offline
- ltcolonel
- Stručni saradnik foruma
- Nebojša Đokić
- vojni istoričar
- Pridružio: 03 Jun 2010
- Poruke: 4066
- Gde živiš: Novi Beograd
|
- 13Ovo se svidja korisnicima: vathra, ljubasav, Voja1978, nradukic, voja64, Sirius, Hektor, RJ, stalker, amaterSRB, sasans23, madza, Oluj2.1
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Небојша Ђокић
Настанак ракетних јединица ПВО у ЈНА
Југославија се први пут заинтересовала за набавку противавионских ракета крајем педестих година када се преговарало са Британцима о куповини једне батерије ракета типа Тандербирд Мк. I. Још док су ти преговори били у току, маја 1960.године Совјети су оборили ракетом амерички висински извиђач У-2. Тада је одлучено да се нова опрема набави у СССР-у, што је било и у складу са променом спољне политике. Делегација ЈНА, коју је предводио генерал-потпуковник Мартин Дасовић, боравила је у Москви, три месеца 1961. године са задатком набавке новог наоружања за потребе ЈНА. На крају посете склопљен је уговор на основу којег су, нешто касније, између осталог набављени ловци-пресретачи Миг-21 Ф-13 и противавионске ракете типа СА-75 Двина.
На основу уговора склопљеног у Београду 07. априла 1962. године и Споразума потписаног у Москви 02. августа исте године, допутовала је 10. августа 1962. године група совјетских ракетних стручњака, која је остала у Београду до 05. септембра. Током њиховог боравка отпочеле су, у сарадњи са групом наших стручњака конкретне припреме за формирање првог ракетног пука. Нешто касније, 25. октобра упућено је 25 старешина на преобуку у ракетно наставни центар Ула Уде у Совјетском Савезу.
Ракетно – техничка средства ракетног система “Двина” за технички дивизион и први ракетни дивизион почела су да пристижу железницом на аеродром Батајницу 27.октобра 1962.године и до 15.децембра те године била су сва испоручена. Од 23. октобра почели су да пристижу и совјетски стручњаци који су требали да изврше предају ракетне технике, монтажу ракетног кабинета и преобуку људства неопходног за формирање ракетног пука ПВО.
Наредбом Државног секретара за послове народне одбране ФНР Југославије Пов. бр. 424/62 од 24. новембра 1962. године формиран је, по формацији Стр. пов. бр. 508.205-9, нови 250. ракетни пук ПВО намењен за ПВО Београда. Осим команде и борбених делова у саставу прве ракетне јединице формиран је и Ракетно-наставни центар. За команданта 250. ракетног пука постављен је пуковник авијације Стеван Роглић а за начелника Ракетно-наставног центра пуковник ваздухопловно-техничке службе Мирослав Борас.
Истовремено са повратком људства са школовања у СССР-у, 14.јуна 1963.године свечаним стројем је обележен завршетак преобуке прве класе ракетног курса ПВО. Пријем ракетно-техничких средстава за други ракетни дивизион извршен је на Батајници 04. јуна 1963. године. Прва бојева гађања, са оба дивизиона, су извршена 01.јула 1963. године на на полигону Рт Камењак. Ново формирани 250. ракетни пук ПВО је започео са развојем 14.септембра 1963.године. Примопредаја ракетно-техничких средстава за 3. и 4. ракетни дивизион је извршена на аеродрому Батајница од 14. децембра 1963. до 15. марта 1964. године. На Првомајској паради 1964. године први пут су продефиловале и јединице 250. ракетног пука. Друга класа слушалаца ракетног курса ПВО завршила је 27. јуна 1964. одине са преобуком и од њих је, углавном, попуњено људство 3. и 4. ракетног дивизиона. Ова два ракетна дивизиона су прва ракетна гађање извршили 24.јула 1964.године.
Реорганизацијом ЈНА по плану Дрвар-II долази и до реорганиазције јединица ПВО током 1964. године. Наредбом Врховног команданта стр. пов. бр. 203 од 12. јуна 1964. године формирају се команде зона ПВО у 1. (Београд) и 5. (Загреб) армијској области у које улазе пукови ВОЈИН, ракетни и пукови СПАА.
У складу са овим, до краја 1964. године извршена је предислокација команде и јединица 250. ракетног пука ПВО по следећем:
- Команда пука и приштапске јединице на Бањици (Београд)
- Технички дивизион Сремчица
- 1. ракетни дивизион ПВО Батајница
- 2. ракетни дивизион ПВО Обреновац
- 3. ракетни дивизион ПВО Младеновац
- 4. ракетни дивизион ПВО Смедерево
Прва пуковска тактичка вежба изведена је септембра 1965. године са учествовањем техничког и сва четири ракетна дивизиона. Нешто раније, 9. маја пук је учествовао на пради посвећеној Дану победе.
Споменимо да је, по усвајању плана Дрвар-II, дошло до нове реорганизације јединица ПАА тако да су током 1965/66. године расформирани објекти ПВО. Истовремено су формиране нове јединице ранга пука, дивизиона и батерија али не више мешовитог састава, него само ЛПАА или СПАА. Формирано је и 11 СПАА пукова за ПВО градова, значајних индустријских и политичких центара. Ови пукови су били батеријског састава са 6 оруђа у батерији. Оруђа су била или америчка 90 мм или британска 94 мм а све батерије су имале радарско-рачунарска средства.
Следеће, 1966. године, 1. и 2. ракетни дивизион су имали 30. септембра бојева гађања на ракетном полигону Ашулуку код Астрахана у тадашњем СССР-у. Био је то први случај да једна јединица ЈНА оде у иностранство на извршење бојевог гађања. Том приликом је део старешина обишао неке совјетске јединице наоружане ракетним системима Двина и Волков. Те године се, наредбом Врховног команданта стр. пов. бр. 324 од 25. јула формирају 11. и 15. дивизија ПВО које улазе у састав РВ и ПВО уместо зона ПВО које су биле у саставу армијских области. Ракетне јединице су још увек вршиле обуку по руским нормама и упутствима без већег уношења у наше специфичности с обзиром на рељеф земљишта и намену. Ипак, 250. ракетни пук ПВО је оцењен као сређена и војнички чврста јединица оспособљена за наменске задатке. Са друге стране, нови 155. ракетни пук ПВО је био тек у формирању. Људство дивизиона овог пука је у току године прошло курсеве у ракетном центру са руским инструкторима а потом се приступило формирању јединица.
Маја 1967. године дотадашњи командант пука пуковник Стеван Роглић одлази на дужност команданта 11. дивизије ПВО а за новог команданта пука је постављен потпуковник Милојко Апостоловић. Те године, 29. септембра на полигону Ашулук извршили су бојево гађање и 3. и 4. ракетни дивизион 250. ракетног пука ПВО. Током године извршена је модификација на станицама за вођење ракета, што је омогућило иднтификацију сопствених авиона који су имали уређај СО -2 (одговарач).
Исте 1967. године завршен је развој 155. ракетног пука ПВО, наоружаног ракетним системом С-75М Волхов, до пуне формације. Уређени су мирнодопски положаји и успостављен систем командовања пуком па је пук ушао у састав 15. дивизије ПВО а био је намењен за ПВО Загреба.
Када су 14. октобра 1968. године, због кризе у Чехословачкој, ракетне јединице ПВО стављене у стално борбено дежурство, окончан је период формирања ових јединица.Биле су то већ потпуно способне јединице спремне за извођење борбених задатака у најсложенијим тактичким условима.
|
