Rezolucija Informbiroa

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::
Светозар Вукмановић Темпо, тада четврто име наших оружаних снага на једној телевизији, средином осамдесетих , изјавио је да није имао појма о Голом Отоку. Ладно. Гледа човек у очи спикера и лаже...


Po cemu je Tempo bio tada cetvrto ime nasih oruzanih snaga? Nikad u ratu nije imao nikakvu znacajniju komandnu funkciju, a najveci dio rata (od kraja 1942 do novembra 1944) proveo je u Makedoniji kao izaslanik SK KPJ i GS NOV.

Odmah poslije rata bio je Nacelnik Glavne politicke uprave JA i pomocnik ministra odbrane (ministar je bio Tito). Ali, napusta obe ove funkcije 1948 (bas u vrijeme Informbiroa) i postaje ministar rudarstva FNRJ.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Хајдемо прво да се договоримо хоћемо ли мењати назив теме. После тога о Темпу.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ja mislim da je originalni naziv teme potpuno odgovarajuci ako ce mo da se drzimo teme.

Rezolucija Informbiroa je fundamentalni politicki dogadjaj i u istoriji Jugoslavije, i u istoriji jugoslovenskih komunista.

Ako se budemo drzali cinjenica ili pouzdanih izvora, tema je sjajna. I treba da obuhvati i pred IB period, i poslije IB period, i sve politicke i druge uzroke i posljedice rezolucije.

Daj da prije svega ustanovimo cinjenice pa da se onda bavimo uzrocima i posljedicama.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A koje činjenice treba utvrdjivati? Ajd da za početak krenemo sa pitanjima na koje treba dati odgovore.
- prvo treba krenuti od početka koliko je Staljin smatrao da je Tito pravi izbor za vladara u Jugoslaviji?
- Ko je bio njegov izbor u toku rata?
- Ko je bio glavni njegov čovek posle rata?

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

babaroga ::
Dalje, jedan od najvisih oficira koji je otvoreno stao na stranu SSSR bio je general pukovnik Arso Jovanovic, nacelnik GS NOV i poslije rata sve do IB nacelnik Generalstaba JA.

Moram ovo da ispravim, Arso Jovanovic u vrijeme IB bio je BIVSI NGS JA. On je obavljao tu duznost do septembra 1945. A onda

Citat:Марта 1946. налазио се у групи официра ЈА који су отишли на школовање у Москву. Након завршене Војне академије „Ворошилов”, јуна 1948. вратио се у Југославију.

Након објављивања Резолуције Информбироа о стању у Комунистичкој партији Југославије, крајем јуна 1948, подржао је ставове изнете у Резолуцији. Потом је заједно са пуковником Владом Дапчевићем и генералом Бранком Петричевићем, одлучио да пребегне у Румунију. Под изговором да иду у лов, увече 11. августа 1948, покушали су да илегално пређу преко југословенско-румунске границе. Бекство је осујећено наиласком на граничну патролу и том приликом је погинуо заједно са водичем управником ловишта „Арбајац”.

Greska u prvom postu je iz izvora, nisam provjeravao pa se provuklo. Nacelnik Generalstaba JA u vreme IB bio je Koca Popovic.

General Arso Jovanovic docekuje britanskog feldmarsala Aleksandra u Beogradu, februar 1945

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

General Jovo Kapicic u intervjuu sa Tamarom Nikcevic o tome zasto je morao Goli otok

Citat:Sjećam se da sam jednom, tokom razgovora s Rankovićem, predložio da sve zatvorenike ne okupljamo na istom mjestu.

"To nijesu ljudi s ulice, skupljeni s koca i konopca. To su ratnici koji su hrabro ginuli, koji su stradali ne štedeći se nijednog trenutka... Šta ako ih tamo bude nekoliko hiljada?! Koja je vlast u stanju da spriječi njihovu pobunu?! Šta ako krenu na nas?!" – pitao sam.

"Onda ću ih sve pobiti" – odgovorio je Ranković. "Moram! U suprotnom, doći će Rusi da ih spašavaju, a Staljin jedva čeka da nađe razlog da napadne Jugoslaviju."

