offline
- Phoenix
- Ugledni građanin
- Pridružio: 01 Mar 2009
- Poruke: 396
- Gde živiš: Beograd
|
Gledao uzivo prenos. U sustini vidi se da ga je u startu inspirisao Zubrinov Mars-Direct koncept (koji i jeste najsmisleniji od do sada predlozenih) sa visekratnim koriscenjem raketa kao osnovom. Na zalost nije previse detaljisao, vise je gledao da zainteresuje ljude i objasnii sto jednostavnije (sto je dobro, posto je Zubrinu svojevremeno najveci promasaj bila preterana direktnost i agresivnost u lobiranjju za svoj plan). Mask je ocito ocekivao tehnicka pitanja na kraju (a dobio je gomilu idiotskih pitanja od kretena koji zele da im podrzi/pohvali njihove start-up firme, tj. hoce da se ovajde o priliku da ih on pohvali, sto je krajnje tuzno, uzevsi u obzir samu prezentaciju).
Sve u svemu, metanski motor, in-situ proizvodnja goriva, ciklicno lansiranje, sve je to vrlo jasna logika i nista novo. Sa druge strane, Raptor motor, ukoliko zaista izvuku ono sto govore, je zapanjujuc. 300 bara u komori, dupla pred-komora (jedna sa smesom bogatom gorivom, druga bogata oksidatorom), ideja sa presurizacijom rezervoara odgovarajucim gasom dobijenim iz ciklusa motora, te eliminisanje helijumskih rezervoara za presurizaciju i azotnih potisnika za manevrisanje/korekcije je takodje zanimljiva, kao i to sto je pomenuo pothladjivanje gotiva i oksidatora. E sad, sta mi tu nije jasno je sto kiseonik na atmosferskom pritisku postaje tecan na -183 stepena C, dok se za metan to desava na -161 stepen, medjutim metan na -182,5 stepena C prelazi u cvrsto stanje. Ovo stvara opasnost da negde u blizini kiseonickog rezervoara dodje do zaledjivanja metana (pogotovo ako je pothladjen). Naravno, resivo je (od pazljivijeg izolovanja do nekog zongliranja razlicitim pritiscima), ali pade mi na pamet dok sam gledao brojke. Zapravo, ovakva "koincidencija" verovatno cak pojednostavljuje sistem hladjenja goriva, posto pothladjeni metan i LOX se hlade na slicnu temperaturu.
E sad, sto se same gogantske medjuplanetarne letelice tice, nije rekao nista, a umesto da dobije pitanja dobio je salvu budalastina, tako da se nadam da ce u skorije vreme izbaciti jos informacija. Jasno je da je letelica u drugom planu, mozda i namerno, jer je vrlo kompleksna sa 101 aspekta u kom SpaceX nema previse iskustva (sistemi za odrzavanje zivota, preradu vode, kiseonika, CO2, uopste stvari vezane za letenje sa posadom) te je i logicno da to rade kasnije. Na slikama mi upadaju u oci veliki zajednicki prostor (sta da rade ako negde procuri, nebezbedno je bez bar dva odvojiva segmenta) i nenormalno veliki prozor na vrhu (idalan da bude to nesto sto bi procurelo). No, o tom potom, jos ne znamo nista.
Interesantno mi je i za sta bi jos, komercijalno, mogla da se koristi ovolika raketa, 300-550 t u LEO, to je masa cele sadasnje svemirske stanice ODJEDNOM. Interesantno mi je i sta ce Rusi uraditi po pitanju metanskog motora (pocetkom godine su najavili rad na njemu, ali nemam pojma ni ko ga radi ni koje klase treba da bude) i teske rakete (stoti put inicirano i zaustavljeno zbog para).
Zanimljiva vremena.
|
