Četnički pokret u Staroj Srbiji i Maćedoniji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

mislim da bi mogli da malo razmenimo podatke i misljena o prvim komandosima i specijalcima nove vojne istorije- srpskim komitama- koji su se borili pocetkom 20 veka za oslobodjenje srpskih teritorija i srpskog naroda od turskog ropstva. ko imas moze da postavi i slike kao i istorijske dokumente. molim samo da se ova tema ogranici na period do kraja prvog svetskog rata. pozz

• 3Ovo se svidja korisnicima: victoria, Levi, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo mi lici na makedonsku bratoubilacku pesmu na zalost , gde su se borili makedonci protiv makedonaca potpalih pod srpskim ili bugarskim uticajem.
Ako se pogledaju imena ljudi i mesta , vidi se da se radnja odigravala u Makedoniji. ( planina Babuna , selo Drenovo , grad Veles , a i jezik je veoma blizak makedonskom , narocito citati u tekstu
Citat:Izvika Jovan Babunski:
Držte go selo ozdola,
Držte go selo ozdola
Tuva je Stevan Dimitrov.

Izvika Jovan Babunski:
"Predaj se, predaj, Stevane"
"Ne se predajem, Jovane,
Az sam blgarski vojvoda!"

Izvika Vasil Veleški:
Frljajte bombe četnici.
Poče im kuća da gori,
Iz kuće Stevan govori:

"Puštaj ma, puštaj Jovane,
Četa će da mi izgore."
Srpska mi truba trubaše,
Drenovo selo gore .

Moram da kazem da su se i makedonski borci nazivali cetnici i komite sve u zavisnosti od toga pod cijim se uticajem nalazili. Ovo je bilo karakteristicno cak i u Ilindenskom ustanku.
Ovo je moje misljenje , ali ja nisam strucnjak pa ne mogu da kazem sa sigurnoscu.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tekst i fotografije preuzeti sa : http://www.znanje.org/i/i22/02iv02/02iv0227/komita%203.htm






SPECIJALNE JEDINICE:SRPSKE KOMITE
"KO SME , TAJ MOZE, KO NE ZNA ZA STRAH, TAJ IDE NAPRED"







Moto specijalaca VOJSKE JUGOSLAVIJE - poznat je od vojvode Zivojina Misica, jednog od nasih prvih vojnih stratega koji su shvatili ulogu i znacaj dejstava specijalnih jedinica u pozadini neprijatelja.
Specijalna ratovanja ima dugu tradiciju i bogata iskustva u srpskom narodu; mnogo starija i sadrzajnija nego kod drugih evropskih naroda i vojski. Oslobodilacki ratovi i borba za ocuvanje nezavisnosti, vekovima unazad, pored ostalog, obilovali su raznovrsnim specijalnim dejstvima. Hajdukovanje, blisko gerilskom ratovanju, dugo glavni vid borbe i otpora srpskog naroda turskoj vlasti, bilo je preteca specijalnih borbenih dejstava, koja su do posebnog izrazaja dosla krajem 19. i pocetkom 20. veka.
Glavni inicijator i nosilac specijalnih dejstava u to vrijeme bila je Srpska komitska organizacija, a neposredni izvrsioci elitne jedinice, zvane cete. Rec "Cetnik" potice od reci ceta: druzina vojnika ili grupa ljudi koji ucestvuju u gerilskoj boprbi, pa moze da ima i prenosno znacenje - "Gerilac".


