Hemijska fabrika kod Lazarevca?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na jednom nevojnom forumu sma pronasao informaciju da je pre II svetskog rata u ataru sela Medosevac kod Lazarevca podignuta velika hemijska fabrika za proizvodnju komponenti za naoruzanje.

Citat:Pre II svetskog rata Ministarstvo vojske Kraljevine Jugoslavije je podiglo veliku hemijsku fabriku za proizvodnju komponenti za naoružanje u ataru sela Medoševac kod Lazarevca. Ona je povezana sa mrežom JDŽ vojno-industriskom prugom Golubuša - Zavod dugom oko 5 km. Ta pruga je predata saobraćaju oktobra 1940. a 15.januara.1941 je otvorena i za javni saobraćaj. 15.marta 1941. na toj pruzi je uveden i putnički saobraćaj. Putnički vozovi su saobraćali na relaciji Lazarevac - Zavod a imali su i dve postaje (stajlišta): "Šapak" i "Golubuša". Na žalost zbog poznatih događaja ovo je bila putnička linija koja je najkraće postojala u istoriji naših železnica. Posle samo tri nedelje od otvaranja Aprilski rat je prekinuo svaki saobraćaj na ovoj pruzi. Nakon okupacije ona je korišćena kratko za prevoz većine mašina iz fabrike koje su Nemci odneli nekud, kao i za prevoz zaplenjene opreme jugoslovenske vojske (Zavod u Medoševcu je korišćen kao sabirno mesto za ratni plen, slično kao i Smederevska tvrđava). Nakon toga i fabrika i pruga su napuštena ali kolosek nije demontiran.
Posle rata novo Ministarstvo odbrane socijalističke Jugoslavije je odlučilo da ne obnavlja ovu fabriku i ustupilo je prazan objekat Ministarstvu Rudarstva koje je u toj zoni počelo sa otvaranjem velikog rudnika i nove termoelektrane. Zgrada predratnog zavoda je korišćena za remontnu radionicu rudnika. Još 1945. godine od 2. km pruge Golubuša - Zavod je sagrađena nova pruga koja je povezala rudnike Crljeni i Kolubara. To je posto glavni pravac i pruga je dobila naziv Golubuša - Kolubara a krak za bivši zavod je postao industriski kolosek. Pruga je bila otvorena za javni saobraćaj ali samo robni. I pored nekoliko pokušaja, jer prolazi pored nekoliko naseljenih mesta, putnički saobraćaj na njoj nikad nije uspostavljen. Glavni razlog je dosta slabo stanje pruge koju su od polovnog materijala gradili zarobljeni nemački vojnici.

Da li neko zna vise detalja o toj fabrici, da li postoje kakve fotografije ili bilo sta drugo?