offline
- vrabac
- Legendarni građanin
- Pridružio: 30 Dec 2010
- Poruke: 4961
|
DELTA I I
Rekorder medju američkim raketama
Američka raketa-nosač „Delta“ je nastala od vojne balističke rakete istog imena koja nije bila posebno uspešna. Njen, takođe vojni, prethodnik bila je raketa „Tor“ (Thor). Prvi civilni model „Delte“ lansiran je 1960. Razvijen za je potrebe NASA-e čija je administracija planirala dugotrajno korišćenje jedne visoko efektivne i univerzalne rakete-nosača srednje klase. Civilna verzija rakete „Tor“ je takođe korišćena za lansiranje lakih veštačkih satelita. Ukupno, u periodu 1958-1979. „Tor“ je 205 puta lansiran.
Prva faza razvoja rakete „Delta“ je trajala od 1960. pa sve do prekida njene proizvodnje 1984. kome je dosta doprinela odluka NASA-e da se sva kosmička lansiranja prebace na Spejs šatl (Space Shuttle). Do tog trenutka je, ne računajući podverzije, letelo 12 verzija rakete „Delta“ (DM-19,A,B,C,D,E,L,N-6,900,1000,2000,3000) uz ukupno 183 lansiranja. Raketa je evoluirala u tolikoj meri da ju je od varijante „L“ bilo teško prepoznati. Onda je od verzije „2000“ još jednom doživela preobraženje u novu formu koja je ostala do varijante „6000“ koja spada u grupu „Delta II“.
Usled problema sa programom Spejs Šatl i visokih cena lansiranja, doneta je odluka da se nastavi korišćenje konvencionalnih raketa-nosača. Tako je posle nekoliko godina pauze, proizvodnja raketa serije „Delta“ obnovljena. Pprvo lansiranje iz druge faze raketa nazvanih „Delta II“, obavljeno je 1989. Verzije druge faze označavane su sa „6000“ i „7000“ (bilo je samo nekoliko lansiranja iz linija 4, 5 i 8000). One su se od prethodnica razlikovale najviše po većim dimenzijama. Danas je aktivna varijanta „7000“, odnosno njene verzije 7920, 7925,7920-H i 7925-H. Druga cifra u oznakama raketa predstavlja broj donjih potisnih bustera (3,4,6 ili 9).
Koliko je mnogo ulaganja i rada bilo na raketi vidi se iz sledećih podataka. Od 1960. do danas na prva dva stepena rakete primenjeno je 5 različitih tipova motora. Na trećem stepenu primenjeno je čak 7 tipova motora. Takodje, dva puta je promenjena konfiguracija donjih potisnih bustera (sa 4 i 2 bustera u svakom od kompleta). Avionika je promenjena 2 puta, a kontejner korisnog tereta 4 puta.
Raketa „Delta II“ spada u nosače srednjeg kapaciteta sa 3-9 bustera na čvrsto gorivo u svom podnožju. U zavisnosti od broja potisnih bustera i konfiguracije njena nosivost za geostacionarnu orbitu visine 36000km iznosi izmedju 900kg i 2170kg. Na vrlo nisku orbitu oko Zemlje ona je u stanju da izbaci koristan teret mase izmedju 2,7t io 6,1t. Proizvodjač je kompanija „Boing“ (Boeing), dok su motori sagradjeni u slavnom P&W R (Pratt&Whitney Rocketdyne-prvi stepen), „Aerodžetu“ (Aerojet-drugi stepen) i „Tiokolu“ (Thiokol – treći stepen). Visina rakete sa trećim stepenom iznosi 32m, maksimalni prečnik 2,4m a najveća masa na startu 232t. Cena jednog lansiranja je u granicama izmedju 40 i 54 miliona dolara.