Ponos i uzdanica

Komandir cete ili odredjenog podrucija zvao se vojvoda i, prema cetnickim pravilima, imao je apsolutnu vlast nad svojim ljudima i na podrucju za koje je bio nadlezan. Dve knjige o cetnickom, specijalnom ratovanju, objavljenje u Beogradu 1848. i 1868. godine, najbolje pokazuju koliki je znacaj pridavan toj vrsti ratovanja u tadasnjoj Srbiji. Uoci balkanskih i prvog svetskog rata, komitski, a kasnije i cetnicki odredi, kao elitne jedinice srpske vojske, izvrsavale su raznovrsne specijalne zadatke i bile su ponos i uzdanica srpskom naropdu u borbama protiv zavojevaca. U ove jedinice birani su dobrovoljci, najhrabriji i najspretniji borci, vesti u prikradanju, pucanju, baratanju nozem i bliskoj borbi, fizicki izdrzljivi i snalazljivi, a takve su bile i vojvode: legendarni Voja Tankosic, Vojin Popovic - Vuk, Vasilije Trbic, Vojvoda Lune i drugi.

Uloga Zivojina Misica

Tokom prvog svetskog rata, u diverzijama srpske vojske formirana su tzv. "Jurisna odeljenja", koja su se ubacivala u raspored neprijateljskih jedinica sa osnovnim zadatkom da unistavaju mitraljezska gnezda, bunkere, predstraze i da vrse diverzije na objektima. Razmatrajuci ofanzivna dejstva Odreda za krstarenje, Zivojin Misic je jos onda "obelezio" najveci broj zadataka koji se i danas, u savremenim uslovima, postavljaju pred specijalne jedinice:
-da neprestano uznemiravaju delove neprijateljske vojske;
-da cine prepade, uzbune i zasede, te da tako satiru neprijatelja na svakom koraku;
-da ruse magacije i ostala rezervna skladista, kojima bi se neprijatelj mogao koristiti;
-da ruse i kvare uopste i sva druga neprijateljeva srestva za komuniciranje i saobacaj, kao sto
su telegrafi, telefoni, postanske stranice itd;
-da hvataju i zarobljavaju razne sprovode hrane, municije, odela itd;
-da orgnizuju ustanke u pozadini neprijateljske vojske; jednom recju odredi za
krstarenje imaju da dejstvuju energicno i smelo, poglavito u pozadini neprijateljske vojske.

Koliko su Misiceva dela aktuelna i danas vidi se i po tome sto su njegovu maksimu: "Ko sme, taj moze, ko ne zna za strah, taj ide napred", za svoj moto uzeli specijalci Vojske Jugoslavije koji uspjesno i hrabro nastavljaju slavne tradicije komita.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

10x10 ::Vojvoda Jovan je "ocistio" desnu stranu Vardara od Bugarskih komita. Srpske komite su dosle pretezno iz Srbije a Bugarske komite iz Bugarske. Koliko sam ja nasao po knigama u tom trenutku lokalno stanovnistvo se nije nesto mnogo pitalo ni ucestvovao. Srbija i Bugarska su ubacile "paravojne" formacije da spreme teren za pretstojece ratove.
Bas tako kolega

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Komite su početkom XX v bile naoružane Mauzerom C-96, idealnim za nihove komando-akcije, a jedan od uspešnijih zadataka baš sa ovim oružjem je bio uništenje štaba I divizije i likvidacija njenog komandanta barona fon Osterodea u noći 1/2. decembra 1914.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ne bih se bas slozio da se lokalno stanovnistvo nije pitalo. pitalo se jos kako. nemojte zaboraviti da je na tim prostorima zivelo dosta srba. e a kako ni makedonci nisu koliko je meni poznato kukavice odlazili su u komite. to za srbe je sigurno jer su neki od pokretaca komitskog pokreta sa babunskim bili mestani sto srbi sto makedonci jer im je cilj bio isti oslobodjenje od turske. doduse bilo je i bugarskih komitra ali mislim da je njihov pokret imao sasvim drugaciji cilj. tu ko0nkretno mislim na pripajanje ako ne cele ono bar dela makedonije bugarskoj. uvek je u makedoniji bilo i onih koji su bili naklonjeni bugarima i onih koji su se deklarisali javno ili tajno srbima.
ono sto trpe kaze isti jezik, pa to samo govori da je lokalno stanovnistvo i te kako bilo umesano u celu pricu, pa koje krio komite ako ne mestani.
srpski oficiri su po zavrsetku skolovanja u srbiji pod izgovorom da idu na usavrsavanja u austriju i nemacku odlazili u komite i tako sticali ratna iskustva sto je veoma doprinelo borbenoj gotovosti srpske vojske u balkanskim i 1 ratu. to o navodnom usavrsavanju je bila javna tajna, ali su se i vlada i dvor i generalstab pravili ludi.
misam stigao zbog posla ali cu uskoro dopuniti podacima

