Rezolucija Informbiroa

• 5Ovo se svidja korisnicima: kybonacci, nemkea71, sakota79, stug, Jovan Nenad
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svako ko se malo pozabavio Staljinom i Titom moze da sazna o kakvim se spletkarosima i podlacima radilo. Niko nije morao da ceka 1948, dovoljno je bilo da se osvrne na tridesete pa sve do Zike Zdrebeta.
Najgore je sto se taj dvojac nekako uspio ugurati u borbu protiv Germana sa dominantnih pozicija pa su uspjeli sebi nakaciti oreole pobjedonosaca, svetaca, velikih vodja i ostalog. Doduse uz aktivno ucesce poltrona oko sebe. Iako su svu tu borbu izvukli bas ti neki "romanticari" koji su posle rata "rashodovani".
Tragedija je sto se jedan kominternovsko/NKVDeovski obracun prelio na takoreci rulju iliti travu po kojoj slonovi gaze. Tako je kvalitetno isprljana borba protiv nacista jer ce se ispostaviti da ni "oslobodioci" nisu nista bolji. Osim toga sama institucija drzave izvrnuta je ruglu u korist velikog Vodje, odnosno sistem je nista veliki Vodja je sve. U SFRJ ce to dogurati do farsicnih razmjera, pogotovo u dinaroidskom dijelu. Nenormalne smo rezimlije.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Citat:Džakovi sa ruskom pšenicom na železničkoj stanici u Ljubiću

Ustanova: Narodni muzej u Čačku

Zbirka: Zbirka fotografija

Mesto nastanka: Ljubić

Datum nastanka: 1945




[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift
Citat:Najgore je sto se taj dvojac nekako uspio ugurati u borbu protiv Germana sa dominantnih pozicija pa su uspjeli sebi nakaciti oreole pobjedonosaca, svetaca, velikih vodja i ostalog. Doduse uz aktivno ucesce poltrona oko sebe. Iako su svu tu borbu izvukli bas ti neki "romanticari" koji su posle rata "rashodovani".


Изгледа да ти је неко ушао у профил и написао ову произвољност. Нисам ни случајно заступник њихових идеја, али та реченица (''што се тај двојац некако успио угурати у борбу против Германа..''). Не могу веровати да је с твоје тастатуре стигла ова реченица коју чак ни Самарџић ни Деретић не би потписали.
Да ли треба подсетити да су пре вероломног напада на СССР Силе осовине напале четрнаест земаља без објаве рата!???!!! Онда су се Совјети некако ''угурали'' у борбу против Германа, а при том их је погинуло готово тридесет милиона?! Свашта...
ПС
Ипак је неко хаковао твој профил, ниједан члан овог форума не би написао овако нешто...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Istini za volju, Poljska je podjeljena pola pola, tako da ostaju pitanja, koliko god to nekom bilo pravo ili krivo. Također, Staljinovo ne prihvatanje činjenice da ga je šilkengruber napao ostavlja otvorena pitanja. Povijest očigledno nije toliko linearna koliko je neki predstavljaju.

Jedno da bude jasno!: nit veličam nekoga nit omalovažavam žrtvu sovjetskog (ali i ostalih) naroda u borbi protiv zla! Ime mu je nacizam / fašizam.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug ::Istini za volju, Poljska je podjeljena pola pola, tako da ostaju pitanja, koliko god to nekom bilo pravo ili krivo. Također, Staljinovo ne prihvatanje činjenice da ga je šilkengruber napao ostavlja otvorena pitanja. Povijest očigledno nije toliko linearna koliko je neki predstavljaju.

Jedno da bude jasno!: nit veličam nekoga nit omalovažavam žrtvu sovjetskog (ali i ostalih) naroda u borbi protiv zla! Ime mu je nacizam / fašizam.

Тема је информбиро. Вратимо се на њу.
О историји Другог св. рата имамо сасвим довољно тема на којима смо врло темељно разјаснили сва ова питања. Ово није неки месенџер већ форум који има своја правила, а посебно је познат по темељном и свестраном, па и објективном, анализирању историјских тема. Ако можемо тако да наставимо, ОК.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Ivan Matović:
Arso R. Jovanović (1907 - 1948) - Vojskovođa s oreolom mučenika

