Avio servis saveznih organa SFR Jugoslavije

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mixelotti, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Jul 2012 22:16

Оригинални текст је објављен у Расинским аналима бр. 9, Крушевац 2011.


Небојша Ђокић
Београд



Авио сервис савезних органа СФР Југославије



Кључне речи: СФРЈ, СИВ, Авио сервис савезних органа СФРЈ


Апстракт: За потребе савезних органа 1. јула 1965. године формирана је Авио служба са 3 авиона и 3 хеликоптера. Хеликоптери ће бити брзо избачени из употребе али ће се авио служба одржати до распада СФРЈ и обично ће располагати са 3 авиона.


Интензивне политичке и привредне активности у земљи и иностранству наметнули су шесдесетих година потребу да се обезбеди што виши степен покретљивости највиших државних фунционера, како у земљи, тако и њихово присуство и учешће на бројним састанцима у свету посебно у несврстаном покрету. За то је било потребно, поред посебног одељења у Југословенском РВ и ПВО које је обезбеђивало превожење председника републике и врховног команданта оружаних снага СФРЈ маршала Јосипа Броза Тита, организовати још једну ефикасну службу која ја требало да, поштујући све принципе међународног ваздушног саобраћаја извршава превоз ваздухопловима високих државних делегација и других функционера федерације као и страних државника, како у земљи тако и у иностранству. Потреба за оваквом службом је била утолико значајнија јер је домаћи ваздушни саобраћај био недовољно развијен како по мрежи линија тако и по фреквенцијама саобраћаја на већини линија.

Историјски развој

Наведени разлози као и још неке друге специфичне потребе одлучујући су утицали да се 1. јула 1965. године донесе одлука о формирању Авио-службе у оквиру Савезног секретаријата унутрашњих послова (Пасошка контрола). Задатак новоформиране службе био је дефинисан као: “Авио превоз функционера федерације и страних државника у домаћем и међународном ваздушном саобраћају.” У стварности, служба је у почетку, првенствено задовољавала потребе Савезног секретаријата унутрашњих послова и извршавала њене специфичне задатке.
Превозне капацитете (флоту) су сачињавали следећи ваздухоплови:
 Морава Л 200Д (Morava L 200D), авион чехословачке конструкције и производње, са два пилотска и три путничка седишта. Регистарска ознака YU-BBI. Авион је набавила загребачка авио компанија Пан Адриа. Приликом набавке авион је био у верзији Л 200А. Пре него што је ову Мораву преузела Авио служба ССУП она је модернизована на везију Л 200Д.
 Барон Б-55 (Beechraft B-55 Baron), авион америчког порекла са два пилотска и четири путничка седишта. Регистарска ознака YU-BBY.
 Три хеликоптера Аугуста Бел 47Ј (Augusta Bell 47J) италијанске производње који су добили регистрације YU-HAK, YU-HAL и YU-HAM.
Броја запослених на почетку рада је био:
 пет пилота
 једна авио механичар

Dopuna: 12 Jul 2012 22:19

Напомене

Основни извор за текст је био рад: Архив Савезнеа управе за цивилну ваздушну пловидбу (даље Архив СУЦВП), Несређена грађа, Авио сервис савезних органа, “Елаборат - Модернизација и развој флоте Авио сервиса савезних органа”, Београд (јун) 1987, 3. Елаборат је био строго поверљив и израђен је само у 15 примерака који су сви били нумерисани. Користио сам примерак бр. 14.