Sa prekinutog programa „Delte 3 (8000)“ uzeti su busteri na čvrsto gorivo (HTPB) pojačane snage koji se koriste na „H“ verzijama. Prvi stepen rakete je sa motorom na RP-1 gorivo, koji je malo poboljšana varijanta kerozina i tečnim kiseonikom (LOX) kao oksidatorom. Drugi stepen ima Aerozin-50 kao gorivo, što je mešavina nesimetričnog dimetilhidrazina (UDMH) tj. ((CH3)2NNH2) i hidrazina (N2H4), dok je oksidator azot-teroksid (N2O4), tako da nema kriogenih komponenti. Rakete za niske orbite grade se kao dvostepene, dok se za visočije orbite koriste trostepene modifikacije „Delta II“. Treći stepen je sa motorom na čvrsto gorivo i koristi se za lansiranje geostacionarnih satelita i međuplanetarnih letelica.
Ovom raketom je lansirano mnogo veštačkih satelita i letelica različite namene. Pre svih, tu su navigacioni sateliti serije „Navstar GPS“ koji kruže na srednjim orbitama. Zatim, sa njom su lansirani u velikim serijama sateliti „Iridijum“, „Globalstar“ i „Landsat“ , kao različiti telekomunikacioni i naučni sateliti SAD-a i drugih zemalja (QuickBird, IMAGE, Jason 1, TIMED, Gravity Probe, SIRTF) i veći broj vojnih satelita. Konačno, ovom raketom su u dubine kosmosa lansirane letelice serije „Diskaveri“ (Disovery) – „Dženezis“ (Genesis), EROSM, „Stardast“ (Stardust), „Kontur“ (Contour), i međuplanetarne sonde MGS (Mars Global Surveyor), MP (Mars Pathfinder), “Dip spejs 1” (Deep Space 1). Na ovom spisku se nalaze i letelice MCO (Mars Climate Orbiter) i MPL (Mars Polar Lander) koje su izgubljene u završnoj etapi leta, zatim “Mars Odisej 2001” (2001 Mars Odyssey), robotizovana vozila „Spirit“ i „Oportjuniti“ (Opportunity) koja još uvek istražuju površinu Crvene planete, kao i sonde “Dip impakt” (Deep Impact) i „Mesendžer“ (Messenger).
Do kraja 2006. sa raketama „Tor“, „Delta“ (rane verzije i verzija 3) i „Delta II“ je izvršeno 556 lansiranja sa 504 uspešna izlaska na orbitu. Ako se saberu i japanske rakete N-1,2 i H-1 koje se generalno smatraju delom familije „Tor“ bilo je 581 lansiranje sa 527 uspešnih izlazaka na orbitu (90.7%) što je drugi rezultat u stepenu pouzdanosti medju svim raketama-nosačima. U varijanti „Delta II“ ova raketa je do kraja 2006. ukupno 126 puta lansirana (124 sa uspehom) čime je ostvaren izvanredan učinak od 98% u pozudanosti lansiranja. Bajesova verovatnoća sledećeg lansiranja je 0,98, čime je raketa „Delta II“ na drugom mestu, odmah iza ruskog nosača lake kategorije „Ciklon 2“, a ispred verzije ruske Semjorke „Sojuz-U“.
Korišćenje rakete „Delta II“ se nastavlja. Ona je još uvek najviše korišćena raketa medju američkim lanserima. U 2007. već je imala jedno od planiranih devet lansiranja. Poslednje lansiranje rakete ove serije se očekuje 2011. god.
P.S. Došla je i 2011. i evo zaista Amerikanci nažalost stvarno gase Deltu 2. Ostala su još samo 3 leta. U međuvremenu Delta 2 je dostigla 146 orbita od 148 pokušaja što je po Bajesovim verovatnoćama jedan od najboljih ako ne i najbolji rezultat u dosadašnjim kosmičkim aktivnostima. Ukupno su sve na Toru bazirane rakete uključujući i japanske dostigle kolosalnih 549 orbita od 603 pokušja što ih u oblasiti satelitskog lansiranja po značaju svrstava uz bok Semjorkama.
|
