Istorija prebega u ratnom vazduhoplovstvu

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

sasans23 ::Документарац, наравно амерички, о пилоту који је пребегао са авионом МиГ-29 у Турску 1989. године.



Sada pored njegovog intervjua imamo i njegovu knjigu

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Knjiga




Tršćanska kriza 1953.god. Poručnik Nikola Jakšić avionom tipa Tanderbolt vrši prebeg ka Italijanima, sleće u Avijano i traži politički azil. Izjavio je da već duže vremena razmišlja o prebegu jer su mu partizani ubili majku. Prebeg je izvršen u vreme dok je Tito držao poznati govor u Spitu.




Zatim još jedna zanimljiva situacija na 395. stranici knjige ...
preneću je u originalu i boldovati najbitnije
Citat:Politika reakcija na sovjetske gestove otopljavanja kroz ustupke u nekim pretežno zanemarljivim pitanjima sprovođena je tokom 1953. Kao pogodan izgovor poslužila je nesreća sovjetskog lovca koji se srušio u drugoj polovini maja 1953, u blizini Zagreba. Saopštenje Tanjuga bilo je da se sovjetski avion srušio kod Zagreba u noći između 18. i 19. maja. Avion je bio ranije primećen, a sutradan u rejonu udesa pronađen je pilot Bondarenko, Roman Petrovič, na službi u Beču. On je iskočio padobranom pošto je zalutao, sa 6.000 metara, i spustio se nekih 20 kilomatara severno od Zagreba. Beogradsko rukovodstvo je najpre sovjetskom pilotu Bondarenku ponudilo azil, ali posle njegovog odbijanja više na tome nije insistiralo. U poređenju sa prošlošću, bio je bitan preokret. Sovjetski pilot je kasnije dobio dozvolu da se vrati u SSSR, na zahtev ambasade koja je tražila repatrijaciju pilota i sa njim stupila u kontakt 1. juna.(*16) Sve do Staljinove smrti kako Jugoslavija, tako i istočnoevropske zemlje trudile su se da sličan dogadaj iskoriste za vršenje pritiska na protivnika ili bar u propagandističke svrhe. Građani neprijateljskih zemalja, koji su se sticajem prilika obreli na teritoriji Jugoslavije ili nasuprot na teritoriji Istočnog bloka, primoravani su da kritikuju prilike u sopstvenoj zemlji. Ukoliko bi odbili čekalo ih je šikaniranje i mnogi su provodili mesece po zatvorima. Jugoslavija je prva prestala sa korišćenjem ove metode. Obavestila je sovjetsku ambasadu da nema ništa protiv toga da se Bondarenko, ukoliko slobodno izrazi svoju volju pred mešovitom komisijom sastavljenom od zastupnika obeju država, vrati u otadžbinu. Prema sovjetskom pilotu odnos je bio neobično pristojan. Jugoslovenska vlada se saglasila sa Bondarenkovom repatrijacijom, ali je odbila sovjetsku molbu za izručenje ostataka lovca (zbog sovjetskog stalnog odbijanja da vrati jugoslovenski bombarder Pe-2, koji je od 1948. godine bio u SSSR).(*17) Nije odobrila ni zahtev američke ni britanske vlade da njeni vojni eksperti pregledaju ostatke mlaznog lovca, superinteresantnog za to vreme. (*18 ) Jan Pelikan smatra da se jugoslovenska vlada potrudila da ovu odluku indiskretno, ali dovoljno brzo uruči Moskvi.(*19)
Takođe, kao indikator izmena u odnosima pokazuje i činjenica da je jugoslovenska vlada odobrila prolaz sovjetskim ratnim brodovima Dunavom.




*16 Informativni bilten DSIP-a o IB zemljama, strogo poverljivo. 4. 1.7. 1953: isto, Bilten 11 u DA SMIP, PA, str. pov., 1953. f-2; isto. 1953. f-5, Bilten DSIP FNRJ 4/1953; „Borba”. 28. maj, 3. jun 1953.
*17 DA SMIP, PA. str. pov., 1953. f-2, SSSR. 332 i 483. Jugoslovenski bombarder Pe-2, ev. broj 6098, nalazio se od 1948. godine u SSSR-u, pošto su sa njime u tu zemlju prebegla dvojica poručnika JA. Njima je dat politički azil, a dvojica podoficira koji su bili u avionu, vraćeni su. Avion je takođe ostao. Za ostatke srušenog aviona, Jugosloveni su tražili nazad svoj avion. Kako su Sovjeti odbili da je avion jugoslovenske pripadnosti, to su Jugosloveni u noti od juna 1953. poslali i akt o primopredaji ovog aviona između Bugarske i Jugoslavije.
*18 Na žalbe britanskog vazduhoplovnog atašea da mu nije dopušteno da vidi olupine sovjetskog aviona, jugoslovenske vojne vlasti su odgovarale da su Britanci u svom zahtevu tražili da njihovi stručnjaci pregledaju ostatke razbijenos mlaznjaka. DA SMIP, PA, str. pov., 1953. f-1, Velika Britanija, 305.
*19 Jan Pelikan, Jugoslavija i Istočni blok 1953. godine, u Zborniku Balkan posle Drugog svetskog rata, str. 104-105.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nigde nisam procitao podatak o kom mlaznom lovcu je rec.Mozda Mig 15?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne piše koji je avion ali se da zaključiti po godini dešavanja.
Još jedan slučaj, ista knjiga 396. stranica

Citat:Poslednju kap posle koje je sovjetsko rukovodstvo odlučilo da okonča svoju taktiku jednostranih ustupaka i da stavi FNRJ do znanja da mora da uzima u obzir autoritet Moskve, predstavljao je stav koji je Jugoslavija zauzela prema slučaju prinudnog sletanja sovjetskog lovca na ostrvo Pag. Pilot Širičev Boris Aleksandrov je želeo da preko Austrije pobegne u Italiju, ali zbog nedostatka goriva morao je svoj let da završi 29. septembra na jugoslovenskoj strani Jadrana. Beograd ne samo da nije Moskvu blagovremeno informisao, nego je i zamenik ministra inostranih poslova Bebler, kada ga je sovjetski ambasador Valkov 12. oktobra podsetio da bi se o svemu raspitao, rekao da ne zna ništa. Tek nedelju dana kasnije, jugoslovenski predstavnik DSIP-a Arso Milatović obavestio je ruskog ambasadora Valjkova o okolnosti da je pilot zatražio azil, pokazavši mu izjavu pilota o tome. Milatović je razbesnelom sovjetskom ambasadoru izjavio da će pilotu omogućiti odlazak u neku od zapadnih zemalja. Rus je zatražio ostatke aviona, na šta mu je Milatović rekao da i oni imaju „neke kod njih”, ukazujući da Moskva još nije vratila avion u kome su 1948. godine emigrirali u SSSR dvojica jugoslovenskih oficira. Valjkov je izjavio: „Njet, jedan avion postoji ali to nije vaša svojina.”21 Ipak, najoš jednu od nijansi promena odnosa Moskve, jugoslovenska vlada je izmenila prvobitnu odluku u vezi sa sovjetskim avionom koji je prinudno sleteo u Hrvatskoj. Krajem oktobra, MIP FNRJ obavestilo je sovjetsku ambasadu da će vratiti avion.22


21 DA SMIP, PA, str. pov., 1953, f-2, SSSR, 483.
22 J. Pelikan, n.n., str. 112-113.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

posada DO17 zrakoplovstva NDH u sastavu oksevski oleg,oksevski leo,boroša milivoj,zeljak marko umjesto da boimbardiraju Lenjingrad negdi usput izbacuju bombe i u 6 mj.1942 slecu na sovjetsku stranu.zeljak(nije zelio prebjeci na sssr stranu) je ostao odan NDH do kraja rata a Boroša je prešao u jugoslovensku brigadu.boroša je postao pilot i padobranac i umirovljen 1971 u cinu pukovnika JRV i 1950 postao svjetski rekorder pobroju skokova.u 16 sati skocio 75 puta.zeljak je ostao u logorima do 1947.boroša i zeljak su i dan danas zivi i zive niti kilometar daleko jedan od drugog u zagrebu al se od 1942 nikad vise nisu sreli i ne pricaju.
ima na netu o tome koliko ocete,al sta su ti sudbine i ideali

