Ovo su naši heroji!
Borbena posada 3.rd 250. rbr PVO, koja je timskim radom oborila F-117
U borbenoj posadi bili su:
1. rukovalac gađanja potpukovnik Zoltan Dani
2. pomoćnik rukovaoca potpukovnik Đorđe Aničić i major Boris Stoimenov
3. oficir za vođenje raketa kapetan I klase Senad Muminović
4. operatori ručnog praćenja stariji vodnik Dragan Matić i stariji vodnik Dejan Tiosavljević
5. komandir baterije potporučnik Darko Nikolić
6. komandir osmatračkog radara vodnik I klase Vladimir Ljubenković
7. komandir izvora za napajanje stariji vodnik Đorđe Maletić
Detalji obaranja su prikazani u dokumentarcu "Nevidljiva smena" RTV Vojvodine, autor Branislav Šovljanski, postprodukcija Endre Ajndi
(deo I od IV)
ili u ratnom dnevniku Smena, potpukovnika Đorđa Aničića
Poznаto je dа se su nа nаšem forumu teme koje se tiču rаtnih zbivаnjа sа prostorа nekаdаšnje SFRJ zаbrаnjene, iz mnogo oprаvdаnih rаzlogа. Želimo dа izbegnemo nove sukobe, dа budemo objektivni i dа suzimo prostor zа ostrаšćene, lovаčke priče i proizvoljnosti. To se odnosi i nа zločinаčku аgresiju NATO nа srpske zemlje, 1999. godine. Tа zаbrаnа se ne odnosi nа tehničko-tehnološke аspekte upotrebe određenih borbenih sredstаvа ili sаstаvа, pogotovo аko su oni stručno obrаđeni i bez nepotrebnog spominjаnjа imenа, mestа ili dаtumа.
Međutim, svаko prаvilo imа i svoj izuzetаk. Ovom prilikom gа činimo iz sаsvim oprаvdаnih rаzlogа, podsećаjući nа to dа i zа ovu temu vаže ogrаničenjа kаo i zа sve druge. Reč je jedinstvenom istorijskom izuzetku - obаrаnju аvionа smаnjene vidljivosti, prvog potvrđenog i priznаtog. Rušenjem tog аvionа nije izbegnut konаčni ishod аgresije, аli je u vаzduhoplovnoj teoriji i prаksi ovаj dogаđаj se može smаtrаti kopernikаnskim obrtom i dаtumom posle kogа u аvio-industriji, kаko se to obično kаže , ništа više neće biti isto.
Kаo i svаki sličаn dogаđаj tih rаzmerа, i on je proprаđen spekulаcijаmа, mistifikаcijom, preterivаnjimа аli i klаsičnim novinаrskim neznаnjem pа i glupošću. Svegа i svаčegа smo se nаslušаli, nаgledаli i nаčitаli ovih godinа.
Među nаjveće zаblude (pа i neprаvde) spаdа onа kojom se sve zаsluge pripisuju Zoltаnu Dаniju. Nesumnjivo je njegovа ulogа znаčаjnа zа ukupаn rаd jedinice, no morа se, zаrаd istorije i istine znаti i punа istinа i odаti priznаnje svim zаslužnim ljudimа. Sаdа, kаdа postoji i više mаterijаlа (pre svegа knjigа g. Aničićа ''Smenа''), to je objektivno moguće.
Nа ovoj temi bаvićemo se istinom i sudbinаmа ovih hrаbrih profesionаlаcа, nаslednikа Rаdivojа - Rаke LJutovcа.
Ovo je životna priča pukovnika VSCG Zoltana Danija čoveka koji je prvi u svetu oborio čuveni "nevidljivi" F-117 , priča o zaboravljenim herojima ove države....pročitajte-
članak je skeniran iz lista Blic od 23.10.
A ovo je ispovest koja je data mnogo pre ovoga.....
EKSKLUZIVNO:KAKO SAM SRUŠIO MIT O NEVIDLJIVOM
Pukovnik Zoltan Dani prvi put govori za novine o obaranju americkog bombardera F-117A kod Budjanovaca
SVEDOK
Sredoje Simic
Malo sremsko selo Budjanovci.
