То сигурно, али зар ти "совјетофили" у том случају не би били постављени на власт, уосталом због те евентуалности су, бар званично" и "фасовали" логоре.
Такође, у НРМ и ЧССР интервенција и није била усмерена против народа, већ локалне партије, одметнутог дела Коминтерне, кога је управо она и поставила на чело Мађарске, односно Чехословачке.
One koji bi preživeli - verovatno da, ali narod je "čudna stvar"...hteli su Sovjeti da postave i one autore pozivnog pisma za upad u Čehoslovačku, za ministre itd pa su odustali i dali im neke malo niže funkcije kada su videli koliko su isti postali omrženi u narodu....
Срби нису ни Мађари а ни Чеси и Словаци..
Нити су народни хероји са Сутјеске и Неретве омражени апаратчици, нити су осећања српског народа према митској праотаџбини Русији, братском великом народу и месту "остварења" те мистичне заводљиве идеологије правде и једнакости иста као у других народа..
Уосталом ко гарантује обичном човеку да је Јосип Броз и КПЈ у праву да би губио главу на покушају неког новог Сремског фронта за његов политички став у оквиру организације Коминформ? Официр безбедности, односно, комесар бригаде са ТТ-33 у руци?
To sto su KPJ i SKP(b) obe bile komunisticke partije, i sto je internacionalizam bio ideolosko uporiste komunizma (jedno od uporista, ne i osnovno), nije dokaz da je ovo samo ideoloski sukob.
Da ne ulazim u detaljnu argumentaciju, jer je besmislena, ali da podvucem osnovno: postojala je Jugoslavija kao suverena drzava i postojao je Sovjetski Savez kao suverena drzava. I onda vladajuca partija SSSR javno pozove clanove vladajuce partije Jugoslavije na pobunu i rusenje sopstvenog rukovodstva. Pozove fakticki na drzavni udar, navodno na ideoloskim osnovama, ali sa ciljem (koji nije cak ni skrivan) kako bi se politika Jugoslavije prilagodila politici SSSR.
Ako ovo nije ocigledno ja ne znam kako da to objasnim. U tom momentu nema vise Kominterne, ne postoji "svjetska" komunisticka "vlada" na koju bi bio prenijet suverenitet drzava pod komunistickom vlascu. Postoji Jugoslavija u kojoj su komunisti sami svojom borbom dosli na vlast. Postoji nekakav biro za informisanje, propagandni organ, koji kao svoje clanove ima partije a ne drzave, (neke su na vlasti u svojim drzavama, a neke, kao italijanska i francuska, nisu).
I postoji SSSR na celu sa Staljinom, sa svojom verzijom komunizma, koja je, kao sto smo vidjeli u istoriji samog SSSR, jako promjenjiva i nestabilna i zavisi samo od toga ko je na vlasti u datom momentu u SSSR. I taj Staljin konstantno uzurpira internacionalni komunizam da bi ga koristio kao instrument sovjetske (svoje) hegemonije nad svojom interesnom sferom.
I taj Staljin, i taj SSSR, onda optuze KPJ da nije odradila kolektivizaciju, i da blati sovjetske oficire jer je Djilas negdje izjavio da su engleski oficiri profesionalci za Ruse, i optuze Rankovica i UDBu da prate i spijuniraju ruske savjetnike.
I to ih optuzi post festum. Nakon sto je naglo i bez obavjestenja povukao sve savjetnike, prekinuo sve oblike drzavne saradnje, bez da makar i pokusa da razgovara o problemima prije iznosenja optuzbi.
Klasicni imperijalisticki pritisak. Ojacan pretnjom, jer su svi u KPJ dobro znali koje metode obracuna sa politickim protivnicima koristi Staljin, i kako ce da zavrse ako Staljin uzme vlast u Jugoslaviji.
VJ ::Срби нису ни Мађари а ни Чеси и Словаци..
Нити су народни хероји са Сутјеске и Неретве омражени апаратчици, нити су осећања српског народа према митској праотаџбини Русији, братском великом народу и месту "остварења" те мистичне заводљиве идеологије правде и једнакости иста као у других народа..
Neka bude, zalazimo već puno u temu "šta bi bilo, kad bi bilo"...mislim da je tvoja slika domaćih rukovodilaca i naroda i njegovih sentimenata malo više "romansirana" ali dobro (ne moramo u svemu svi isto da mislimo).
Један од основних постулата идеологије јесте интернационализам, то није спорно и све партије на свету су радиле или "радиле" на томе да се бар основни постулати спроведу.
