Četnički pokret u Staroj Srbiji i Maćedoniji

• 2Ovo se svidja korisnicima: VJ, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Само да није убачена као декорација, попут јатагана и кесе барутнице (за двоцевке?) спредњаче?
Колико ми је знано, четници су махом носили формацијске комаде, нарочито турске или бугарске, због доступности муниције. Наравно, било је и српских.
Већ на слици саме чете, лепо се виде маузерке.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A i pojam četa Krste Trgoviškog... mi malo ne pije vodu. On je, barem u svom rodnom kraju, bio poznat kao četnik, putovodja, a mnogo manje kao komandir čete. Pre je on bio u tudjim četama, nego obrnuto. Naravno, od vremena kada sam o tome pričao sa ljudima, prošlo je mnogo vremena, a još više od samih dogadjaja (da ne pričam što su mi priče pričane iz druge ili treće ruke...)

Što se opreme tiče, Jovan Simić, u vreme izmedju dva svetska rata učitelj u ovim, južno-tužnim krajevima i pisac knjige o četničkom pokretu 1908-1912 (pa zbog toga, kao i zbog prosrpskih stavova, bio bojkotovan u makedoniji, čak mu je u Skoplju i zaslužena penzija oduzimana, pa vraćana, pa opet oduzimana... tako da je paćenik živeo i umro u dosta neprijatnim okolnostima) je pisao da su "naši" (njegov izraz) bili naoružavani u Vranju, uglavnom turskim puškama nemačkog porekla, sličnim bugarskim puškama i vrlo retko, srpskim oružjem. Do oružja se stizalo na sve moguće načine, uključujući i kradju po magacinima, uglavnom na teritoriji današnjeg KiM.
Po povratku sa akcije, oružje i municija su vraćani, a samo su vojvode mogle da nose svoje pištolje i/ili sablje, ako su išli na sever.
Definitivno nije bilo jatagana, ali mnogi četnici su nosili i noževe, zlu ne trebalo.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Крста Ковачевић "Трговишки" је српски ч. војвода од 1904.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

VJ ::Крста Ковачевић "Трговишки" је српски ч. војвода од 1904.

Uopšte ne sumnjam u tvoje podatke. Samo prenosim šta sam saznao o njemu, razgovarajući sa starim ljudima u okolini Trgovišta. Čak i sa nekima koji su mu bili u relativno bliskim rodjačkim vezama. Kao što rekoh, davno su bili ti razgovori, a još davnija su vremena o kojima se razgovaralo... da se ne pominju poodmakle godine mojih sagovornika.

Činjenica da su srpski i prosrpski četnici nosili, vrlo često, bombe doprinela je da su srpske čete bile i nekoliko puta manje od odgovarajućih bugarskih...a treba prihvatiti i činjenicu da je srpska država čas pomagala, a čas obustavljala pomoć četničkoj organizaciji, što je zavisilo kako od toga ko je na vlasti tako i od medjunarodne situacije. A Balkan je Balkan, tu ništa nije bilo stalno, ni sada, a kamoli tada.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

dobri covek ::....uglavnom turskim puškama nemačkog porekla, sličnim bugarskim puškama...

Turske puske nemackog porekla = Mauser 1887 kalibra 9.5x61R i 1890, 1893 i 1903, kalibra 7.65x53mm. E sada, koje su to bugarske slicne puske pojma nemam, posto isti nisu imali nikave Mauzere u naoruzanju.
Bugari su u naoruzanju do 1912. imali:
Belgijske Comblain 1870, 11x50R Albini
Ruske Krnka 1867, 15.2x41R Krnka
Ruske Berdan 1 i Berdan 2, 10.75x58R Berdan
Turske Peabody-Martini (plen iz 1877-7, 11x59R Turksi
Turske Snider, isto poreklo, .577 Snider
Mannlicher 1888/90, 1890 i 1895, 8x50R Mannlicher

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Manliherke su bile česte kod njih,ma šta mu značilo slične. Nije mi baš najajsnije zašto su one bile tako česte.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Onda su manliher zvali "švapskom puškom"... iako austrija nema veze sa švabama. Nisam se udubljivao u to, jer se i ne razumem bog zna koliko u te starine.

