Да мало допринесем теми:
youtube.com/watch?v=Y4xUF9A57JE
youtube.com/watch?v=Z8d5TKzfNo0
youtube.com/watch?v=VZ2ohpPDcvo
youtube.com/watch?v=U-dVZhNeXPc
Јосиф Протић, 1903. лични пратилац Војина Поповића Вука, иначе активни коњички наредник. 1917. године је у чину коњичког поручника (трупни официр, не академац) био на дужности заменика командира страже Војног затвора у Солуну (Солунски процес, суђење Апису), а после рата у чину потпуковника био командант гардијског коњичког пука у Земуну.
Pre nekoliko godina izdato je reprint izdanje knjige Plamen cetnistva koju je napisao Stanislav Krakov .
U toj knjizi se dosta detaljno opisuje pocetak i razlozi pojave cetnickog Makedoniji proglasi bugarimapokreta u Makedoniji tada pod otomanskom vlascu.Jedan od glavnih razloga zasto je narod odlazio u sumu u cetnike je turska represija, kasnije rad bugara preko komita i popova da sav narod proglasi bugarima.Kasnije dolaze i srpski oficiri .Ipak vecina cetnickih vodja je iz Makedonije.
Trenutno mi knjiga nije pri ruci da mogu da navedem njihova imena , ali recimo Jovan Babunski, ,Grigorije Sokolovic ,Trenko Tujanovic,Vasilije Trbic, Cena markovic itd sve poznate vojvode i cetovodje poreklom iz makedonije.Babunski je umro i sahranjen u Velesu posle I sv rata, a spomenik su mu srusili Bugari 1941
Dopuna: 17 Jan 2012 23:21
Izvinjavam se, postovao sam na brzinu i nisam uredio tekst
Kad smo vec detaljnije zasli u samu pricu o vojvodama ,evo malo detalja i o vojvodi Tankosicu
Војислав „Воја“ Танкосић (Руклада крај Уба је рођен 16. октобар 1881. — Трстеник 2. новембра 1915.) је био мајор српске војске.
Био је пореклом из Босне, а родом из Крајине.
Као потпоручник је учествовао у завери против краља Александра Обреновића и у Мајском преврату 1903. године. У својству члана четничке организације упућен је зими 1903/04 у Скопље, Битољ и Солун, где је радио на организовању четничке акције у Македонији.
После аустроугарске анексије Босне и Херцеговине, формирао је у Прокупљу четничку школу у којој су припремани добровољци за извршавање специјалних задатака у Босни и Херцеговини. Био је члан централне врховне управе организације Уједињење или смрт.
У Првом балканском рату командовао је Лапским четничким одредом.
После Сарајевског атентата 1914. аустроугарска влада га је у ултиматуму упућеном српској влади сматрала одговорним за атентат, због чега је био притворен у штабу Дунавске дивизије I позива.
По избијању Првог светског рата постао је командант Добровољачког одреда у Београду, а затим Рудничког добровољачког одреда. За време битке на Дрини 1914. командовао је посебном четом добровољаца и четника у састави Лимског одреда у иточној Босни, потом код Лознице, Крупња, на Мачковом камену и др. За време повлачења српске војске 1915. као командант батаљона смртно је рањен у Игришту код Великог Поповића 31. октобра 1915.
Од последица рањавања умро је 2. новембра 1915. у Трстенику. Његови војници су га однели и закопали у родном крају. Касније су Аустријанци гроб откопавали да се увере да је мртав.
