Reklo bi se da seržant odgovara našem komandiru odeljenja, što je u JNA i VJ najčešće odgovaralo vojničkom činu desetar.
Sam naziv i forma ove knjige upućuje na to da je knjiga namenjena vojnicima na služenju vojnog roka, polaznicima kursa za seržante. E sad, koliko je taj kurs trajao i da li je uporediv sa našim kursom za desetare, ne znam, a ne znam ni ruski.
Važna razlike izmedju sovjetske i ruske armije sa jedne strane, i naše sa druge, je da je kod njih komadir odeljenja starešina, tj. seržant (pa i čin niže, mlađi seržat) a naš desetar je vojnik.
Meni je ok da vojnik koji se obučava za komandira odeljenja (školuje a zatim i stažira) ima vojnički čin, ali bi u ratnoj jedinici trebalo da imaju podoficirski čin. To se u JNA lako moglo sprovesti unapređenjem (ko ono beše insistira na proizvođenju, Voja ili Dobri) većine desetara u vodničke činove. Ipak, očigledno je koncept JNA bio da komandiri odeljenja budu vojnici (sa kursom KO, desetari) a ne rezervisti sa statusom starešine. Tipičan vod rezervista je imao rezervnog oficira i desetare, iz mog iskustva, mislim da bi bila zdravija atmosfera da su komandiri odeljenja rezervni vodnici. Znanje je naravno isto, ali mislim da bi upravljanje/rukovanje rezervnim vodom bilo olakšano.
|