Razvoj sopstvenog mlaznog motora u SFRJ

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Malo dugacko pitanje, znam!
Ali sam se tamam ponovo setio tog pitanja sto sam odavno hteo da postavim posto je Mix postavio post o VZ "ORAO".

SFRJ je posle drugog svetskog rata mnogo ulagala u razvoj avioindustrije (da ne nabrojam) i mnogi domaci avioni na mlazni pogon poput GALEBa, JASTREBa, ORLA i SUPER GALEBA su radeni na podlogu licensne proizvidnje VIPER-motora.

Sto se pitam je sledece:

Zar je moguce da pored tog velikog angazmana i truda preko skoro 50 godina niko i nikad nije pokrenut razvoj sopstvenog motora na mlazni pogon?

Pa makar na osnovu VIPERa.
Ipak je proizvodnja vec postajala!?
A skoro svaka drzava koja je razvijala svoju (vojnu) avioindustriju je ranije ili kasnije forsirala i razvoj sopstvenih motora.

Na primer citao sam negde, da je za ORLA na pocetak razvoja bio predvidem samo jedan jedini ali jaki inostrani motor, pa posto SFRJ tada nije dobila licensu sa taj motor (neznam vise koji) preorijentisalo se na varijantu sa 2x VIPER.

Ta situacija bi bila na primer jedna predkretnica za pokretanje razvoja jednog domacek mlaznog motora.

Jeli neko od starijih odnosno bolje upucenih ima neko objasnjene?

Puno hvala!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam stariji niti upuceniji ali su tu dva faktora, vreme i novac. Ako bi se novca i naslo, nasi su uvek u razvoj kretali u minut do dvanaest i kasnili sa razvojem, zamisli koliko bi se cekalo na Orla da su razvijali svoj motor (Orao se i razvijao sa Rumunima jer je bilo preskupo razvijati ga samostalno, da smo ga sami radili verovatno bi smo dobili taj bolji i jaci motor, Rumunija je tada ipak bila u Varsavskom paktu, distancirana ali ipak clanica).

Kada smo planirali Supersonika racunali smo na razvoj motora od strane Francuza i cak tako sa najvecim delom sistema razvijenim od nekog drugog bivsa SFRJ nije mogla to da insfinansira. Tu je takodje i pitanje kontinuiteta, mi smo uvek isli na neke tehnolooske skokove umesto da smo isli na kontinuirani razvoj i modernizaciju (dovoljno je videti brzi razvoj G4 zbog vec proizvedenog Orla), ali posle Orla mi prakticno 15-20 godina nismo radili nista znacajnije, niti smo vec razvijeno znacajnije unapredjivali, uvek je nesto drugo bilo vaznije, pa tako ono slobodno mesto na Orlu koje je bilo predvidjeno za radar nikada nije bilo popunjeno itd.

Troskovi razvoja novih aviona uvek su nizi ako vec imas liniju aviona iza novog projekta (cesto citirana vazduhoplovna tradicija bez koje se tesko prave avioni, dovoljno je videti Kinu koja ima i para i znanja ali se namucila da napravi neki pristojan avion, i sve na bazi nekih licenci), zato su sada ovoliko velike porodjajne muke Utve sa Lastom, porusena infrastruktura, poluobuceni i neobuceni kadrovi, mogu misliti kada bi trebala napraviti citav mlazni avion a nijedan nije citavog napravila, vec samo delove za njih. Ukratko treba videti sta se isplati, ako bi sad trebali pokrenuti proizvodnju nekog G-5 za strance ni pod razno ne dolazi projektovanje motora, kupovina licence da (ako je isplativo spram predvidjenog broja za proizvodnju), kasnije bi se na osnovu tog motor amoglo nesto dalje razvijati kao sto su Japanci uradili za ovaj novi Micubisi na bazi francuskog motora.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Dannyboy
Ja ću ti samo postaviti pitanje: Možeš li da navedeš države koje su do sada uspele samostalno da razviju mlazne motore? Pritom ne računaj dorađene licence(kopije) ili proizvodnje tuđih projekata. Videćeš onda koje tehnološke sile su van tog uskog kruga.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

aramis s ::@Dannyboy
Ja ću ti samo postaviti pitanje: Možeš li da navedeš države koje su do sada uspele samostalno da razviju mlazne motore? Pritom ne računaj dorađene licence(kopije) ili proizvodnje tuđih projekata. Videćeš onda koje tehnološke sile su van tog uskog kruga.