YU-BBI Morava L 200A, (c/n 304-24 или 171418), (бр. регистрације 524), 2 мотора Walter M-337 од по 210 КС, максимални број седишта 4, максимална полетна маса 1950 кг, власник, домицил Загреб, (Извод за 31. 12. 1964. годину); SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1989. god., Beograd 1990, 1

Прототип Барона је први пут полетео 29. фебруара 1960. године, а ушао у серијску производњу новембра 1960. године. Развијен је из модела Travel Air, тако што су му уграђени јачи мотори, побољшане карактеристике за летење у свим метеоролошким условима а змај авиона модификованог тако да има закошени вертикални стабилизатор. Оригинални Модел 95-55 Барон је био четворо/петоседи авион, али се убрзо појавио и модел са кабином са пет и шест седишта. Овај нови, побољшани модел, добио је FAA Type Approval септембра 1963. године. До марта 1965. године направљено је укупно 891 Барона обе верзије. Барон је имао c/n TC-819, и бр. рег. 547. Био је опремљен са 2 мотора Continental IO-470-L од по 260 КС, имао максимални број седишта 5 (пилот шести) и максималну полетну масу 2250 кг. SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1967. god., Beograd 1968, 5; SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1989. god., Beograd 1990, 2.

Хеликоптери су били верзије Augusta Bell 47 J-2A. YU-HAK је имао c/n 2090 и бр. регистра 544. YU-HAL је имао c/n 2091 и бр. регистра 545. YU-HAM је имао c/n 2092 и бр. регистра 546. Сви су имали мотор Lycoming VO-540-B1B3 и били су регистровани за 5 седишта. Хеликоптер YU-HAK је био пловидбен до 5. маја 1983. године, YU-HAM је у то време већ раније био отписан а YU-HAL је сачуван до данас. SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1969. god., Beograd 1970, 19; SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1989. god., Beograd 1990, 2
.

Dopuna: 12 Jul 2012 22:21

основни текст


Авион Морава Л-200Д (L-200D) је био предвиђен за превоз 4 путника, поред пилота. Мотори су били Walter М-337 али су били опремљени са трокраким елисама (за разлику од верзије L-200A која је имала двокраке елисе).
По општем мишљењу служба је са успехом извршила све задатке у периоду у којем је деловала у овом организационом облику.
До прве реорганизације Авио службе долази 1. јануара 1967. године када је она издвојена од савезног секретаријата унутрашњих послова. Одлуком СИВ-а Служба је прешла у Сервис за пружање услуга за потребе репрезентације савезних органа. Овом приликом није дошло само до формалне промене назива у Ваздухопловну службу савезних органа и организација, већ си наступиле и одређене промене у карактеру деловања.
Флоту нове службе су сачињавали само споменута два авиона: Морава Л-200Д и Барон Б-55, док су хеликоптери уступљени републикама (СР Србији (YU-HAL), СР Хрватској (YU-HAM) и СР Словенији(YU-HAK)). Број запослених је промењен и износио је:
 три пилота и
 два авио механичара
Административно рачуноводствене и књиговодствене послове обављали су радници ваздухопловне службе уз своје редовне послове.
Почетком 1969. године број запослених у служби је смањен и свео се на једног пилота и једног авио механичара да би крајем те године била извршена прва модернизација флоте и попуна летачког и техничког састава. Половином те 1969. године авион Морава Л-200Д (YU-BBI) је уступљена школском центру ЈАТ-а али се до краја те године још увек водио као власништво СИВ-а. Те године је, у [вајцарској, купљен модернији двомоторни авион Дјук Б60 (Beechcraft B-60A Duke) америчке производње са два пилотска и четири путничка седишта који је добио регистрацију YU-BGF. Авион је имао кабину под притиском што је знатно побољшало комфор путовања. Премда је уписан у регистар 1969. године авион је у земљу стигао тек следеће 1970. године.
Други авион типа Дјук (Beechcraft B-60A Duke) је наручен крајем 1969. године произведен је тек 1971. године а у регистар је уписан 9. августа 1971. године када је добио и регистрацију YU-BHL.
У флоти Службе све до половине 1971. године су била 3 авиона а тада је Барон Б55 уступљен Inex Adriji а затим Аеро клубу Љубљана. Тако је Служба је 1971. године располага само са два авиона Дјук али се зато број запослених пилота повећао на пет а техничког особља на два авио механичара и једног дипломираног машинског инжињера. У периоду 1971-75. године број запослених се повећао на 6 пилота и 5 авио механичара.
Сервис је јуна 1974. године прекинуо даље коришћење авиона Дјук (YU-BGF) о чему је обавестио Савезну управу за ваздушну пловидбу писмом од 10. јуна 1974. године. Након тога је овај авион уступљен на коришћење Савезној управи за цивилну ваздушну пловидбу чији је авио сервис 14. децембра 1974. године упутио молбу за продужење његове пловидбености. Авион је остао пловидбен, у саставу савезне управе за ваздушну пловидбу до 10. фебруара 1982. године.

