Odnos istoričara prema istoriji

• 4Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Gama, vathra, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U proteklih godinu ili dve samo sam povremeno dolazio na forum i čitao postove internet prijatelja i poznanika koji su još uvek aktivni i čija mišljenje cenim bez obzira da li se slažem ili ne slažem sa njima.
Gama me je zainteresovao za raspravu usmeravajući me na temu https://www.mycity-military.com/Stari-srednji-i-no.....ja_37.html zapravo na jedan njen deo koji govori o odnosu istoričara prema činjenicama, zapravo o (ne)pristrasnosti istoričara.
Kako znam da ovde ima dosta onih kojima je istorija struka (mogu da nabrojim bar 6-7 imena) voleo bih da povedemo raspravu o tome. Naravno, ne mislim samo na istoričare, bilo bi mi čak interesantnije da iznesu mišljenje i oni koji se amaterski bave proučavanjem prošlosti zato što smatram da bi bilo vrlo korisno saznati tok misli i odnos prema predmetu istraživanja svih onih koji se istorijom bave na ovaj ili onaj način, zapravo pokušati naći odgovor na pitanje da li je angažovanost istoričara svestan izbor ili odraz njegovih ubeđenja.
Upravo zato što se moj poziv odnosi na sve forumaše, a ne samo na profesionalne istoričare, pokušaću da jezik teme ne bude previše naučan (čitaj: suvoparan) i neću u svakoj prilici navoditi autore i citirati njihove misli koje su u meni, pored određenog sopstvenog iskustva, formirali stav o ovim pitanjima.
Takođe bih molio da navođenje određenih istorijskih primera bude u funkciji obrazlaganja osnovne teze, a ne poziv za raspravu o istinitosti tog navedenog primera. Onda će tema otići previše široko.

Dakle, šta mislite? Da li se istoričar kao društveno, političko, ideološko… biće može odupreti izazovu da „popravlja“ prošlost i da se obračunava sa njom?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Dakle, šta mislite? Da li se istoričar kao društveno, političko, ideološko… biće može odupreti izazovu da „popravlja“ prošlost i da se obračunava sa njom?



Ovako, nisam profesionalni istoričar, to za predstavljanje. Ali volim da razgovram o istorigrafiji, neki fetiš šta li je. Inače gajim određenu dozu odbojnosti prema domaćoj istorigrafiji zadnjih godina. Činimi se ustajalom, letargičnom, dogmatičnom na nekim mestima (slon seobe Slovena i geneze Srba). Puno prostora je ostavljeno galeriji raznih hobista i sitnih profitera, bez želje da se istorija približi običnom konzumentu. Bez želje za naučnom revizijom, sa svesnim proizvođenjem kadrova koji otvoreno prelaze granicu profesionalnog naučnog rada, pa onda vrlo otvorenim prozivkama tih istih kadrova pred studentima. Namerno ostavljanje belih mrlja,kojim se niko ne bavi,koncentrisanje na određene grupe tema i tako. Da ja sam poprilično gnevan na Odeljenje za istoriju, zato sam ga i napustio.

Uzeću za slobodu da malo raščlanim popravljanje prošlosti.
Prošlost je preživela serije popravki,prepravki,dorada i utezanja.
E sad ima popravka koja je sastavni deo naučno istraživačkog procesa, pa sa svakom novomi otkrićem,menja se i percepcija prošlosti. Što je jedan pozitivan proces,koji konzumentu približava nešto. Verujem da o tome nećemo razgovarati.