Iz ranijih vremena, pamtim da je u muzeju u Štipu, gde sam, iz sasvim drugih razloga, često bio gost, video sam mnogo primeraka manliherki, ali kojeg godišta ne sećam se. Kažu, ostalo od turaka i bugara i pronadjeno nakon medjusobnih obračunavanja raznih unutrašnjih organizacija...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, sasans23
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 25 Maj 2017 14:02

Manliherke su uvek bile voljene i lep plen za srpskog vojnika, pogotovo karabini (posto je i u Balkanske i u 1.s.r. Srpska vojska usla sa velikim manjkom karabina). Za nekog drugo-trecepozivca sa Berdankom ili Kokinkom Manliherka je realno bila kao mitraljez. A cak i za prvi poziv artiljerije recimo, karabin je bio dar od boga posto je artiljerija u ratove usla skoro bez karabina.

Problem je sto pre 1912. Manliherki nije bilo kod Turaka. Posle toga nesto malo iz zaplene 1/2. balkanskog rata i to je to...

Jedina zajednicka puska za Bugarsku i Tursku su bile Sniderke i Martinke iz 1877-78 a ni jedna nije bila nemacke proizvodnje (Sniderke su bile britanske i turske, a Martinke americke proizvodnje).

Dopuna: 25 Maj 2017 14:04

Oluj2.1 ::Manliherke su bile česte kod njih,ma šta mu značilo slične. Nije mi baš najajsnije zašto su one bile tako česte.

Bugari su usvojili Mannlicher 1890 kao sluzbenu pusku krajem 19. veka, od 1902. nabavke su promenjene na noviju 1895.

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zar u balkanske i svetski rat srpska poljska artiljerija nije ušla sa samo desetak pušaka po bateriji? Negde na forumu sam to pročitao, ili negde u nekoj knjizi... A u "Srpskoj trilogiji" pominju se jedino tesaci kod srpskih artiljeraca. Tesak je, valjda, vrsta dugog bajoneta.

Moj jedini kontakt sa starijim oružjem je bio kad nam je (u selu Samoljica, južnije od Bujanovca) jedan čiča, Srbin (to je tad, početkom devedesetih, bio redak zver u tim krajevima), doneo karabin M24, da ga proverimo.

I proverili smo ga posle skoro trosatnog čišćenja. Kako to čudo zvuči kad puca !! Nakon naknadnog čišćenja izgledao je gotovo kao nov, barem cev. Ne verujem da bi to današnje savremeno oružje izdržalo....

• 5Ovo se svidja korisnicima: voja64, sasans23, VJ, Levi, pein
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Тесак-име му је од старословенског глагола тесати, кренуо од Чеха, још у средњем веку, као алатка и оружје "сиротиње раје". Био је неизоставан код артиљерије, пионира, и сл. Више алат за крчење, радове са дрвенаријом и за прављење некада битних за фортификације снопова прућа, "фашина". Зато га Германи зову дузак (искварено од тесак) или фашиненмесер. Било их је разноликих, у неким армијама су имали и тестеру са једне стране. МАње више, озбиљнија, масивна мачета. ПОследњи наш тесак био је већ поприлично редуковани артиљеријски М24, који по маси и величини изгледа као мало озбиљнији бајонет.
Помиње га и Ћосић у "Далеко је сунце", сцена када партизани покушавају да се докопају скеле и пређу реку. Била је некава идеја да насеку мотке и њима се испомогну. Нема нико озбиљно сечиво, а неко из штаба (давно читао), се куне како у будуће борци има да носе не само бајонете, него и тесаке.
Српски тесак М 1897- са нета копија из каталога Бранка Богдановића, за изложбу нашег хладног оружја у ВМ, одржане 1997.


И фотографија, једина коју изгуглах на брзину: