Citat:Во время Второй мировой войны началась национально-освободительная борьба югославских, албанских, болгарских и греческих партизан. Светозар Вукманович, в качестве делегата от Центрального Комитета Коммунистической партии Югославии и штаба Верховного Штаба Народно-освободительной армии в 1943 году в Македонии, работал над созданием Балканского штаба, для координации Народно-освободительной борьбы балканских народов и будущего образования Балканской Федерации.
Во время первой сессии Антифашистского совета национального освобождения Албании 24 мая 1944 года Тито направил телеграмму о том, что борьба народов Югославии "гарантирует братство балканских стран для достижения идеи Балканской конфедерации. Считалось, что албанско-югославские отношения (наряду с косовским вопросом) будет решен в рамках социалистической Балканской конфедерации.
После Второй мировой войны между новой коммунистической властью Югославии, Народной Республики Болгарии, Народной Республики Румынии и Народной Республики Албании, при активном участии Советского Союза, обсуждалось создание Балканской федеративной республики, будет включать и Грецию в случае победы греческих партизан в греческой гражданской войне. Тито в то время очень активно работал над созданием Балканской федерации. Югославия активно помогала греческим партизанам и работала над объединением Албании с Югославией[2].
1 июля 1947 был заключен Договор о дружбе и сотрудничестве между Федеративной Народной республикой Югославия и Народной Республикой Албания. В том же году подписан договор о дружбе и сотрудничестве между Албанией и Болгарией. В это же время был подписан и югославско-болгарский и болгарско-румынский двусторонние соглашения о сотрудничестве. Были созданы соответствующие таможенные союзы.
Болгария не желала доминирования Югославии в союзе. Также между югославской и болгарской сторонами не были решены противоречия по поводу возможного создания единой федеральной республики Македония, разделённой ранее на Вардарскую (Югославскую) и Пиринскую (Болгарскую). В качестве первого шага поначалу наиболее продвинулось было дело объединения Югославии и Албании, на которое дал безусловное согласие Сталин: «Мы будем согласны, если Югославия проглотит Албанию!»)[3].
Однако, ЦК КПСС позже отказался от создания Балканского штаба, потому что «уменьшится влияние СССР и Верховного главнокомандующего Красной Армии»[4]. Сталин опасался, что в Балканской федерации со столицей в Белграде будет доминировать Югославская коммунистическая партия во главе с Иосипом Броз Тито[5][6]. Все мероприятия вокруг создания балканской федерации были прекращены в связи с оппозицией Сталина такому объединению балканских народов. После декларации Коминформа в июне 1948 года, в которой был осуждён Тито, было полностью прекращены переговоры о формировании федерации.
U vezi rezolucije IB, da prenesem iskustvo mog pokojnog oca, koji je u to vreme bio vojnik-rezervista, mobilisan i stacioniran negde u istočnoj Srbiji. Dakle, jednog jutra dodje naredjenje da se postroji cela brigada (možda je bio i puk, nije važno, otac je u ratu bio u brigadi...): izlazi komandant brigade i vikne "Drugovi, dole brkati Staljin". Ceo stroj: muk, šok, niko se ne javlja, niko ne prihvata.
Otac je tada bio mlad čovek koji je imao pune ruke svog posla na selu, nije bio član komunističke partiji niti je bio politički aktivan, sasvim je moguće da je njemu promaklo komešanje među komunistima koje je predhodilo definitivnom razlazu između Tita i Staljina. Opet, teško mi je da poverujem da bar oficiri u stroju nisu bili upoznati sa tim šta će komandant da kaže... Možda taj utisak nije verno prenet, možda su oficiri oko komandanta na bini i prihvatili "Dole!", ali izgleda da većina rezervista nije bila upoznata sa tim šta se iza brega valja i da su bili šokirani ili uplašeni.
Citat:“Drink, my master, my cellars are full!” — Anti-Tito cartoon from Romania, ca. 1952, showing Tito as a butcher offering a glassful of ‘wine’ to his capitalist overlord.
Предавање Срђана Граовца на тему „Oдноси између Тита и Стаљина – епилог сукоба“ (5. 7. 2021)
Криза у односима две земље започела је 1947. године, а ескалирала је Резолуцијом Инфирмбироа 28. јуна 1948. Међутим, ни српска ни руска јавност па ни високи државни функционери нису имали увид у детаље сукоба, нити уопште о постојању било каквих несугласица. О томе се у штампи и на телевизији није говорило, такве вести нису објављиване. Само је најужи круг Титових и Стаљинових људи био обавештен о стварном стању и о правој природи односа између Тита и Стаљина.
Срђан Граовац - „Oдноси између Тита и Стаљина – епилог сукоба“
Ево породичног искуства, а није ловачка прича.
Отац је био официр - кнојевац и у доба ИБ запали су му најтежи сектори - Зајечарски сектор према Бугарској и део Македоније према Албанији. То је био тихи рат.
Међутим, шта се пре тога догодило?
Као полазник ПОШ (чувена Пешадијска официрска школа у Сарајеву), где је требало да потврди официрски чин изнет из рата, а и да научи нешто ново, сукобио се са руским инструктором, надменим скотом који је муштрао наше питомце, иначе све од реда првоборце и веома искусне ратнике. Гађало се раубованим оружјем и ништа није могло да се погоди. Руски инструктор се брецнуо на групу питомца где је био мој отац рекавши - ''то су изванредне пушке, прошле су од Москве до Берлина''. Отац је сместа оговорио - ''Види се...можеш метак да увучеш у цев с горње стране''.
Наравно, правац код команданта на рапорт. Командант је изрекао капиталну реченицу: ''Ћути, Јово, да их трпимо још мало. Већ су нам додијали''.
У то време Руси су, исто као и Немци (организација ТОТ) замислили ''мешовита'' предузећа помоћу којих би исисавали богатства наше земље (ЈУСТА и ЈУСПАД). Пошто је наше руководство обећало народу праву слободу, а не колонијалну, тиква је пукла због тога, а не због идеологије.
Сумирам:
Само романтичарски наивни нису знали да се спрема ''Не'' . Такви су, нажалост, завршили на Голом и осталим отоцима.
Sirius ::
Сумирам:
Само романтичарски наивни нису знали да се спрема ''Не'' . Такви су, нажалост, завршили на Голом и осталим отоцима.
Prethodno neću komentarisati ipak je lično iskustovo, ali ovo nije tačno da su samo romoantičari završili, bilo je dovoljno da neko posumnja da si romantičar, da si rekao "Posle Jugosalvije najdraži mi je SSSR" ovo je konkretan citat. Nisi morao biti ni osuđen, zvanično se vodiš kao pod istragom.