Ovde su naši branioci, treće ratne noći, NATO snagama udarili najjači šamar. Oborili su "nevidljivi" lovac-bombarder F-117A, zvani "noćni soko", perjanicu američke "stelt" tehnologije i poslednju reč vojne vazduhoplovne industrije. U smiraj 27. marta 1999. godine, raketaši 3. diviziona 250. brigade PVO spremni su čekali uljeze. Oko 21 sat, jedna za drugom, u razmaku od pet sekundi, u nebo su poletele dve "neve" (odavno proglašene za zastarele rakete). Sve se odigralo kao na filmu. Vatrene strele pretvorile su F-117A u užarenu loptu, koja se, ubrzo, stropoštala u blatnjavu sremsku oranicu. Očevici, tamošnji paori, kažu: "Skinuli su ga ko vrapca"! Tajna brižljivo čuvane "stelt" tehnologije rasprsnula se kao balon od sapunice. Raketaši 3. diviziona 250. brigade PVO i njihov komandant, pukovnik Zoltan Dani(46) otišli su u legendu i ušli u istorijske čitanke. Vest da je naša protivvazdušna odbrana oborila "nevidljivi" avion F-117A, čedo i ponos ratnog vazduhoplovstva SAD, odjeknula je kao "grom iz vedrog neba", postala je prvorazredna svetska senzacija, a u Pentagonu (i Briselu) su se dugo oporavljali od "sremskog šoka". Taj dogadjaj je bio najveći udarac za ratno vazduhoplovstvo SAD do sada. U razvoj aviona F-117A Amerikanci su ulozili više od sto milijardi dolara (jedan kilogram "noćnog sokola" košta kao i 1,5 kg zlata). Dve godine posle... Glavni junak drame, pukovnik Zoltan Dani, "komandant sazdan od ljudskih i vojničkih vrlina", razgrće sećanja. - Obuka na raketnim sistemima je vrlo komplikovana i složena - kaže ekskluzivno za "Svedok". - Sticajem okolnosti, NATO agresiju naš 3. divizion je dočekao u top formi. Tog 27. marta, nalazili smo na položaju u širem regionu Šimanovaca. Prema nama su, iz različitih pravaca, išla četiri aviona. Radarom posebne namene, na vreme smo, na visini od 8.000 metara, uočili F-117A. To je bilo dovoljno da odlično obučena posada odradi drugi deo posla sa nišanskim radarom i raketnim sistemom "neva", čiji je domet 18 kilometara po visini i 17,5 u daljinu. Kad je "nevidljivi" ušao u naše "dvorište" više mu nije bilo spasa. Jurile su ga dve rakete. Sve je bilo gotovo za 18 sekundi! Nije imao vremena za manevar, da pobegne sa naše teritorije i da se, eventualno, prinudno spusti. Pogodak je bio izuzetno precizan. Do te noći, 27. marta, famozni "noćni soko" je harao nebom Somalije, Paname, Libije, Iraka... U zalivskom ratu učestvovala su 42 aviona F-117A i u preko 1.300 borbenih letova, uništivši više od 30 odsto ciljeva "od izuzetnog značaja". Ali, nijedan nikad nije čak ni ogreban, a kamoli pogodjen ili oboren. Smatralo se da je nevidljiv i zato neuništiv. Američki "nebeski bauk" je, prvi put, skončao u crnici Srema. Krila su mu slomljena u Budjanovcima. Najlepši je suvenir 250. raketne brigade PVO koja je, i zbog toga, odlikovana Ordenom narodnog heroja. Kod nas, i u svetu, mnogo se spekulisalo kako su nasi raketaši uspeli da otkriju i obore "noćnog sokola". Tvrdi se da je ova spektakularna akcija izvedena zahvaljujući vremešnom uredjaju, starom ruskom radaru, sa elektronskim cevima, koji radi veoma kratko, a onda se gasi da se ohladi. Zbog toga, navodno, pilot aviona F-117A nije znao da je uhvaćen u radarski snop. Pukovnik Zoltan Dani se na ovo zagonetno smeška, i kaže: - Tada smo F-117A prvi put uočili. Primenili smo