Bilo je "biti ili ne biti", strahoviti pritisak. Da nijesmo napravili Goli otok, cijela bi Jugoslavija postala Goli otok! Bili smo ugroženi i nijesmo mogli da dozvolimo da raste peta kolona.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, amstel
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

babaroga ::Ja mislim da je originalni naziv teme potpuno odgovarajuci ....

Da bi bio odgovarajuci, neko treba da stavi dokument iz naslova, kao i nas (bivsojugoslovenski) odgovor na istu. Otvoriti raspravu na znacenje iste, pa tek onda raditi prikvele i sikvele, kako se to moderno kaze u filmskom svetu.

Znaci, dajte dokumente.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Није поента у томе шта је пискарано у саопштењима за страну и домаће јавности, већ у сукобу за власт између две политичке елите, тако је одувек било и тако ће заувек бити.


Citat:Josip protiv Josifa

Već u godini osnivanja Informbiroa, 1947, pojavile su se prve iskre budućeg sukoba između rukovodstva dveju komunističkih partija i najznačajnih članica Kominforma - Komunističkog informacionog biroa.

Jugoslavija je samostalno donosila odluke i povlačila pojedine poteze u spoljnoj i unutrašnjoj politici što je u isprva naizlazilo na odobravanje Moskve.

Ipak, razmišljajući o posledicama koje bi mogle da poremete odnos sa Zapadom, ubrzo su Staljina „zabinule samouverene i nepromišljene zamisli jugoslovenskih rukovodilaca".


Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa Albanijom iz 1946. i Bledski sporazumi Josipa Broza Tita i vođe bugarskih komunista Georgija Dimitrova o ekonomskoj i političkoj saradnji iz 1947. godine, neki su od događaja koji su se ispostavili kao problematični za Staljina i Sovjetski savez.

Nije mu bilo po volji što se u ovim bitnim dogovorima između balkanskih zemalja zaobilazi Moskva, a bilo ih je još.

„Došlo je do pravljenja paralelnog centra moći, samostalnosti u odlučivanju, što se najbolje vidi po pitanju podrške Grcima u građanskom ratu, gde je Jugoslavija bila najveći sponzor i podrška", objašnjava Timofejev.

Ovaj istoričar dodaje da je Jugoslavija aktivno sprovodila politiku i prema Italiji, što se takođe nije poklapalo sa planovima SSSR-a.

U avgustu 1946. godine, jugoslovenska avijacija oborila je dva američka aviona koja su povredila vazdušni prostor iznad tadašnje republike Slovenije.

Napetosti su smirene posle dogovora Tita i tadašnjeg američkog ambasadora da se porodicama poginulih američkih avijatičara isplati novčana odšteta, a Amerikanci su prestali da nadleću Jugoslaviju u njenom vazdušnom prostoru.



Sovjetima je takva „žustro aktivna politika" Jugoslavije smetala, posebno zbog toga što je morala da se koncentriše na dešavanja na „pograničnoj teritoriji sa Kinom i Korejom".

„U takvim okolnostima bilo kakvo jače talasanje u Evropi nije bilo u interesu SSSR i pokušavali su što mirnije i stabilnije da održe situaciju", ističe Timofejev.

Pozicioniranje Jugoslavije kao regionalnog lidera i visoki položaj partije u Kominformu stečen, između ostalog, i uspesima tokom i posle Drugog svetskog rata, takođe su izazivali negativne reakcije sovjetskih komunista.

„Tako dolazi do ideje o potrebi za smenu lokalnog rukovodstva što je bio normalan proces u to vreme za zemlje pod njihovom (sovjetskom) kontrolom.


„Rotacija se sprovodila na brutalan način, nisu znali za penziju i prelazak u naučni institut nego se faktički radilo o političkim procesima", dodaje Timofejev.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]


Него, можемо ли замислити како би тек изгледао распад социјалистичке Балканске Федерације 1991. године уз Албанију, Бугарску и Грчку приде..

• 2Ovo se svidja korisnicima: gavrilon, Trpe Grozni
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

A evo i originalnog teksta Rezolucije objavljenog u Pravdi 29 juna 1948