!
Да, добро сте прочитали. У копродукцији Пољске , Србије и Црне Горе направљен је филм који може стати раме уз раме филму ''Иди и гледај'', што говори о каквом је фантастичном остварењу реч. Радња је пребачена у Пољску, а партизани су сурови колико и Немци - дакле, до бескраја. Главни глумац избегава уништење партизанске базе (коју је издала лекарка под уценом јер јој је млађа сестра одведена у логор) тако што се удаљио у шуму да ликвидира једног издајника. Када се вратио - имао је шта да види - Немце који су се ''распиштољили''. И то не било какве, већ падобранце! Побио их је једног по једног, а двојицу заробио...е, то шта је са том двојицом радио треба гледати...
''82 јунака'' и ''Мирна стара караула''
Два опречна кинеска филма од којих први препоручујем као одличан акциони филм, а овај други заборавите.
Ево, то је у најкраћем. Питајте, одговорићу радо.
|