posebne taktičke metode, koji su naša tajna. Naziv "stelt" znaci da se radi o avionu manje radarske uočljivosti, a ne da je nevidljiv. Saznali smo kako može lako da se uoči i to primenili u praksi. Radi se o specifičnoj inovaciji, jedinstvenoj do sada, ali to, nažalost, ne možemo da patentiramo. Na radaru se pojavio obris koji je govorio da se, možda, radi o "stelt" avionu. Kad sam to uočio, ništa nisam govorio posadi da ne bih dizao "temperaturu". Nisam hteo da opterećujem saborce. Trebala nam je hladna glava, mirna ruka i brza reakcija. Vreme u kome radar za otrivanje i nišanjenje aviona sme da "zrači" meri se sekundama. Ako se to "zaboravi", lovac začas postaje žrtva. Rizik je veliki pa se uvek, pre svega, vodi bitka s vremenom, često i delovima sekunde. Pilot u avionu, kaže pukovnik Dani, ima uredjaj koji mu signalizira da je ozračen nišanskim radadrom. On čak i ne mora da reaguje. Protivradarska raketa će sama da poleti ako "nanjuši" izvor radarskog zračenja. Zbog toga što o tome posada nije vodila računa, poginuo je i general Ljubiša Veličković. - Bilo mi je najvažnije da sačuvam ljudstvo i tehniku, a da zadatak izvršimo koliko god nam mogućnosti dozvole - priča pukovnik Dani. - Svih 78 dana NATO agresije, za mene je to bilo Sveto pismo. Gadjali su nas 23 puta protivradarskim raketama, a u dva navrata vodjenim bombama i uvek su promašili. Naš najveći uspeh je što niko nije čak ni ogreban, što tehnika nije uništena. Često, u šali, kažem: "Pobedili smo NATO sa 2:0". Jer, pored "noćnog sokola", oborili smo, u noći 1. na 2. maj, američki F-16, koji je pao kod Šapca. A, prešli smo preko 100.000 kilometara seleći se s položaja na položaj. Sve vreme rata nisu uspeli da nas nanjuše. Jednom smo se sa svom tehnikom uvukli u neko smetlište i tako se dobro maskirali da čak i naše starešine nisu mogle da nas nadju. Iskusni raketaš, pukovnik Zoltan Dani, koji je sa odličnom ocenom završio Generalštabnu školu, ne prihvata da je "glavni junak drame" u Budjanovcima. - Za obaranje neprijateljskog aviona, a da ne budete otkriveni i uništeni, potrebna je stručna i savršeno uigrana ekipa - kaže naš sagovornik. - Zato je teško i nezahvalno bilo koga posebno izdvajati. Ipak, najviše zasluga za rušenje F-117A imaju operateri praćenja Dragan Matić i Dejan Tiosavljević, kao i oficir za vodjenje Senad Muminović. U posadi treće smene bili su i Darko Nikolić, DJordje Aničić i Vladimir Ljubenković. Svaki od njih je, na svoj način, dao ogromni doprinos. Bez obzira sto sam odabrao cilj i odredio ga za uništenje, da nije bilo njih, ne bismo ga oborili. Lovci-bombarderi F-117A i F-16 nisu jedini NATO avioni u koje su se zarile rakete 3. diviziona 250. raketne brigade PVO. - Za ta dva aviona imamo "crno na belo" da su oboreni - priča pukovnik Dani. - Pouzdano znamo, medjutim, da smo srušili i američki strateški bombarder B-2A, po imenu "Duh Misurija", koji je pao u Spačvanskoj šumi, 15 kilometara od naše granice, ali to ne možemo da dokažemo. Amerikanci su, ipak, posredno priznali njegovo uništenje, time što "Duh Misurija" više nije na spisku njihovih borbenih aviona. Naš divizion je pogodio još dva NATO aviona, koji su, iako ostećeni, uspeli da prinudno slete van naše teritorije. Radi se o još jednom F-117A i "marijeru" koji je "strelom 2" pogodio stariji vodnik Zoran Tepavac.