Наравно да није идеолошки сукоб, већ сукоб интереса "мајке" партије и њене "кћерке" која жели на локалу да остварује неке своје амбиције, дакле империјализам велике силе против покушаја империјализма регионалне силе.
Ништа неуобичајено и ново, имамо и данас, додуше не тако отворено, да партијске централе у Бриселу кадрирају по локалним партијама чланицама. Или у КЈ обарање влада на интервенцију других држава, партија или организација..
Зато сам у једном од постова и написао да се манемо партијских саопштења за јавну и унутрашњу употребу, јасно је као дан да су интереси у питању, КП СССР да контролише источну Европу, КПЈ да контролише Балканско полуострво..
Подсети ме на један пример из теме о Брионском пленуму, тј. одломак из књиге Селима Нумића у коме му Црвенковски мимо заморних пропагандних флоскула и модерно речено "спиновања" концизно објасни шта је поента целе приче.
Коминформ јесте наследник Коминтерне, орган за усаглашавање ставова компартија а у оквиру Коминформа "пита се" јасно КП СССР. То "само пропагандни" је више онако, да се Власи, тј. они који су тражили гашење Коминтерне, не досете.
У Југославији је народ својим устанком довео КПЈ на власт, а КПЈ је била део Коминтерне, те је и стратешко одлучивање и кадровање било њено. И сама ФНРЈ је била полусуверена до сукоба са КП СССР.
Наравно, исто онако како су завршили њихови противници.
Гаврилон,
на срећу није било напада војски источног блока и њихове и наше погибије због страначких размирица у оквиру организације компартија, а и оно што се догодило јесте довољно трагично да нас опомиње за сва времена.
Ja ne mogu da vjerujem da i dalje otkrivamo kao epohalno otkrice da je iza svega "interes". Pa interes je , pored nagona, osnovni pokretac svega u ljudskoj civilizaciji.
A kod drzava nema ni nagona. Samo go interes.
Jedino se jos Srbi cude kad otkriju da je neko motivisan sopstvenim interesom kad saradjuje sa njima. Kod ostalih naroda je to potpuno normalno. I legitimno. Kod Srba, iz nekog razloga, ne.
Josip Broz Tito prima agremane od novopostavljenog ambasadora Kostarike u Beogradu Teodora Kastra. Slikano 25 aprila 1953 u Belom dvoru.
Jedini problem sa ovom slikom je sto je senjor Kastro u stvari Иосиф Ромуальдович Григулевич, visoko rangirani specijalac i agent Sovjetske ino razvetke.
Po nekim izvorima Grigulevich je bio vodja i organizator prvog (neuspjelog) pokusaja atentata na Trockog 1940. godine.
Cinjenica da je takav jedan agent uspio da dodje do Tita jedan na jedan potpuno legalno samo govori koliko je bila sposobna i zajebana Sovjetska obavjestajna sluzba. Skoro nevjerovatan podvig.
Medjutim, nista se nije desilo. Naravno, nema javno objavljenih podataka da li je nesto spremano, i ako jeste spremano zasto se nista nije desilo. Indikativno je da je ova slika nastala 25 aprila 1953, a posto se radi o predaji agremana onda je to ocigledno njihov prvi susret.
Staljin je umro samo mjesec i po dana prije ovog susreta tako da je mozda samo to spaslio Titu zivot.
Разуме се и интереса има.. Разних.
Имамо лични, партијски, државни, народни..
Који је интерес народа ФНРЈ, да поред нерешених националних питања оквиру тада постојеће конфедералне творевине себи намећу још проблема са албанским, бугарским и грчким народима и њиховим проблемима и антагонизмима?
Који је интерес ратом разорене и политички од СССР зависне државе ФНРЈ да не консултујући ни источни ни западни блок тихо ради на стварању федерације са Народном Републиком Албанијом, којој би по Ђиласовим речима, уз пружену економску и војну помоћ, уступила Аутономну Косовско-метохијску област, да не говоримо о задовољењима апетита НР Бугарске, или колика би помоћ била потребна ККЕ да победи у Грчком грађанском рату и изгради државни систем..?
Или се заправо ради о личним и партијским интересима?
Како беше она крилатица о другу који је "заслужио Балкан цио, Балкан цио и Европе неки дио"..
Исто тако можемо говорити о интересима народа СССР, или његових војника да гину по балканским чукама за Стаљина, КП СССР и Коминформ..
Или су то ипак били лични и партијски интереси..?
И ту беше крилатица о једном другу као "вођи светске револуције"..
Да би коју деценијицу касније из "слободне и самоуправне" Југославије представник једине институције која је била вољна да сачува и ту партију и ту Југославију ипак долетео а где друго него у Москву.. Али доцкан.