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bilo je o tome u Kalendaru prije dan-dva (sterling, jesi li dobio pp?)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sto se tice prebega pilota,postoji i druga strana.major predrag lovric+ koji je poginuo 1993,jun ili jul,kod cente prilikom bom. ili rak. na poligonu.sumnjalo se da ce mozda da prebegne i bio je jednostavno receno pod stresom. tako da nije uspeo na vreme da se izvuce,bio je zahvacen sopstvenom eksplozijom.to je podatak od jednog oficira neposredno posle tog dogadjaja.pokoj mu dusi i neka mu je vecno plavo nebo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prijatelj mi je pričao o jednom pilotu JNA (koga je lično upoznao, inače Hrvatu po nacionalnosti) koji je bio stacioniran na Golubovcima 1991. Kada je dobio borbeni zadatak protiv HV-a nije htio da ide nego je avionom kružio iznad aerodroma. Nije mi poznato da li je disciplinovan na neki način zbog toga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Mixelotti ::1948. godine
1. Pero Popivoda (general-major) 16. avgusta 1948.god. vrši prebeg sa školskim Po-2 iz Zemuna za Rumuniju.
Po-2, ev.broj 0099. Spustio se kod Temišvara. Posle više nedelja otezanja rumnske vlasti su dozvolile da jugoslovenska ekipa vrati avion. Sedmog septembra 1948. godine dva pilota i mehaničar zatekli su u Temišvaru avion prebojenih jugoslovenskih oznaka (!), ispražnjenog rezervoara - a kako Rumuni nisu hteli da im daju gorivo morali su da ga pretaču iz aviona kojim su doleteli u Rumuniju. Avionu su nedostajale tehničke knjižice, kao i neka druga oprema, koju su iznenadni domaćini bili poskidali.
2. Malo kasnije na isti prebeg odlučuju se Berislav Supek, komandant zemunskog 119.vazduhoplovnog transportnog puka i njegov načelnik štaba Aleksandar Opojević. Primorali su pilota aviona Šće-2 da da posle rutinskog zadatka promeni pravac i sleti u Rumuniju.

Zbog tih događaja u VOC-u je stalno bio u pripravnosti jedan Jak-9P, tada najbrži avion u sastavu vazduhoplovstva. Osoblje VOC-a je dolazilo na posao sat ranije od ostalih, a Jak-9P bio je popunjen gorivom i municijom i zagrejavan mu je motor, spreman da poleti preko aerodroma od samog osvita zore.

Dopuna iz monografije VOC

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dodatak na temu prebega Vladimira Krena iz JKV.
Do sada smo imali informaciju iz knjige HRZ u II svejtskom ratu, autori: Tihomir Likso i Danko Čanak
Citat:Neposredno prije njemačkog napada, taj časnik jugoslavenskog zrakoplovstva Potezom XXV prelijeće u Austriju (Graz) i stavlja se na raspolaganje njemačkoj vojsci. Upravo je taj Potez postao prvi zrakoplov zračnih snaga Hrvatske.


Dopuna iz knjige Ante Pavelić i ustaše, pisac Bogdan Krizman
378. i 379. stranica