RATNO IME GVOZDEN DJUKIC
Dugo su mediji tvrdili da je jedinicom koja je oborila F-117A komandovao pukovnik Gvozden DJukić. Naš svedok razotkriva (i) ovu enigmu. - Radi konspiracije, svaki naš starešina je, čim je počela NATO agresija, dobio pseudonim. Koristili smo ga svakodnevno i svuda gde smo se kretali, pa i u štampi. Moje ratno ime je bilo Gvozden DJukić. Sve do nedavno javnost nije znala pravo ime komandanta 3. diviziona 250. brigade PVO - kaže pukovnik Dani.
NA POSAO I JAŠUĆI
Pukovnik Zoltan Dani deli sudbinu na hiljade oficira naše vojske. I on je beskućnik. Sa suprugom Irenom, službenicom u SO Pančevo, dva sina i ćerkom, živi kod tašte, u malom selu Skorenovac, kod Kovina, u kući od "nabijača"(Dani: "Dobra je. Leti drzi 'ladovinu, a zimi se brzo zagreje"). Svakog dana putuje na posao u Beograd. Nastavnik je na Vojnoj akademiji, na Katedri za naoružanje i vojnu opremu. Nedavno je, uz pomoć rodjaka, kupio automobil. Pre toga je ustajao u 3,45 sati, biciklom išao u šest kilometara udaljeni Kovin. Odatle autobusom u Pančevo, pa vojnim prevozom do Beograda. Kući se vraćao oko 17,30. U vreme sankcija, kad nije bilo prevoza i benzina, nekoliko puta je u kasarnu u Smederevu, gde je tada radio, stigao jašući, 10-12 kilometara po snegu i studeni, kobilu "Cilu". Do povratka kući o kobili je brinuo pastir koji je, u blizini kasarne, čuvao ovce. - Uh, ne pisite to o "Cili". Zezace me drugovi - kaže pukovnik Dani.
HRVATI NUDILI 500.000 MARAKA
Rat u Hrvatskoj 1991. godine zatekao me na mestu komandanta raketne baze u Zaboku. Bili smo u blokadi i okruženju, ali smo brzo našli rešenje. Nalazio sam se, pre toga, u ekipi koja je išla u pomoć jedinicama JNA u Sloveniji. Znao sam da će se i nama to desiti, da će nam preseći snabdevanje, "zavrnuti" struju i vodu. Zato smo se dobro pripremili – priča Dani i nastavlja: – Kad su nam 13. septembra 1991. isljučili struju, vodu i telefon, naredio sam ljudima da zauzmu svoja mesta, aktiviraju naše izvore napajanja i uključe sva svetla u bazi. Kod Hrvata je nastala panika. Iste noći uhapsili su desetak svojih ljudi odgovornih za snabdevanje. – Posle sedam dana se pojavio njihov oficir sa belom zastavom. Tražio je komandanta. Kad sam pošao prema njemu, rekao sam našem snajperisti: "Oni mene drže na nišanu, a ti drži njih. Ako ja padnem, nemoj da on slučajno ne padne". Tražili su da se predamo, ali nismo pristali. Bivši komandant naše jedinice, major Ivan Peica je prešao na njihovu stranu i bio je zainteresovan da zarobe bar jednu jedinicu PVO. Doneli su mi tašnu sa 500.000 maraka. Hteli su da prodam jedinicu. Nudili su da predjem na njihovu stranu ili da odem bilo gde. Rekli su da su spremni da plate i više. Sve sam odbio. Uspeli smo da izadjemo iz blokade 27. novembra, posle dvadesetak pregovora, i da izvučemo svu opremu - kaže pukovnik Zoltan Dani, koji je, za ratne zasluge, dna puta vanredno unapredjen.