Imamo i ono drugo sređivanje prošlosti sa predumišljajem. Mislim da prvo treba da nabrojim neke od motiva za ovu igrariju. Ideološki pedigre autora, marksista će sve videti kao borbu klasa. Dnevno politička situacija, ovo ume da bude zanimljivo u nekoj međunarodnoj istoriografiji, viđenje nekog dogđaja u dve različite države, pa radovi prate međusobne političke odnose. Francuska istorigorafija između Francusko pruskog i Prvog svetskog rataima te momente. Lični interesi autora, neki su prozaični tipa pokušaj rehabilitacije direktnih predaka, a neki jednostavniji i čisto materijalni. I neka četvrta kategorija, romatičari, ljudi rođeni stotinak godina kasnije od vremena kada bi njihova tumačenja o driketnim potomcima davno nestalih naroda bila široko prihvaćena. Pitanje koliko oni to rade jer su autistični fantasti, a koliko jer imaju neku zaradu od toga.

Naravno meni je pitanje uvek koliko je autor svestan da unosi svoje stavove u tumačenje prošlosti i iz kog motiva to radi. Meni je zato bitno da u start znam za pedigre autora, što kažu i od kojih je kuća, pa da sebe ne dovedem na pogrešno mišljenje. Lično smatram da je postći neutralnost u istraživanju prošlosti nemoguće, da če i najsavesniji naučnik,podsvesno uneti nešto svoje i zato mi je lakše da njega upoznam pa da onda čitam. Jako mi je mrsko pisanje iz prvog lica množine,mnogo mi je draže kada napišu JA (tokoristim u svojim radovima).

Gama zan moje stavove o ovome,već smo se dopisivali.

• 2Ovo se svidja korisnicima: A.R.Chafee.Jr., Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:

Uzeću za slobodu da malo raščlanim popravljanje prošlosti.
Prošlost je preživela serije popravki,prepravki,dorada i utezanja.
E sad ima popravka koja je sastavni deo naučno istraživačkog procesa, pa sa svakom novomi otkrićem,menja se i percepcija prošlosti. Što je jedan pozitivan proces,koji konzumentu približava nešto. Verujem da o tome nećemo razgovarati.
Ipak hoćemo dve-tri reči o ovom. Razumem pravac u kome si razmišljao (mislio si na naučnu reviziju), ali terminološki ne možemo reći da se istorija "popravlja". To se čini sa nečim što je pokvareno, što ne radi onako kako treba. I zato dolazi do revizionističkih popravaka istorije da bi ona radila ono što političke elite očekuju od nje. To je u slučaju Jugoslavije značilo stavljanje istorije u funkciju opravdavanja nacionalističkih ideologija koje su pripremale teren za prekomponovanje države i stvaranje nacionalnih država.

Citat:Naravno meni je pitanje uvek koliko je autor svestan da unosi svoje stavove u tumačenje prošlosti i iz kog motiva to radi. Meni je zato bitno da u start znam za pedigre autora, što kažu i od kojih je kuća, pa da sebe ne dovedem na pogrešno mišljenje. Lično smatram da je postći neutralnost u istraživanju prošlosti nemoguće, da če i najsavesniji naučnik,podsvesno uneti nešto svoje i zato mi je lakše da njega upoznam pa da onda čitam. Jako mi je mrsko pisanje iz prvog lica množine,mnogo mi je draže kada napišu JA (tokoristim u svojim radovima).

Slažem se, ali ovde se otvara drugo pitanje. Naime, da li mi uopšte možemo pretendovati na to da rekonstruišemo prošlost? Sigurno ne. Najviše što se možemo nadati je da na osnovu saznanja i dostupnih činjenica konstruišemo verovatnu prošlost. Ovo opet otvara novo pitanje mernih instrumenata koji će odrediti da li je moja konstrukcija prošlosti verovatnija od recimo tvoje.
Ali ponovo pravim grešku koja mi je svojstvena da preširoko tretiram temu i hoću sve da kažem odjednom.
U moju odbranu, dugo nisam bio na forumu, pa bih sada da sve nadoknadim sa nekoliko postova. Za večeras od mene dosta - otvorio sam možda i previše pitanja.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Ipak hoćemo dve-tri reči o ovom. Razumem pravac u kome si razmišljao (mislio si na naučnu reviziju), ali terminološki ne možemo reći da se istorija "popravlja".

Bio sam kolokvijalan, znam dobro da se istorija ne popravlja.


Citat:Upravo zato što se moj poziv odnosi na sve forumaše, a ne samo na profesionalne istoričare, pokušaću da jezik teme ne bude previše naučan (čitaj: suvoparan) i neću u svakoj prilici navoditi autore i citirati njihove misli koje su u meni, pored određenog sopstvenog iskustva, formirali stav o ovim pitanjima.

Pošao sam od ovog postulata razgovora, no nije problem mogu da preskočim kolokvijalne izraze.

Citat:Slažem se, ali ovde se otvara drugo pitanje. Naime, da li mi uopšte možemo pretendovati na to da rekonstruišemo prošlost? Sigurno ne. Najviše što se možemo nadati je da na osnovu saznanja i dostupnih činjenica konstruišemo verovatnu prošlost. Ovo opet otvara novo pitanje mernih instrumenata koji će odrediti da li je moja konstrukcija prošlosti verovatnija od recimo tvoje.

Nekako sam vremenom shvatio da je jedini upotrebljivi merni instrument broj autora koji su nezavisno jedni od drugih došli do iste ili slične konstrukcije nekok događaja, a na osnovu istog materijala sa kojim su radili.

Ja sam mišljenja i stava, da je teško (nemoguće možda) (re)konstruisati prošlost bez upliva nekog ličnog stava, znanja ili predhonog iskustva.
Zbog toga sam pristalica stava da istoričar piše iz svog ugla viđenja i da to jasno i glasno naglasi, a ne da se krije iza plašta neutralonosti i nepristrasnosti. Jednostavno mi se čini da je to poštenije. Ja sam društvenjak po struci, svoje radove pišem isključivo iz ličnog iskustva. Sa druge strane meni je kud i kamo lakše da to radim jer mi je posao jako blizak terenskom istraživanju.


Meni je kao pitanje jako zanimljiv motiv iza "popravke" prošlosti. I kako utvrditi da li je "krojenje" slučajna omaška autora, iz nedostatka materijala ili pogrešne procene ili je u pitnju mnogo poganija motivacija, bila to materijalna, politička, fantastična ili koja god već. Sada ja još više širim temu, jer mi je zanimljivo. Izvinjavam se autoru,no izgleda da smo se našli, pa zašli.

Citat:To je u slučaju Jugoslavije značilo stavljanje istorije u funkciju opravdavanja nacionalističkih ideologija koje su pripremale teren za prekomponovanje države i stvaranje nacionalnih država.

Ovo je jedan facinantan momenat. Rađanje "Istorije srpskog naroda" je kamen temeljac ovog procesa.Nisu ga započeli marginalizovani revizionisti i kvazinaučnice, već jedan trust istoričara,vrlo uglednih i cenjenih. Zapravo ceo prvi ešalon istoričara je stavio svoje potpise i radove u ovom delu.

• 6Ovo se svidja korisnicima: GnaeusDomitiusAhenobarbus, Jezekijel, A.R.Chafee.Jr., Eutropije, Bane san, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Prozvaše me dvared pa ajd i ja da se uključim 😊.

Govoriću iz ličnog iskustva i onog što sam primetio kod drugih kolega (što studenata, što profesora).

Eutropije ::
Dakle, šta mislite? Da li se istoričar kao društveno, političko, ideološko… biće može odupreti izazovu da „popravlja“ prošlost i da se obračunava sa njom?

Ovaj citat je srž teme te ga zato citiram.

Možda je idealistički stav ali ja smatram da se istoričar može odupreti izazovu da popravlja prošlost i da se obračunava sa njom.

Zašto?