Zanimljiva hronika o znamenitom Arsu Jovanovicu i njegovom putu utkanom kroz sama istorijska desavanja na ovim prostorima. Zanimljivo je i da je samom autoru trebalo jedno pola vijeka da sastavi pisano dijelo pri cemu je i sam "sluzbeno" nastradao radeci na toj izrazito tabu temi. Na zidove cutanja nailazilo se konstantno, jedna Vojska Jugoslavije koja je dokumentacijom "hranila" strane sluzbe na dosije Arsa Jovanovica drzi neprekinutu tajnovitost, a cak je i kavgadzijski Slobodan Milosevic zabranjivao talasanje u slucaju piperskog generala kome se ni dan - danas groba ne zna.
Ostala je jedino naucno - istrazivacka tematika Jovanovica, fotografije i sama borba da svjedoce da je taj covjek uopste postojao.
O vremenu IBea i sukobu Broz - Staljin nazire se megalomanski avanturizam Josipa Broza izvan granica tadasnje Jugoslavije, zelja za prekrajanjem granica na Balkanu, stvaranju velike Albanije kao sedme republike Jugo - federacije te kardeljevski separatizam na djelu u fakticki odmetnutoj Sloveniji.
Ako nase cuvene price za "unutrasnju upotrebu" ostavimo po strani ispada da je jedan Staljin pokusavao da nas unormali, da zaustavi Brozov avanturizam u Albaniji i Grckoj i konacno kad je kap prelila casu ispasce da je Staljin rekao nama ono cuveno NE, a ne mi njemu.
Partijski ali i oficirski sastav odan idejama saradnje sa SSSR bez kojeg bi vjerovatno i dan danas svirala Lili Marlen sa Radio Beograda bio je prirodna zrtva nove Brozovijanske politike ili bolje reci periodicnih cistki kojima je Broz s vremena na vrijeme podvrgavao Partiju ali i vojno - policijske organe. Time je velicanstveni licni i profesionalni zivotni put mnogih kadrova nasilno prekinut i nasilno potjeran u zaborav.
No zbog same odanosti idejama, ratnog zrtvovanja i licnog ugleda u narodu, fenomen Golog otoka ostace veoma utemeljen u narodu koji ce o istom govoriti sa strahopostovanjem i pijetetom prema njegovim zrtvama.
Sami Golootocani pak iako sudareni sa licnom i propascu sopstvenih porodica nece skrenuti sa svog ranije utabanog puta i svjesno ce krenuti putem zrtvovanja zajedno sa svim onim ljudima koji su na slican patnicki put krenuli samo zbog ranije ostvarenih interpersonalnih veza odnosno neraskidanja istih. Iz danasnje perspektive gotovo na nivou naucno - fantasticnog filma.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sekretar ::Sirius ::
Сумирам:
Само романтичарски наивни нису знали да се спрема ''Не'' . Такви су, нажалост, завршили на Голом и осталим отоцима.
Prethodno neću komentarisati ipak je lično iskustovo, ali ovo nije tačno da su samo romoantičari završili, bilo je dovoljno da neko posumnja da si romantičar, da si rekao "Posle Jugosalvije najdraži mi je SSSR" ovo je konkretan citat. Nisi morao biti ni osuđen, zvanično se vodiš kao pod istragom.

Сагласан сам. И овде се догађало да се са водом избаци и дете. Истина је да су многи искористили прилику да денуцирају своје личне непријатеље, љубавнике, љубавнице, конкуренте, итд. Нисмо ми то измислили, сви су то радили и раде. Наравно, не мораш да коментаришеш туђе искуство, али јесте материјална истина да сведок догађаја у историји се третира као извор прве врсте.

Кљифт,
Твоје инсистирање на мегаломанском авантуризму не бих могао да прихватим из једноставног разлога што је историја то демантовала. Ни мање ни више. Да ли је нама Стаљин ''учинио услугу'' па је он, уствари, рекао ''не''? Мислиш да је он стварно био мање сујетан од Тита? А иза себе је имао и Јалту и Потсдам...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Tragedija Miraševića

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

За многе ће бити изненађење - можда најбољу, најуверљивију књигу о Голом Отоку написао је релативно анонимни логораш Мирослав Поповић, а назив јој је ''Удри банду''. Дубоко трагичан роман, писан веристичким стилом на коме би му позавидео и један од наших најбољих приповедача Драгослав Михаиловић.
Такође, у рукама сам имао и интересантну књигу о културно-забавном животу на Голом Отоку (!). Објавио ју је Музеј позоришне уметности, а сад трагам за аутором. Позваћу колегиницу из музеја па ће ми она рећи. Много тога ми о Голооточанима не знамо. Иначе, јесте то била трагедија и за државу и за народ.
Мени ће заувек остати једна друга дилема: немам је кад је реч о томе да ли се знало или није знало да ће доћи до сукоба са Стаљином и о томе сам писао. Питам се, до данас, зар једна партија која јесте била револуционарна и немилосрдна, није нашла начин да хумано разреши ту поделу унутар својих редова?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bas zato sto je bila unutar samih redova pertije mesta za humanizam nije bilo. Kao sto je najkrvaviji gradjanski rat, jer svi imaju mnogo da izgube ako ne uspeju.
Nije Tito jedini, Franko (koji... uh, kako ce ovo biti nepopularno... ima mnogo paralela sa Titom) je svoje bivse saveznike (fasiste) kada je dosao na vlast pod hitno otpremio u zatvore (i na streljanja). Komuniste je poceo da pusta iz zatvora (a dosta ih je zapravo prezivelo) skoro 10 godina pre prvih fasista (a isti uglavnom nisu preziveli).