Dopuna: 08 Jul 2009 9:06

trpe ti bi mogao posto si u makedoniji da dodjes do podataka. mislim da ima kod vas i muzej ne u skoplju nego u kratovu ili strumici nemogu da se setim davno je bilo kad mi je deda pricao da im je dao neke slike jer su pravili postavku o komitama, naravno nikad nisu vracene, ali mislim da ti mozes da dodjes do podataka. da me neko ne bi pogresno razumeo nije moj deda bio komita, bili su njegov otac, stric i deda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Koleginica Diemaco je dala jedan lep prikaz nasih preteca specijalnih jedinica. Tacno je da se komitsko ratovanje (kasnije nazvano cetnicko) razvijalo izuzetno zivo na Balkanu, a pogotvo na prostorima koji su jos uvek bili pod vlascu Osmanlija.
Pretpostavka, koja se sve vise uzima kao tacna, je da su komite formirane od bivsih hajduka iz Sumadije i delova Uskoka koji su dosli u Srbiju. Dakle ljudi koji su ratovali protiv svih vojski na Balkanu. Hajduci, koji su sustinski bili plackasi ili modernim recnikom drumski razbojnici su najveci deo svojih akcija usmeravali na Turke, sve do delimicnog oslobodjenja Srbije 1830. godine. Nakon toga knez Milos Obrenovic, shvata kolika su oni napast i opasnost za mladu knezevinu i pocinje u pocetku cak i borbu protiv hajducije. Nakon nekoliko godina, cini mi se 1839. godine shvata da nije u mogucnosti da ih pobedi i pocinje da pregovara sa njima o njihovom novom ustrojstvu. Vodjen principom oslobodjenja juzne Srbije (u to vreme poznate kao Stara Srbija - Sandzak, Kosmet i Presevska dolina) on sa njima postize dogovor da se njihove akcije nastave u tom regionu, da budu usmerene samo na turske trgovce i putnike, a da oni mogu u slucaju potera da se vrate na teritoriju knezevine Srbije.
Hajducke vojvode u vecini slucajeva prihvataju ovaj savet i krece haranje po carskim drumovima na jugu.
Nakon stvaranja istorijskog dokumenta Nacertanije - Ilije Garasanina, sve se vise uvidja neminovnost stalne i neprekidne borbe protiv Turaka ("Kidanje sa Turskima mora da se nastavi sve do ostvarivanja Slavjenoserbskoga carstva"). U Slavjanoserbsko carstvo prema tim dokumentima ulazi u tom trenutku i Bugarska. Nesto kasnije dolazi i do njihovog nacinalnog budjenja i oni odlucuju da sami nastave borbe protiv Turaka. Bitno je napomenuti da su se bugarski vidjeniji knezovi takodje odlucili da po osnovinju tzv. Male Bugarske (bez istocne Rumelije) nastave revolucionarni rad protiv Turaka u Istocnoj Rumeliji (koja je zahvatala veci deo danasnje Makedonije).
Kako su u regionu oko Vardara, tada glavne transportne rute postojale jasne dve frakcije komita (Bugari i Srbi), koji su vise bili hajduci negoli specijalci, dolazi do cestog sukoba.
Nakon 1878. godine, a narocito nakon 1882. godine Srbija pojacava svoju aktivnost na polju komitskog ratovanja. Mladi oficiri, koji su izasli sa tek formiranih vojnih skola, nastavljaju skolovanje u Francuskoj ili Austriji i tamo pocinju da uvidjaju koliki je znacaj ovakvih jedinica, ako su one dobro organizovane i vodjene. Veliki broj tih mladih oficira imao je kakvo - takvo iskustvo u ratovanju (cesti ratovi sa Turcima ili sa Bugarima) i pocinju sami da traze da se formira u Glavnom Djeneralstabu posebno odeljenje koje ce se baviti komitama. Stari oficirski kadar, uglavnom ceskog ili francuskog porekla ovo odbija, sve do katastrofalnog rata protiv Bugarske i teskog poraza, za koji se veruje da je posledica delovanja bugarskih komita.