Dopuna: 12 Jul 2012 22:26

Напомене


Морава Л-200Д - Максимална снага мотора (ограничена на 5 минута) била је 210 КС док је максимална крстарећа снага на висини од 1200 м била 150 КС. Крстерећа брзина на висини од 2500 м (снага мотора 65%) била је 295 км/х. Практични врхунац лета је био 5700 м (са 85% снаге мотора). Дужина полетања је била 190 м а слетања 300 метара. Omnipol, L 200D Morava (фабрички manual).

У време распада СФРЈ власник авиона YU-BBI је био Аеро клуб Вараждин, домицил је био Вараждин. У то време је авион био регистрован на 5 седишта. Авион је био пловидбен бар до 18. маја 1990. године. Касније је продат у Чешку где је регистрован као ОК-РХХ.

YU-BGF је имао c/n P-117 и бр. регистра 759. Авион је имао 2 мотора Lycoming TIO-541, максимални број седишта 6, максимална полетна маса 3100 кг. SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1989. god., Beograd 1990, 3. Првобитно швајцарски HB-GDX.

YU-BHL је имао c/n P-174 и број регистрације 865. Авион је имао 2 мотора Lycoming TIO-541-E1C4, максимална полетна маса 3100 кг, максимални број седишта 6. Извод од 31. 12. 1971. г.

YU-BBY је био пловидбен до 05. марта 1982. године. У то време његов власник је била Zveza letalskih organizacija Slovenije Ljubljana, домицил је био Љубљана. У међувремену максимални број седишта је повећан на 6, а максимална полетна маса на 2300 кг. SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1989. god., Beograd 1990, 2.