PROSLAVILI UZ PIVO
Radili smo smireno, staloženo, profesionalno i, što je posebno važno, jako brzo. Čim smo ispalili rakete, promenili smo položaj – kaže Zoltan. – Nedugo posle toga, došli su policajci iz Pećinaca i rekli da smo oborili F-117A. Možete da zamislite našu radost i ponos. Proslavili smo uz neko pivo.
More je ovakvih ljudi koji su dali veliki doprinos u ratu 1999, posebno govorim o ljudima iz PVO jer sam iz tih voda. Svi oni sada cekaju neku prekvalifikaciju u civilne strukture a to je zapravo mazanje ociju jer ko ce da zaposli ljude u godinama?
Pitanje stanova je vecna enigmatika u Vojsci i kako stoje stvari nema resenja za sada, i to je jedini razlog sto sve vise mladjeg kadra razmislja o napustanju ove casne profesije.
Temu sam ponovo aktivirao povodom objavljivanja dokumentarnog filma "21 sekund" na RTS-2 mladog Niškog režisera Željka Mirkovića a posvećena je priči o pukovniku Z.Daniju.
Pre nekih pola sata gledao sam na jutarnjem programu RTS-a reportažu o tom dokumentarcu a film je prikazan premijerno sinoć (nažalost nisam gledao a ni znao).
Inače evo priče o čemu se radi u dokumentarcu....
Citat:
Nakon dve i po godine rada, dokumentarni film " 21. SEKUND" /radni naslov filma bio je "Zlatni Zoltan"/ biće premijerno prikazan na RTS2, 27. marta 2008 u 18.40h.
Ovo je film o Zoltanu Daniju, nekada je bio na čelu tima koji je oborio "nevidljivi" F117A, a danas je pekar. To je neispričana priča o obaranju nevidljivog.Priča o tehničkaoj inovaciji vrednoj milione dolara.Medjutim, izmedju svega to je ljudska drama o povratku porodici.
Film ima jednu širu, epsku metaforu- povratku junaka svojoj porodici.
Zoltan se kao Odisej sa dalekih putovanja vraća porodižnom životu. Porodici, koja mu predstavlja glavni motiv da život započne iznova i u kojoj nalazi snagu za sve izazove.
Pozivam vas da pogledate film i da zatim zajedno podelimo utiske.
Trajanje filma je 56 minuta.
Scenario i režijaŽeljko Mirković
Izvršna produkcija Polka Dot
Direktor fotografije Darko Ković
Kompozitor Lajko Felix
Montažer Darko Ković
Snimanje i obrada zvuka Goran Štifanić
Producent Željko Mirković
Izvršni producent Darko Ković
Film finansirali /pod radnim naslovom "Zlatni Zoltan"/ Ministarstvo Kulture Republike Srbije i Filmski Centar Srbije,Pokrajinski sekretarijat za kulturu I obrazovanje AP Vojvodine,Grad Niš-savet za kulturuGO Medijana, NišGO Pantelej, NišSO Ruma SO Kovin
Ambasador Belorusije nedavno je uspeo da uspostavi kontakt s njim i uruči mu specijalnu pozivnicu za proslavu dana državnosti zemlje koju predvodi Aleksandar Lukašenko. Vlada jedne od velikih sila, stalne članice Saveta bezbednosti, ponudila mu je nedavno mesečnu platu od 40.000 dolara i ekskluzivni smeštaj za njegovu porodicu, ukoliko pristane da bude instruktor snagama njihove protivvazdušne odbrane. Zimus mu je predstavnik vlade jedne od regionalnih sila iz arapskog sveta, koja oštri zube na Sjedinjene Države, predložio da rukovodi protivvazdušnom odbranom u pustinji, u eventualnom ratu protiv SAD. Ali, harizmatični pukovnik, koga se naša vojska jednostavno odrekla, zauzet je važnijim poslovima. U taštinoj kući u selu Skorenovac, blizu Kovina, odlučio je da se povuče u ilegalu. U tišini mirnog vojvođanskog sela pedesetogodišnji zaboravljeni heroj protivvazdušne odbrane u ratu protiv NATO mesi kolače i razvlači kore.