Ukoliko on krene u obračun i "popravku" onda to više nije istoričar već neki šarlatan kome cilj nije istina. Dobro se sećam da smo kao mladi studenti uvek voleli da kažemo da istoriju pišu pobednici. Međutim, uvek nam je profesorka Danijela Stefanović upadala sa rečenicom: „Istorija se ne piše već rekonstruiše“. Tu je i bila u pravu. Pobednik "piše" (stvara) istoriju, tj. on živi u svojoj sadašnjosti i deluje u skladu sa tim kako želi (opet na osnovu drugih faktora deluje - pokretača). Na taj način ono što je njemu sadašnjost postaje prošlost. Ne treba smetnuti s uma i da poraženi „piše“ istoriju. Poražen je, živi svoju sadašnjost sa posledicama svojih dela i na taj način je i on neotuđivi deo prošlosti. Zamislimo hipotetičku situaciju: Partizani su pobedili u Drugom svetskom ratu. Poraženi su Nemci i ostali saradnici. Sad da odjednom kažemo: „Partizani su pobednici oni pišu istoriju, Nemci i njihovi su izgubili njih nećemo pominjati“. Nemačka, kao poražena u Drugom svetskom ratu je nastavila da postoji, oni su tada živeli u svojoj sadašnjosti i stvarali svoju prošlost. Postojali su, poraženi su i nastavili su dalje.
Prema tome, kako opisati prošlost bez jednog faktora koji je činio? Zato smatram da istoriju ne pišu pobednici već i poraženi.

Cilj istoričaru treba da bude rekonstrukcija prošlosti, kako je nešto zapravo bilo, a ne da frizira prošlost i da je "popravlja" kako mu odgovara jer time više nije istoričar i ne sme da se potpisuje kao istoričar. Meni su najluđe provale M. Samardžića o partizanima i Drugom svetskom ratu. Ali dobro, dolari srpske emigracije su bitniji od istine.

Sećam se kada su studenti prve godine upisali istoriju – svi su imali nešto da ispričaju i da kažu i komentarišu aktuelne događaje sa argumentima iz prošlosti. Tipa: „Srbija nije vodila osvajačke ratove“, „najveći junak Albanaca je Srbin, a oni bi da nam otmu KiM“, „Bosna je uvek bila srpska“, „žele da nas optuže za najveći genocid pa nam zato pripisuju da smo se doselili na Balkan“, "Tito nam je podmetnut, nije on naš" itd…

Kada se bolje pogleda na te izjave one nisu iz ugla istoričara već iz ugla nekog ko nema pojma šta je zadatak i cilj istorije i osobe koja se bavi dnevnom politikom ili ličnim interesima.

Otud i pitanje da li istoričar može da ostane imun na to da ubaci svoj stav. Ako istoričar ne zna šta je problem prilikom rekonstrukcije prošlosti onda to nije dobar istoričar već neko priučen.

Drugo je kada istoričar mora pod različitim uticajima prisile (politički, materijalno-finansijski, društveni, propagandni, itd) da rekonstruiše istoriju kako odgovara njemu/drugima (već viđeno: Drugi svetski rat u Jugoslaviji, Jugoslavija od 1918. do 1991, itd.). Tu se već vidi da to istoričar nije uradio zato što ga je pokretala ljubav prema istini već zato što ga pokreće faktor koji nije u skladu sa istorijskom naukom – npr. da se dodvori velikom vođi, da zaradi od emigracije, da da doprinos „osvešćenju Srba“ itd. Sećam se da Deretićevci imaju želju da naglase da je njihovo udruženje građana „Serbona“, patriotska organizacija. Već u toj izjavi vidi se da njih istina i ne interesuje već odbrana nacionalnih i državnih interesa. Ili da uzmemo Čerčilove memoare sa čuvenom rečenicom da se nada da će „istorija biti blaga prema njemu jer ima nameru da je napiše“. Već tu je očigledno da to što je napisano ne može da bude istine, iako piše o događajima iz prošlosti.

