На последњој слици је питомац српске Војне Академије, будући четнички војвода.
Ево и оригиналног потписа претпоследње фотографије..
"Предаја четничке заставе удружењу четника у Пећи 1933. На фотографији се виде представници свих верских заједница, соколи из Ниша, генерал Владимир Пукавац и војвода Коста Миловановић Пећанац. Заставу држи, председник општине Арнаутовић."
Локални лист, Зрењанин, објавио је, уз пригодни чланак, фотографију Косте Пећанца у посети добровољцима колонизованим у Банатско Карађорђево. Већину у селу чинили су добровољци (из Америке или у Русију пребели ) , уз мањи број оптаната и локалних беземљаша.
Били су јуришници, па су се својатали.
Matori namćor, kakav već jesam, sklon sam tome da pomislim da se pećanac gurao svuda iz dva razloga.
Prvo, njegova junačka dela nisu baš bila toliko junačka, a drugo, nije imao bog zna kakvo obrazovanje pa je koristio ono što je imao - priču o tome kako je bio veliki junak (to doduše nisu mogli da potvrde živi, ali zato je imao dosta mrtvih svedoka, kao da je Bora Majstor Djordjević zbog njega napisao onaj stih "danas može svaka stoka da nabavi dva svedoka")
Момиче на мајка збореше:
Мајко ле, мори, мајко ле,
Мрва си легнав, сонував,
И видов кале Радино;
Под кале поле зелено,
На поле оро големо.
На танц орли играат,
Радино кале пеат.
На кале сокол, сив сокол,
Со голем глас ми кликаше,
На пореч с' крило мавташе,
На мене, младо, збореше:
"Нели те жалко, момиче,
Момиче, зумбул девојче,
Сокол ќе ти одлета."
Ој, леле, леле, мајко ле!
Кога ми сокол збореше,
Радино кале светеше,
А кога сокол одлетал
Радино кале помркнал!
На ќерка мајка збореше:
Ќерко ле, чупе малено,
Тоа што е оро големо,
Што ќе го орли теглаат,
Оние се српските комити!
Тој што ти сокол одлетал,
Ој, леле, таго, таго ле,
Оној е Мицко војвода!
Одлетал сокол-газија
Во кралска земја, Србија,
Да го прашује српскиот крал
За нашите јади кажува:
"Бре, Кралу, татко, татко ле,
Праќај ни твоите соколи!
Citat:
Еј горо, горо зелена
Еј горо, горо зелена,
Имаш ли вода студена?
Като за наши јунаци,
Като за српски ајдуци?
Еј момо, лепа Српкиња,
Имам си ја вода студена,
Като за наши јунаци,
Като за српски ајдуци.
Citat:Севде евде
Севде Евде, мори од Стајовце,
Што те питам, Севде да ми кажеш.
Куде паде, Севде, српска чета?
Кад ме питаш, лудо, ће ти кажу,
Чета паде, лудо, наше село!
Куде двојица, лудо, куд тројица,
Наша кућа, лудо, деветина!
Citat:Српска ми труба затруби
Српска ми труба затруби
У тово село Дреново.
Спремте се спремте четници,
Силна ће борба да буде.
Ој напред иде пред четом
Јован Бабунски војвода,
За њим иде пред четом
Васил Велешки Војвода.
Извика Јован Бабунски:
Држте го село оздола,
Држте го село оздола,
Тува је Стеван Димитров.
Извика Јован Бабунски:
"Предај, се предај Стеване!"
"Не се предајем, Јоване,
Аз сам блгарски војвода!"
Извика Васил Велешки:
Фрљајте бомбе четници.
Поче им кућа да гори,
Из куће стеван говори:
"Пуштај ме, пуштај, Јоване,
Чета ће да ми изгоре."
Српска ми турба трубаше,
Дреново село гореше.
Citat:Бог да го бијет Мицко кумита,
Мицко кумита Латофчанецон!
Кај што јодеше Бога молеше:
Ај, дај ми, Боже, профирна зима,
Профирна зима, убава пролет,
Ја да си појда више Текија,
Више Текија киче'ските села,
Да си собера малу дружина,
Малу дружина педесетмина,
Педесетмина се Кичефчани,
Па да си појда Долно Порече,
Долно Порече, село Слатина,
Село Слатина кај Карафилка.
Како ми Мицко Бога молеше,
Така му Госпот нему поможе,
Па си отиде киче'ските села,
Тамо си собра малу дружина,
Малу дружина педесетмина,
Па си отиде село Слатина,
Село Слатина кај Карафилка.
Тогај је Мицко нези зборујет
Кажи ми, кажи, бре Карафилко,
Кажи ми, кажи каде је Џемо?
Ак' не го кажиш Џемаил-ага,
Ја ћа те сеча касај по касај,
Најголем касај што мрава носит!
Џан Карафилка диван му стојит,
Диван му стојит, Мицка го молит:
Еј ђиди, Мицко, еј ђиди, брате!
Вистина, Џемо овдека беше,
Овдека беше па си отиде,
Па си отиде во село Зворци,
Во село Зворци, Стрмол Планина,
Тамо ми седит тој калеш Џемо.
Мицко Крстић (1855 — 13/16. октобар 1909), познат као Мицко Поречки, је био четнички војвода у Старој Србији (данашњој Македонији).