Zoltan Dani, čovek koji je srušio mit o „nevidljivom” i oborio lovca bombardera F-117A, zvanog „noćni soko”, perjanicu američke „stelt” tehnologije, kaže da bi se na jedan poziv ipak odazvao ako on dođe iz američke ambasade u Beogradu. Sletanje dva lovca F-16 na aerodrom u Batajnici bio je dobra prilika za to ali Dani nije dobio pozivnicu. – Uspostavljanjem bliske saradnje vojski Srbije i SAD, mislim da je došao trenutak da Amerikanci konačno uspostave saradnju i sa mnom. Mada, nešto se ne javljaju – kaže bivši komandant 3. diviziona 250. raketne brigade PVO bivše Vojske Jugoslavije, čija je vojnička karijera počela da se ruši gotovo istog časa kada je 27. marta, u smiraj dana, u 20 časova i 42 minuta, izdao naređenje da se ispale dve rakete „neva” ka nebu. Vatrene strele pretvorile su F-117A u užarenu loptu, koja se stropoštala u blatnjavu sremsku oranicu, u rejonu sela Buđanovci.
U nekoj drugoj zemlji, okićen ordenjima i ovenčan slavom, Dani bi u najgorem slučaju pisao memoare o 78 dana rata, kada su njegovi raketaši, prema zvaničnoj verziji, oborili, pored „stelta”, i lovac F-16 iznad Šapca. Dva oborena američka aviona u vazdušnim udarima 1999. godine na SRJ, rezultat su dejstava Danijevih momaka. Ali, u Srbiji, u vrelo leto 2006. godine, sedam godina posle tih paklenih noći i sumornih dana, pukovnik ledenoplavih očiju u najboljim godinama, izopšten od svoje vojske, države i političara, vozi prastari „reno 19” polupanih prednjih farova, broji narudžbine za pite od višanja, prodaje kompjutere i hemijske preparate po Vojvodini, izrađuje biznis planove za poljoprivrednike – iščekujući ipak poziv koji bi ga možda vratio tamo gde pripada. Ali, srpskom pukovniku nema ko da piše. – Drugari su mi u šali govorili: „Gde, Dani, da tebe pozovu u Batajnicu na doček. Da ih opet oboriš?”... O njihovoj poseti, inače, ne mislim ni dobro – ni loše. Ti momci su radili svoj posao. Kao i ja. Odluke o ratu i miru donose politička vođstva. Vojnici izvršavaju naređenja.
Prvi put, Dani otkriva zašto je bio prinuđen da napusti vojsku. Iako je tri dana posle obaranja „nevidljivog”, što je bila prvorazredna svetska senzacija i rušenje jednog od najvećih mitova o superiornosti američke vojne industrije, unapređen vanredno u pukovnika, posle bombardovanja Jugoslavije, njegova karijera počela je da se urušava. Ukratko, Dani je počeo da gubi visinu. Smenili su ga odmah po okončanju vazdušnih udara sa mesta dužnosti komandanta jedinice i prebacili na dužnost – referenta u pozadini! – Bunio sam se, pa su me prebacili u vojno školstvo, da predajem nekakvu teoriju. Tražio sam da predajem taktiku, ali ni to mi nisu dozvolili. Da se ne lažemo, bilo mi je jasno da postajem nepoželjan. Posle 5. oktobra, pojavilo se inspirativno mesto u odeljenju za odnose sa javnošću. Ni to mi nisu dozvolili. U redu – onda sam zatražio da budem načelnik odeljenja za odnose za inostranstvom! Mislio sam naivno, imam odlične ocene, znam pet stranih jezika, završio sam Generalštabnu školu. Ali, čim je nadređeni čuo da čovek koji je srušio dva američka aviona želi da bude načelnik odeljenja za odnose sa inostranstvom, rekao je: „Zapad će misliti da smo vas namerno postavili, kako bismo ih provocirali”. Vojno rukovodstvo nije znalo šta će sa mnom. Postao sam otežavajući balast, vruć krompir za svoju vojsku.