Formira se obavestajno odeljenje Glavnog Djeneralstaba, koje ima za zadatak da se kida sa neprijateljem gde god ga nadje i kad god moze. Pod neprijateljem se smatrao svako ko je protiv intresa Srbije (citaj Turska i Bugarska u to vreme). Tek tada nasi oficiri prelaze ilegalno na teritoriju Turske i stupaju u vezi sa komitama koje rade u Makedoniji i Staroj Srbiji (prema planu Vrhovne komande to je bio primarni pravac sirenja Srbije).
Vec nakon prvih organizovanijih akcija, mladi oficiri iz Srbije se isticu srcanoscu i verom u pobedu i na neki nacin zadobijaju poverenje sirokog spektra komitskih vodja, koji prihvataju da se stave pod neposrednu kontrolu srpske komande.
Sve do pocetka I balkanskog rata komite su smanjile obim svojih napadackh akcija i poceli su lagano da se smiruju. Naravno ovo je bilo samo prividno, posto su se sada nalazili pod dobrom komandom i promenili svoj osnovni zadatak, iz pljacke u izvidjanje i obavestavanje o rasporedu turskih snaga u tom regionu.
Nakon potpisanog sporazuma izmedju Srbije i Bugarske oko podele Makedonije Vardarskom linijom, smanjuje se broj sukoba izmedju bugarske i srpske frakcije komita koji su sada pod direktnom vojnom kontrolom svojih matica.
O kolicini i kvalitetu podataka koji su skupljeni od strane komita najbolje govori upravo tok rata. Srpska vojska bez problema nastupa u svim pravcima. Izuzetno dobro poznaje teren i ima iskusne vodice. Zanimljivo je istaci da su mnogi vodici bili Arbanasi koji su se prikljucivali komitama najcesce iz straha od krvne osvete ili da bi izvrsili besu koju su nekada nekome dali.
Zbog svojih zasluga koje su imali prilikom Ratova za oslobodjenje 1912 - 1913. komite se prevode u Srpsku vojsku i dobijaju cinove i odlikovanja. A formira se i posebna sekcija u obavestajnom odeljenju koja menja naziv iz komitske u cetnicku.
Tada pocinje prava istorija cetnika, koja ce na solunskom frontu prerasti u Jurisne odrede.

Komitski vodj iz Juzne Srbije Gligor Sokolovic


Komite


Jedan od inspiratora pokreta pukovnik Dragutin Dimitrijevic Apis



Inace da se izvinem sto sam ovoliko teksta napisao i sto sam oduzeo ovoliko prostora za dalju pricu, ali meni je jedan predak po majcinoj liniji bio u komitama prvo na Jastrebcu, pa kasnije u Cetnicima Vojovde Vuka i na kraju u jursnom odredu, tako da sam ceo zivot slusao prepricavanja tih prica iz starih vremena i na kraju poceo iz dokolice da ih izucavam, kao pokret i jedinice.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[quote="Diemaco"]Tekst i fotografije preuzeti sa : http://www.znanje.org/i/i22/02iv02/02iv0227/komita%203.htm


Evo i originalnog , integralnog teksta. Zahvaljujemo autoru. Nisam upoređivao rečenice, no mislim da su i ovi sa linka upravo ovaj tekst koristili.