Učili su me, i čitao sam o tome, da istoričar kada posmatra neki događaj i postupke nekog pojedinca ili države, stavlja se u njihovoj koži i iz tog ugla posmatra stvari. Ne iz današnjeg ili iz ugla nekog trećeg već iz ugla tog (političara, države, diktatora, itd…). Mora da bude lišen svih saosećanja (jedno od važnijih: etnička pripadnost) i da posmatra kako treba bez namere da izriče moralne sudove i da morališe da li je to ispravno ili nije ispravno iz današnjeg ugla posmatranja. Npr. Ante Pavelić je najveći zločinac iz ugla žrtve (Srba, Jevreja, Roma, Hrvata antifašista – koji se nekako zanemaruju, itd), a iz ugla njegovih sledbenika najveći političar ikada. Zašto je on to radio, to istoričar treba da razume? Cilj istoričara treba da bude istina, a ne nacionalna propaganda (mada ima primeri da se istorija potčini tome). Da se stavimo u njegovoj koži, mislimo njegovom glavom, a ne da govorimo iz ugla pripadnika naroda koji je stradao u tom ratu. Ovim ne opravdavam zločine već kažem da treba da se razume delovanje čoveka u prošlosti, a da bi se to razumelo ne može čovek da gleda iz današnjeg ugla.

Nadam se da nisam previše karikirao stvari jer mi je namera da i drugi, kojima nije istorija struka, uđu u problematiku. Ipak svi mi, pomalo, pričamo o istoriji (na slavama, npr ), pa da vidimo šta i kako funkcioniše.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jel rek'o Ranke "Wie es eigentlich gewesen war" (Kao što je i bilo)? Rek'o. Kraj priče.

Prepravljana istorija je propaganda i laž, ništa drugo. I upravo u tom kontkstu istorijske nauke s jedne strane i propagande s druge strane, leži veličina pravog istoričara, koji ne gleda iz nekog da kažem svog ugla, ugla njegovog naroda, navijačkog ugla, već se "izmiče u stranu", sagledava celinu, kompletnu sliku, a ne fragmente koji mu odgovaraju, kako bi zadovoljio javno mnjenje koje ga okružuje ili odigrao ulogu naučnika koji će dokazati da su baš ti njegovi sunarodnici (saplemenici) najstariji, najpametniji, najrazvijeniji, najposebniji, večiti oslobodioci, superiorni nad drugim rasama ... šta god bila opsesija.