Tačno, čak i Šveđani za koje se punim pravom može reći da imaju tradiciju u proizvodnji mlaznih aviona su i za najnovijeg Gripena odabrali derivat američkog motora sa F-18.
Inaće o kakvoj tehnološkoj sili se radi dovoljno je pogledati za primjer Saab Draken koji je poletio prvi put 1955 i imao mogučnost 2+ Mach-a.
Podsjećam, kod nas iste te 1955 godine sa proizvodnih traka počinje da izlazi Soko 522 sa klipnim motorom (takođe posuđenim).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ili Japanci koji su se tek sada priključili tom krugu i to uz veliku pomoć Francuza.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Moriarty
To samo znaci da smo bili realni.

@Dannyboy

Nije tako tesko napraviti mlazni motor, tesko je napraviti dobar. Za to je potrebno svasta od posebnih tehnoloskih postupaka, novih i izdrzljivih materijala, odredjenog fonda znanja, uslova za testiranje i naravno puno para. Kome bi smo mi prodali dalje taj motor (cak i ako bi cela zemlja stegla kais i napravila jedan - to zaista kosta jednu sumanutu cifru), napraviti ga od nule za jedan avion u 100 primeraka ne znaci maltene nista. Jedna Kina nije u stanju da napravi moderan motor za nove avione. Viper jednostavno nije bio dobra polazna osnova da bi bacali pare na takvo sto, platforma je bila zastarela jos onda kada je Orao bio projektovan. Kad bi na osnovu neke licence razvijali novi motor moglo bi se isplatiti, eto i Japan nije napravio sasvim novi motor vec modifikovao Francuski.

Prosto i kada bi imali para za bacanje, jeftinije je kupiti znanje i sve pokusaje i greske tj iskustvo koje su drugi tri puta skuplje platili. Kasnije se mozes igrati, ali opet procenjujes sta ti se isplati, u sustini je bitno da mozes da ga proizvedes, usavrsavas i da samim tim imas rezervne delove koji su ti potrebni bez straha od sankcija i blokade, sad sto je po licenci to je vec trecerazredni problem.

@aramis s

Vec sam bio pomenuo Japance i Francuze, ali si ti to ipak bolje rekao jer se ne radi samo o pomenutom avionu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Realno gledajuci nema nekih tajni kod motora. Svi koji pravljeni od prvog do ovog poslednjeg se razlikuju u kivalitetu lopatica (novi su od mono kristalnih), lakoce i mnogo veceg potiska u odnosu na tezinu samog motora znaci veci T/W ratio ali je princip isti.
Vazduh ulazi, zatim se sabija vise puta i kroz odredjeni broj kompresora da bi se zatim izbacivao sa gorivom na drugu stranu. U biti jednostavan princip ali izuzetno dobar za bacanje para pogotovo ako ne postoji infrastruktura za sve pratece komponente motora.
Lako je sada P&W ili GE, Snecma-i i ostalima doradjivati i modernzovati motore kada imaju know-how, strucan team i uvek spremne Oil i farmaceutske kompanije da ih sponzorisu. Oni su ti koji snabdevaju masineriju za osvajacke ratove. Od koga mi da drmnemo lovu za to? Droga Maribor?!
Gde su nasi strucnjaci i infrastruktura? Gde je lova Djole?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kada sam krajem oktobra bio u VTI-ju jedan inzinjer mi je rekao da jeste bilo razvoja domaceg mlaznog motora i to krajem 50-tih i pocetkom 60-tih. Zaboravio sam detalje. Potrudicu se da potrazim podatke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobro ipak treba pomenuti TMM-40 za ALAS

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stegonosa ::@Moriarty
To samo znaci da smo bili realni.

Realni su bili i Šveđani 1955 kad su za onakav avion prije 50 g. shvatili da je bolje da posude motor, nego da ga samostalno razvijaju.
Što se nas tiće, za nas je istina klipni Soko tada bio realnost ali mi nismo ni 40-50 g. nakon toga dočekali da napravimo avion koji bi mogao da samostalno probije zvučni zid, a da pritom u letu ne mora da prelazi u ''slobodan pad''.