|
Програм полетања из мјеста (Zero-Length Launch или Zero-Length Take-Off, а коришћене су и скраћенице ZLL, ZLTO, ZEL, ZELL) је настао у доба Хладног рата.
Наиме, у случају избијања трећег свјетског рата, постојала је реална могућност изненадног напада при коме би скоро сва аеродромска инфраструктура НАТО земаља била уништена. Због тога су се НАТО комаданти досјетили да изврше модификацију одређених авиона који би могли полетјети "из мјеста", без употребе полетно-слетне стазе.
Тако је NAA 12.октобра 1956 добила налог да посљедњих 148 авиона серије F-100D буду компатибилни ZLL програму. Прва два F-100 (56-2904 и 56-2947) преузети су из USAF за потребе исзраживања у NAA и уградње ZLL система. NAA је поручила од Rocketdyne divison систем "бустер" мотора.
Он се монтира на задњи дио трупа авиона, даје потисак од 5896 kp за 4 секунде. За то вријеме F-100D убрза до 300 mph. Након изгарања мотор се аутоматски одваја, а авион наставља нормално даље.
Прво тестирање мотора на макети авиона обављено је 12. децембра 1957. а прво лансирање је обављено 26. марта 1958. Тест пилот Al Blackburn "стартовао" је F-100D (56-2904), када је млазни мотор досегао пуну снагу укључио је и ракетни мотор, те достогао одговарајућу брзину. На другом тестирању дошло је до инцидената јер се бустер није хтио одвојити од трупа авиона.
Успјешно је изведено 20 лансирања, но програм није одобрен. И ти лансирани авиони су морали негдје да слете, лансирне рампе су биле гломазне, тешке за транспорт и тешко је било са њима управљати. И наравно, да ли се сав овај ризик исплати када авион носи атомско оружје?
Осим F-100D у овом програму су учествовали:
Republic F-84G Thunderjet
Lockheed F-104 Starfighter
North American XF-108 Rapier
Avro Canada CF-105 Arrow
Пошто су и Руси били свјесни опасности по њихове аеродроме, и они су проводили истраживања и вршили тестове на MiG-19SM-30 "Farmer"
|