Druga stvar, bavljenje istorijom ne znači nužno odricanje od nekih subjektivnih stavova ili ideoloških ideja. Niko ne može da zabrani pojedncu, šta god mu bila struka, da bude ovako ili onako politički/ideloški obojen, ALI ako taj pojedinac hoće da se bavi isotirjom kao naukom i da neki svoj doprinos - objektivnost mora biti na prvom mestu, koliko god mu se iz nekog razloga činjenice ne dopadale. Drugačiji pristup je šarlatanski i rad postaje bezvredan.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Wie es eigentlich gewesen war" (Kao što je i bilo). To kad bi se zezali. Ovde se ne radi samo o dobroj nameri ili želji istoričara da pišu "Kao što je i bilo" nego da li su u mogućnosti da to urade.
Nikakva tajna nije da kad započne rat prvo strada istina, ali ono što se obično prećutkuje to je da istina strada i u pripremi rata a i nakon regulisanja nekog rata mirovnim sporazumima ili ugovorima. Bez lažne skromnosti ali retko ko je u Srbiji, kao ja, imao prilike da vidi toliko arhivskih dokumenata pod embargom ne samo kod nas nego i u inostranstvu. Da ne govorim o namerno i svesnom falsifikovanju zvaničnih dokumenata.
I to nije reč samo o dokumentima iz blizke prošlosti nego i iz daljnje.
Ako neko misli da na zapadu možete tek tako da dobijete dokumenta jer su im formalno istekli rokovi od 30, 50 ili 70 godina taj živi u teškoj zabludi. Postoji masa dokumenta često od suštinske važnosti koja ni dan danas nisu dostupa čak i za period Napoleonovih ratova. Da ne govorim o kasnijem vremenu.
Kad sam dobio građu iz ruskih arhiva o misiji Černjajeva morao sam da potpišem da skoro 70% ne mogu da direktno koristim. Najveći deo te građe je pod embargom i za ruske istraživače. Čak i građa za pregovore u Bukureštu 1813. godine je dobrim delom pod embargom - recimo prepiska ruskog cara sa ruskim predstavnicima.
Ni zapadnjaci nisu ništa bolji. Recimo najveći deo francuske građe oko istočnog pitanja (posebno deo u vezi sa Srbijom, Rumunijom i teritorijom kasnije Bugarske) u vreme Krimskog rata je zvanično "izgubljen" ali sam je ja kasnije indirektno dobio preko nekih mojih prijatelja iz francuskog vojno - istorijskog instituta. Na žalost samo na uvid jer kao što rekoh ta garđa je zvanično "izgubljena".
Kod Britanaca, sam na primer, dobio izveštaje admirala Trubridža iz 1914 - 15. godine ali sam mora da se obavežem da dobar deo te građe ne mogu direktno da koristim tj ne mogu da je citiram.
O pregovorima Kraljevine Jugoslavije i SAD oko nabavke naoružanja 1938 - 41. godine u američkim arhivima navodno nema ništa premda mi iz naših retko sačuvanih dokumenata znamo da su vođeni na najvišem nivou. Razlog je taj što su ti pregovori direktno bili povezani sa misijom pukovnika Donovana a građa o toj misiji je i danas i zvanično pod embargom (mislim na ključne dokumente ono što su pustili to je trla baba lan).
O specijalnim dejstvima RAF-a nad Balkanom 1941 - 45. godine dugo vremena nisu bila dostupna dokumenta onda su pustili navodna sva ali mućak. Pustili su dokumenta o miniranju Dunava a stvarno "specijalne" letove malo morgen.
Ovo je kap u moru ali samo hoću da pokažem da je Rankeovo "Wie es eigentlich gewesen war" samo pusta želja.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Jezekijel, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ima jedan zanimljiv momenat,prisutan ne samo kod nas. Istorija je kao nauka privlačna mnogim slojevima ljudi i generalno zanimljiva za "bavljenje". Ne profesionalno izučavanje i rad, već čisto gotovo hobistička zabava. Selenić je to obajsnio u "Očevima i ocima", sa kulturnim radnikom Danetom Šarengaćom.

Ja sam takav recimo. Bavim se istorijom. Imam neko zananje i interesovanje, nema zanatsku podolgu, smatram da znam neke stvari (isključivo u nekoliko obalsti koje su mi privlačen).

Zato cenim, kada se autorov stav jasno ukaže, a ne da provedem vreme čitajući, da bih u jednom trenutku shvatio da mi stavovi i tumačenja autora ne odgovoraju.

Imao sam takvo iskustvo sa "Otetim kontinetima", autor nije istoričar,što sam nakdnando pronašao. Recimo da se stekne utisak da u Latinskoj Americi nema više Indijanaca, za razliku od Anglo Amerike.

Ima negde i simpatične romantične pristrasnosti, kao kod Žaka le Gofa i njegovih prinčeva od ljiljana.