Čovek koga su tokom rata proglasili gospodarom neba, surovim oficirom koji je po selima u koje je ulazio s jedinicom uvodio policijski čas, hapsio neposlušne i uvodio prohibiciju, zabranjujući svaku kap alkohola, vojnik koji je marširao ispeglan i obrijan u paradnoj uniformi, usred vazdušnih udara, tražeći od podređenih čeličnu disciplinu, zbog čega su ga opet nazivali bezdušnim, proglašavan je i za ludaka i za genija, kako su ga takođe nazivali, pripisujući mu da je
julovac ili opozicija vrhovnom komandantu... Shvatio je konačno kako je za vojsku postao persona non grata. Iako su tokom bombardovanja njegova vozila prešla 100.000 kilometara bez saobraćajnog udesa, premeštajući se s položaja na položaj uglavnom po mrklom mraku... Iako nijedan njegov čovek nije ni ogreben – i pored 23 direktna vazdušna napada. U domen legendi koje u njegovom slučaju već izmiču kontroli, spada i ova: da je tokom tih nedelja proglašen za američkog državnog neprijatelja broj jedan, pa je njegova jedinica postala meta specijalne NATO lovačke eksadrile „Divlja lisica”, zadužene za uništenje radarskih i raketnih sistema na zemlji. Dobio je i konspirativno ime – Gvozden Đukić, a kako bi se zavarao trag o njegovom identitetu, u listu „Vojska” je napravljena namenska reportaža o njegovoj jedinici i ispovest tajanstvenog komandanta Đukića. Gvozdena Đukića.
Zoltan Dani i Vojska razveli su se prvog septembra 2004. godine. Penzionisan je na njegov zahtev. Zaboravlja da kaže da nije čak ni odlikovan. Njegova jedinica je dobila Orden narodnog heroja, kao i potčinjeni oficiri. Ali, on ne. – Odgovor je jednostavan. Ja sam predlagao svoje saborce kao nadređeni. Mene nije imao ko da predloži. Za obaranje neprijateljskog aviona potrebna je stručna i savršeno uigrana ekipa. „Noćnog sokola” je oborio savršeno uigrani tim. Ipak, Dani je dobro prošao. Umesto ordena, mogao je da zaglavi robiju. Na svoju ruku, bez odobrenja pretpostavljene komande, menjao je postojeće šeme elektronskih kola i sistemu raketne tehnike. Tako je „stelt” postao „vidljiv” na zastarelim sistemima PVO. – Kompletan izveštaj o obaranju „nevidljivog” predao sam vojnom rukovodstvu. Ja sam suviše sitan igrač da bih znao gde je završio taj izveštaj – kaže Dani, komentarišući spekulacije o tome da je njegov „recept” kasnije ustupan mnogim zainteresovanim stranama.
– Naziv „stelt” znači da se radi o avionu manje radarske uočljivosti, a ne da je nevidljiv. Saznali smo kako može lako da se uoči i to primenili u praksi. Reč je o specifičnoj inovaciji, jedinstvenoj do sada, što, nažalost, ne možemo da patentiramo. Tu inovaciju sam izučavao još 1996. godine. Rešenje za rušenje „stelta” postoji. Razume se, samo je parlament Srbije nadležan da ovlasti bilo koga, podrazumeva se – i mene, da progovori i reč o tome. Možda sam van vojske, ali ja ostajem zauvek veran Srbiji i svojoj vojsci – kaže pukovnik koji je prvi put, tokom četvoročasovnog razgovora, prestao da se osmehuje. Sin Rumunke i Mađara, međutim, ne isključuje mogućnost da opet obuče uniformu. Ali, šta ponuditi Zoltanu Daniju da opet navuče oficirski mundir?