Citat:Kvaternik je toga Krena — kako sam priznaje*2 - upoznao tri ili četiri mjeseca prije progiašenja NDH, i to u nekom dućanu Krenove rodbine u blizini Ilice. Već pri prvom susretu Kren je otkrio Kvaterniku svoje ustaško srce i naveo da se mnogi avijatički oficiri neće htjeti boriti za beogradski režim.
Kvaternik mu je odgovorio neka se čuvaju svake prenagljenosti, da ne bi iz ogorčenja počinili neku ludost koja bi ih stajala čina, a možda i glave. Rekao mu je i to, neka se svakako i dalje informira kod njega (Kvaternika) o razvitku događaja; da su vremena preozbiljna, a on (Kvaternik) pozna najbolje međunarodni položaj (tj. od njemačkih emisara i agenata i iz Pavelićevih poruka Budaku i drugima). Tako može da Krena i njegove istomišljenike oficire najbolje i najsigurnije savjetuje, eda bi ih sačuvao od prenagljenosti. Nakon nekoliko tjedana pozvao ga je Kren ponovo na sastanak i tom mu prilikom povjerio da među avijatičarima postoji neki »pokret« i da se mnogi neće htjeti boriti, ako dođe do rata. Kvaternik ga je ponovo upozorio na oprez. Poslije tog razgovora prošlo je više tjedana, a da Kren nije dolazio Kvaterniku, i nije mu, navodno, ništa ni poručivao. »Tek 5. IV kako sam naveo - priznaje Sl. Kvaternik u svom pismenom iskazu istražnim organima*3 - pozvao me iznenada, da se mora sa mnom sastati i da moram imati časak vremena za njega, jer sam baš onda bio okupiran razgovorima s mojim političkim prijateljima, navedenim Kolbeom (Kobom) i Veesenmayerom. Kren mi je ukratko saopćio, da on odmah leti u Graz, jer će sutra otpočeti rat. Bio je dobro informiran, naročito o pokretima Nijemaca, koji razvijaju snage duž Drave, od Varaždina do Virovitice. Od njega sam čuo, da su njemačke motorizirane jedinice također na Dravi i da je cijeli aerodrom iz Zagreba evakuiran u Banja Luku, on da je jedini koji je ovdje ostao i da ima slabi aparat, pa ne zna kako će stići u Graz.« Kren, koji je vodio evidenciju o bazama i uzletištima Komande jugoslavenskog ratnog zrakoplovstva, odletio je pred sam početak neprijateljstava u Njemačku (Austriju) i predao Nijemcima sve planove i raspoložive podatke o našim aerodromima.*4




*2 A-VII, NDH, Izjava Sl. Kvaternika, I. O. 9 6/9 1-104.
*3 Isti izvor.
*4 VI. Kren je u istrazi, 12. IX 1947, iskazao da je prvi sastanak s Kvaternikom imao na Kaptolu u advokatskoj kancelariji dra Kajića (zimi 1940/41); drugi u veljači 1941. i tada ga je Kvaternik upitao želi li postati ustaša. Kren je potvrdno odgovorio i Kvaternik mu je na to rekao da oficirsku časnu riječ smatra ustaškom zakietvom. Pružio je Krenu ruku, čestitao mu i poljubio ga.
»Dana 2. aprila 1941 godine pred veče javio mi je Kvaternik, po mojem rođaku Vidak Juri, da odmah dođem k njemu. Ja sam došao i on mi je rekao da je rat neizbježan, da će Njemci napasti Jugoslaviju i bombardirati gradove. U vezi s time da bi odmah trebalo i to još iste noći, odletiti u Beč i zamoliti komandanta flote, da ne bombarduju Zagreb i druge naše gradove. Da budem sigurniji neka idu sa mnora i drugi avijatičari sa aerodroma, za koje sam mu pričao, da su govorili da se neće boriti u koliko dođe do rata. Ja sam mu rekao, da je nemoguće odmah odletiti, nego tek sutra. Odmah smo se iza toga rastali i ja sam nakon razmišljanja da li ću možda time spasiti hiljade nedužnih ljudi, odlučio da odem, pošto mi je tačno rečeno koga treba zamoliti. Nisam išao u cilju bijega, nego samo u svrhu otklanjania nesreće. Drugi nitko sa mnom nije mogao ići, jer sa nikim o tome nisam razgovarao. Napominjem, da nisam prešao na stranu Njemaca, jer su me oni, nakon što sam obavio postavljeni mi zadatak, internirali u gradu Grazu i držali pod paskom do 11. aprila, kada su me pustili, da se vratim kući« (A-Vii, NDH, Zapisnik saslušanja Vladimira Krena, 9/1 1-127).
Kren je nije rekao u istrazi da je nosio planove, no priznao je da se 11. IV avionom vratio u Zagreb, otišao Kvaterniku koji mu je čestitao, proizveo ga u čin pukovnika i odredio za komandanta zrakoplovstva. Kad je na vlastitu molbu bio penzioniran 1943. god., Pavelić ga je imenovao ustaškim pukovnikom PTB-e.
Izjavio je još i to da su u Zagrebu za vrijeme rata boravili kao specijalni Pavelićevi gosti: Vanča Mihajlov sa suprugom, Sekula Đrljević sa suprugom i advokat G. Desbons iz atentatorskog procesa u Aixu.