|
Da bi se Apolo program realizovao bilo je neophodno razviti ne nove tehnologije, vec kompletne nove industrijske grane, stotine problema o kojima niko nikada pre toga nije ni razmisljao su reseni, od racunara (Apolo upravljaci kompjuter je po mnogome osnova svog kasnijeg racunarskog buma i kljucni faktor za prelazak sa glomaznih mainframe-ova na individualne kompjutere koji su usledili kasnije, za njega su izmisljeni koncepti od prioriteta procesa/potprograma do kontrole kvaliteta tranzistorskih komponenata/cipova i elektronike sastavljene od njih), preko materijala do metoda projektovanja... Sada nista od toga mahom nije potrebno, sve ovo se postize efikasnim koriscenjem vec dostupnih tehnoloskih napredaka. Najveci bum ovde predstavlja mogucnost ponovnog koriscenja, sto se svodi na upravljanje pri sletanju i projektovanje motora takve konfiguracije da omogucava vise koriscenja. Sve u svemu, SpaceX projekti su evolutivni nastavak ranije tehnologije (koja je decenijama bila u stagnaciji ili cak opadanju), dok je Apolo program bio tehnoloski skok (isto vazi i za Sovjetsku stranu, naravno). Najimpresivniji podvizi su upravljanje pri sletanju, dizajn Raptor motora, konstrukcija kompozitnih rezervoara/raketa (mada bi moglo i bez toga) i 10500 tona mu** da uopste krenu SAMI da rade na raketi koja ce na poletanu imati 10500 tona.
Sto se optimistickih rokova tice, to je u prezentaciji i sam rekao, tj. da su ne optimisticki, vec ekstremno optimisticki (slicno vazi i za navedene cene bustera i letelica), ali se on nada da je moguce (mozda i jeste ako i NASA i kompletna drzava legnu na rudu kako su to uradili sa Apolom, no bojim se da nece, jer Boeing/LM/Orbital/Rocketdyne guraju SLS+Orion za Mars. Kao sto se Mask do sada dokazao uspevajuci da uradi nemoguce, tako je i dokazao da ne ume bas najbolje da proceni vreme i novac koji su mu za to potrebni, tj. da je optimista (sto je dobro, jer da nije, verujem da se ne bi ni usudio da pokusa). Tako su mu i SpaceX i Tesla umalo bankrotirali (istovremeno 2008. godine).
Sto se Marsa i vode tice, kako je ispod povrsine potvrdjena veca kolicina leda i kako imaju slobodu da slete gde god hoce (tj. bas tamo gde ga sigurno ima), kada stignu to nece biti strasan problem, kao ni gorivo za povratak, u tome je i poenta metanskog motora (proizvodnja goriva za povratak tokom boravka tamo). U sustini uz energiju, vodu iz marsovskog leda i CO2 iz atmosfere dobijaju se i kiseonik (sto tecni sto za disanje) i voda i metan i vodonik (kao medjuproizvod za Sabatijeovu reakciju). Stoga potrebna kolicina je za tih ~6 meseci na tamo i isto toliko nazad (plus rezerva), a ne za celo trajanje misije. Naravno, ono sto on zeli su misije bez ili sa vrlo malo vracanja (stalna baza i naseljavanje), no upitno je koliko bi normalnih ljudi na to pristalo (a nenormalni kao debar deo one bulumente prijavljene za MarsOne bi om misije napravili cistu katastrofu). E sad, bezbednosno gledano, ono sto je Robert Zubrin zagovarao poslednjih cetvrt veka je daleko sigurnije, jer bi vec pre lansiranja pun i spreman brod za povratak vec cekao na Marsu. Mask oko tih aspekata nije detaljisao, no videcemo vec detalje celog plana.
|