Da li je ovaj čovek, onog trenutka kada je F-117A tresnuo u blato, završio zajedno sa njim? Stranke na lokalu ne misle tako. Nekoliko partija koje sebe smatraju delom demokratskog bloka predložile su mu da bude njihov kandidat za predsednika Opštine. Odbio ih je. Za sada. U fusnotama njegovog životnog plana podvučeno je: „Neću se baviti politikom. Bar još nekoliko godina”. Iako kaže da je srećan u porodičnom pekarskom biznisu i menadžmentu u malim i srednjim preduzećima, kao i u seoskom turizmu, nesvestan da je i sam postao turistička atrakcija, pukovnikov raketaški nou-hau i dalje izaziva brojne kotroverze. On se ne plaši za svoju bezbednost, iako je ekipu „Politike” najpre legitimisao, kao u doba svoje najveće moći na terenu, a zatim nam pribeležio i isproveravao brojeve telefona. – Drugovi se često šale: „Dani, ići ćeš nam ti u Hag”. Odgovaram – što da ne, tamo su hrana i stan besplatni. Mislim da je obaranje NATO lovaca bila velika, džentlmenska vojnička pobeda u skladu sa svim pravilima međunarodnog ratnog prava.
Dok u svojoj porodičnoj nezavršenoj kući u Kovinu pokazuje kao relikvije delove „nevidljivog” – poveći deo stajnog trapa od titanijuma, laganog kao parče mobilnog telefona i odlomljeni deo krila F-117A u obliku saća, koje apsorbuje elektromagnetnu energiju, seća se kako mu je reporter lista „Asahi šinbun” predložio da podele 100.000 dolara, koliko je verovao da će zaraditi preko aukcijske prodaje „parčića” na Internetu. Svakog 27. marta u hotelu „Bristol”, okupljaju se njegovi raketaši, kako bi proslavili obaranje „nevidljivog”. Tu je i nerazdvojni prijatelj koji je još u aktivnoj službi, oficir Srpske vojske, ili Vojske Srbije, kako vam drago, Senad Muminović. Senad je taj koji je pritisnuo dugme i aktivirao rakete. – Ove godine Vojska nam je predložila da ne pozivamo novinare na to slavlje, da bi se izbegao publicitet – kaže čovek koji zna recept za rušenje „stelta”, a pri tom mesi kolače.
Evo i linka: politika.rs/rubrike/Politika/t784.sr.html
Na zalost nije jedini kvalitetan kadar iz vojske kojeg su se drzava i njena vojska odrekli.
Novinar koji je pisao ovaj tekst treba prvo da procita sta se to u Americkom vazduhoplovstvu naziva "Wild Weasel" (divlja lisica).
Citajuci ovaj skenirani novinski clanak, setih se TV-emisije od pre dve godine u kojoj je bilo reci o Danijevoj pekari i njegovom inventivnom duhu. Prve mashine za mesanje testa su postale njegoih ruku delo na taj nacin sto je "modifikovao" neke mesalice za beton i u njima mesio testo za kolace
Penzula ::Siguran sam da tokom agresije nije dejstvovala grupa pod nazivom "Wild Weasel" vec grupa "SEAD" (Supression Enemy Air Defens).Koliko ja znam, SEAD oznacava tip misije, a Valjd Visel je (danas) jednostavno nadimak za avione i posade koje tu misiju izvrsavaju i koji je nastao iz naziva poznatog programa tokom rata u Vijetnamu.
Wild Weasel je naziv za poseban tip aviona namenjenih za SEAD operacije.
USAF je formirala prve grupe u Vijetnamskom ratu koristeći avione F-105 verzije "G" namenjene za uništavanje neprijateljskih zemaljskih PVO sistema (SEAD).
Posle vijetnamskog rata F-105 zamenjuje F-4 adaptiran u verziju "G". Avion se dugo zadržao u naoružanju RV SAD da bi sredinom 90-tih taj primat preuzeo F-16.
Standardno naoružanje ovih aviona sastojalo se od protivradarskih raketa tipa AGM-88 HARM, AGM-78 Standard, AGM-45 Shrike kao i AGM-65 Maverick kombinovanih sa više vrsta podvesnih kontejnera za elektronsko ometanje.