Мицко одлази у Србију која те 1876. улази у рат са Османским царством. Мицко је у Српско-турском рату 1876—1878. учествовао као добровољац заједно са својим земљацим из Пореча. Након рата пребацује се у Пореч и ту учествује као четовођа заједно са Илијом Делијом, Стефом Петровићем, Ристом Костадиновићем у герилском рату 1880-1881. познатом као Брсјачка буна. Тада је и извршио освету над Џемаил агом, што је забележено у народној песми "Седнал ми Џемо".
Citat:Седнал ми Џемо слободен, Џемо
Под таја круша горница,
На таја њива орница,
Во лева рока ћилибар,
Во десна рока мартинка!
Мајка му вели, говори:
''Не седи, синко, слободен,
Слободен, Џемо, распашан,
Србите глава дигнале,
Искочил Мицко комита
Со седамдесет дружина''.
Тогај ми Џемо говори,
- Не бој се, мајко, Србина:
Српска ми пушка не дупи,
Српска ми сабља не сече.
Уште ми Џемо не сврши-
Ете го Мицко војвода!
Летна ми Џемо да бега,
Низ таја пуста планина.
Тогај му Мицко повика:
- Почекај, Џемо, не бегај
Да видиш, Џемо јуначе,
Дупи ли пушка србинска,
Сече ли сабља комитска!
Још једна. Има мали опис на свакој песму у "опису" кога занима и хоће даље да истражи ако већ не зна.
Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чули ноћас, кад у теби
Оро заигра?
Три су чете ноћас стигле,
Чете комитске,
У врх, горе, на висини,
Барјак развиле.
Око њега бујном снагом
Оро повеле;
А из грла, мушка грла,
Песма забруја.
Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чу ли ноћас, кад у теби
Оро заигра?
Чу ли песму, бујну песму,
Мушку, јуначку,
Знашли, горо, разабра ли,
Који беху то?
Зелен-гора тихо збори
Птици соколу:
Ој, соколе, сив-соколе,
Птицо јуначка,
Све сам вид'ла, све сам чула,
Слушај, који су:
Прва чета, што се спусти
Озго, с' Козјака –
То је чета, дивна чета,
Ђорђа Скопљанца:
Друга чета, што пристиже
Оздо, из Пчиње –
То је чета, снажна чета,
Довезенскога:
Трећа чета, што се прибра
Отуд с Прешева –
Њу предводи главом сами:
Крста Војвода.
На свима је, сив-соколе,
Дивна опрема;
У свакога, птицо моја,
Спрема убојна.
Коло води млад Скопљанче
Хитро, момачки,
До њега су млади момци,
Момци Вардарци.
Узаврела крв јуначка,
Игра снага сва;
Прибрали се, да учине
Борбу последњу.
Јер с Мораве данас, веле,
Креће Србија,
Мој соколе, сив-соколе,
Мајка Србија!
Махни јаче, прни небом,
Пусти широм глас –
Мој соколе, птицо моја,
Иде слобода!
Ђорђе Ристић (Пећ, 6. август 1881 — Ниш, 27. јануар 1911), звани Скопљанче, је био српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији и Маћедонији. Због показане храбрости већ 1905. је стекао звање војводе. Учествовао је у биткама на Гуглину, Петралици и Челопеку 1905. године. Његов рејон је била кумановска околина где се често сукобљавао са бугарским војводом Крстом Коњушким. Умро је од последица дуготрајног четовања, и нарушеног организма услед дугог живљења на отвореном под лошим временским условима.
Јован Довезенски (8. април 1873, Довезенце — 2. мај 1935, Куманово), је био четнички војвода у Старој Србији и касније политичар у југословенској држави. Године 1904. изазван Кокошињским покољем Срба у селима Кокошињу и Шопском Рудару извршеним од стране ВМРО-а, одмеће се у шуму и формира српску чету. Учествовао је у бројним борбама српских чета у Кумановском крају, на Челопеку 1905. и 1906. У Првом Балканском рату учествује у Кумановској бици, као и у Првом светском рату.
Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948), познат и као Крста Прешевски, је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Маћедонију почетком 20. века. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. Од 1904. је српски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну. У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније 1915-1916. Учествује у пробоју Солунског фронта. Од 1924. води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, живи скривено у Лесковцу. Умро је 1948. у Прешеву.
Imam jednu molbu za moderatora. Bez obzira što su srpske četnike ponekad nazival i ikomitama, naročito na Kosovu i Metohiji, to niti je bio zvaničan niti uobičajen naziv. Zato mislim da naslov teme treba da bude Četnički pokret u Staroj Srbiji i Maćedoniji (nije štamparska greška). Ovaj naslov je besmislica.
ltcolonel ::Imam jednu molbu za moderatora. Bez obzira što su srpske četnike ponekad nazival i ikomitama, naročito na Kosovu i Metohiji, to niti je bio zvaničan niti uobičajen naziv. Zato mislim da naslov teme treba da bude Četnički pokret u Staroj Srbiji i Maćedoniji (nije štamparska greška). Ovaj naslov je besmislica.
Промењено.
Још у другој поруци је практично примећена грешка, остало тако одонда...