Dopuna: 12 Jul 2012 22:27

основни текст


До велике модернизације Службе дошло је и зиму 1974/5. године када је извршена набавка два турбомлазна авиона америчке производње Лирџет 25 (Learjet 25B), са два пилотска и 7 путничких седишта. Савезно извршно веће је 23. децембра 1974. године упитило Савезној управи за цивилну ваздушну пловидбу документацију за хомологизацију авиона типа Learjet 25B у СФРЈ. Оба авиона су уписана у југословенски регистар ваздухоплова 25. децембра 1974. године. Авиони су код нас добили регистрације YU-BJG и YU-BJH. Тако је Служба поново имала три авиона а број авио механичара је повећан за још два. Авион Лирxет 25 су на редован сервис ишли у СР Немачку тачније у Aero-Dienst Nirnberg.
Била је то за то време врло модерна флота чије су се могућности вишеструко увећале од претходне. Међутим, то је захтевало и повећање персонала па су током 1976. године у службу примљена још два пилота и четири авио механичара.
На жалост, 18. јануара 1977. године дошло је до трагичног удеса авиона Лирџет 25 (YU-BJH) у близини Сарајева у којој су живот изгубили председник СИВ-а Xемал Биједић, преостали путници као и чланови посаде.
Због тога је Савезни секретаријат унутрашњих послова 1977. године купио нови млазни авион Лирџет 25Д (Learjet 25D) регистарске ознаке YU-BKR и уврстио га у флоту Ваздухопловне службе. Авион је уписан у југословенски регистар ваздухоплова 15. јула 1977. године под редним бројем 1092. Крајем следеће 1978. године Дјук (YU-BHL) је уступљен СР Црној Гори тако да су у флоти остала само два млазна авиона Лирџет 25.
Непосредно након ових догађања извршена је обнова летачког кадра, првенствено из активног састава РВ и ПВО, за разлику од ранијег периода када су летачки састав чинили углавном пензионисани пилоти.
Упоредо са овим настојало се да се дугорочно дефинише дугорочни статус службе пре свега кроз њено осамостаљење. На неке захтеве из Службе (решавање статуса, већи налет, бољи лични дохоци, стамбено обезбеђење) надлежни органи су споро реаговали што је довело целу службу у кризу. Овде треба скренути пажњу на то да са смрћу председника Јосипа Броза Тита практично престало са употребом авиона из специјализованог одељења које се налазило у сатаву РВ и ПВО а које је располагало и авионима за интерконтинентално летење. Авиони којима је располагала Служба (Лирxетови 25) су покривали само руте у Европи па ни те не све. Поред тога њихова носивост је била врло ограничена - потпуно недовољна за било какву већу делегацију. Дошло је до апсурдне ситуације да су задатке које су до тада извршавали велики Боинзи 727 сада требали да извршавају мали Лирxетови. Требало је хитно нешто предузети.
Управо због тога у састав флоте Службе 1981. године ушао је француски тромоторни турбомлазни авион Фалкон 50 (Falcon 50) који је, при упису у југословенски регистар ваздухоплова 8. априла 1981. године добио регистрацију YU-BNA. Авион је имао два или три пилота и 12 путничких седишта.
Ваздухопловна служба је њиме добила у то време најсавременији пословни авион великог долета са којим су се могли обављати и интерконтинентални летови. Овим се још више актуелизовало питање осамостаљења службе јер тада постојећа организација Службе у оквиру Сервиса за пружање услуга за потребе репрезантације савезних органа све чешће био узак оквир за правилно деловање.
Коначно, крајем 1984. године донета је Уредба о Авио сервису савезних органа којем је донет нови организцаиони облик. Авио сервис савезних органа како је био нови назив службе почео је да делује у новом организационом облику од 1. јануара 1985. године. Превоз је вршен у складу са “Упуством о коришћењу ваздухоплова Авио сервиса”. Од 1985. године па до распада СФРЈ авиони Авио сервиса су као стручно техничка служба вршили услуге превоза ваздухопловима за потребе Скупштине СФРЈ, Председништва СФРЈ и СИВ-а.

Dopuna: 12 Jul 2012 22:31

Напомене


YU-BJG, је имао c/n 25B-0187, 2 мотора G.E. CJ 610-6, максимална маса 6800 кг, максимални број седишта 10, власник СИВ Београд, домицил Београд, SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1974. god., Beograd 1975, 14; SR Jugoslavija - Savezno ministarstvo saobracaja i veze, Izvod iz jugoslovenskog registra vazduhoplova - Stanje na dan 01. 01. 1995, Beograd 1995, 7

YU-BJH, је имао 2 мотора G.E. CJ 610-6, максималну масу 7030 кг, максимални број седишта 10, власник СИВ Београд, домицил Београд, SUCVP, Izvod iz registra civilnih vazduhoplova SFRJ - Stanje na na dan 31. decembra 1974. god., Beograd 1975, 14.

YU-BKR Learjet 25D је имао c/n 25D-0221. Архив СУЦВП, Несређена грађа, Молба за продужење пловидбености авиона Лирxет 25Д YU-BKR упућена 23. јуна 1977. године.

Власник авиона YU-BHL је све до распада СФРЈ било Републичко Извршно вијеће Црне Горе Титоград, а домицил је био Титоград, (Извод од 31. 12. 1990. г.),

YU-BNA Falcon 50 је био израђен 1981. године имао је c/n 43. Број улошка у регистру је 1356. SR Jugoslavija - Savezno ministarstvo saobracaja i veze, Izvod iz jugoslovenskog registra vazduhoplova - Stanje na dan 01. 01. 1995, Beograd 1995, 10

Dopuna: 26 Apr 2019 14:44

Дотерана верзија горњег текста.

Радован Радовановић, Небојша Ђокић, Од Авио - службе Савезног секретаријата за унутрашње послове до Авио - сервиса Савезног извршног већа, Структура и функционисање Полицијске организације II, Београд 2013, 61 - 71

https://www.academia.edu/38937283/Ра&#.....13_61_-_71