Kao konzument istorijskih dela, čitam ih kao romane, volim dami od starta bude jasno kakav stav ima autor.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, apostata
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Само да додам једну битну ствар, о томе како се представља историја.
Имамо је на више нивоа, који се могу доста разликовати по ставовима.
- Уџбеници: Често се помиње "шта смо учили у школи", али реално гледано уџбеници су прилично оскудни, а често се и прескочи део градива зависно кад сте одговарали. Али и поред тога врло битно јер се одређеним догађајима дају епитети и одређени поглед.
- Дневна штампа: Иако по свим параметрима најлошије место за учење историје, ипак је врло битно јер је врло читано и формира став широке публике. Нпр погледати чланке поводом разних годишњица.
- Обраћања званичника: шта говоре званичници о историји говори доста о њиховом поимању историје.
- Чланци у магазинима и специјализованим ревијама: овде се могу наћи и сасвим пристојни чланци намењени широј публиц.
- Популарна литература: не само научне и квазинаучне књиге попут поменутих Деретића и Самарџића, већ и белетристика у којој се може кроз књижевно дело формирати став о одређеним догађајима.
- Стручна литература: на крају, долазимо и до саме историјске науке. Шта се наводи у стручним радовима у књигама.

Мало широм анализом шта се пише по различитим нивоима се може доћи до занимљивих закључака.
Зашто имамо један поглед у стручној литератури, и неке митове који се понављају по медијима?

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako sam zainteresovan za ovu temu, pa se izvinjavam na većoj aktivnosti (reče čovek sa hiljadu postova za 6 meseci )

Nadovezivanje na Vathru.

Citat:Уџбеници: Често се помиње "шта смо учили у школи", али реално гледано уџбеници су прилично оскудни, а често се и прескочи део градива зависно кад сте одговарали. Али и поред тога врло битно јер се одређеним догађајима дају епитети и одређени поглед.

Jako je teško napisati dobar udžbenik za srednju školu (još teže za osnovnu), koji treba da se ispredaje za realativno mali fond časova (dva nedeljno?). Ovde može lako da se sklizne u kud i kamo dublje tumačenje i analizu zapravo poprilično jalovog i nefikasnog obrazovnog sistema, koji je reformisan sa pogrešnog kraja. No neću ići tamo.

Citat:Дневна штампа: Иако по свим параметрима најлошије место за учење историје, ипак је врло битно јер је врло читано и формира став широке публике. Нпр погледати чланке поводом разних годишњица.

Hm, plejada istoričara piše često u štampi razne neke tekstove.Sa raznim nivoom kvaliteta.Pritom ne mislim na razne prodavce zmijske vode i tonika protiv svih bolesti. Dodatno mućenje slike. I krivljenje predstave kodobičnog čitaoca,koji se čestočak i ne bavi istorijom.

Citat:Обраћања званичника: шта говоре званичници о историји говори доста о њиховом поимању историје.

Propaganda.


Citat:Чланци у магазинима и специјализованим ревијама: овде се могу наћи и сасвим пристојни чланци намењени широј публиц.

Jedan od prvih ešalona upoznavanja omladine sa istorijom je dugo bio Politikin zabavnik (i njegov brat Borbin zabavnik Kekec). Rade Radić je ovde u zadnjim decenijama uložio puno truda. No treba toga još.


Citat:Популарна литература: не само научне и квазинаучне књиге попут поменутих Деретића и Самарџића, већ и белетристика у којој се може кроз књижевно дело формирати став о одређеним догађајима.

.Kojih na žalost nema puno. Kao da je naučnike sramota da se time bave. Neće ljudi da čitaju baš uvek da čitaju stručnu literaturu,ne zanimaih, teško im je da prate. Andrej Mitrović je umeo lepo da napiše stručni rad za sve.

Citat:Стручна литература: на крају, долазимо и до саме историјске науке. Шта се наводи у стручним радовима у књигама.

Uh, ovoga možda najmanje ima. Mislim da običan svet čita neku ozbiljniju naučnu literaturu. Nekako mi se čini da je Ćorović najpopularniji izbor.

Dodao bih još naučno popularne emisije,koje se sada snimaju za neke godišnjice. Zatim veliki dokumenatarce. Heroj 1914. je jako zanimljiv primer meni, sa dobrom produkcijom i kvalitetnim konsultantima. Ili "Jugoslavija u ratu". I poslednje igrani program. To ume da bude škatiljivo.