Osmatrački radar P-15 "Tropa" / "Flat Face"

1

Osmatrački radar P-15 "Tropa" / "Flat Face"

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5620

* Osnovni opis, namena i TT karakteristike radara

Pokretni osmatrački radar malih dimenzija, namenjen za otkrivanje i praćenje niskoletećih ciljeva. U sastavu radara nalaze se dve transportne jedinice: radar sa antenskim sistemom u kabini na m/v ZIL-157 i jednoosovinska prikolica sa agregatom. Pored toga i sama kabina radara na m/V ZIL-157 je podeljena, pomoću zida za izolaciju buke, na antensko-radarski deo sa blokovima prijemnika, predajnika, talasovodom, panoramskim pokazivačem i ostalim sistemima i energetski deo sa agregatom.
Radar radi u decimetarskom talasnom području, od 830 - 882 MHz. Radarski snop sa horizontalnom polarizacijom, a dijagram usmerenosti radara u vertikalnoj ravni formira se učešćem refleksije pd površine zemlje i zbog toga ima lepezastu karakteristiku.
Radarski položaj se bira na ravnoj horizontalnoj površini poluprečnika ne manjeg od 1500 m.
Na planinskom zemljištu dozvoljeno je korišćenje ravnih platoa poluprečnika ne manjeg od 500 m.
Dopuštene neravnine na rastojanju do 200 m - visine do 1 m, do 500 m - visine do 2 m, do 2000 m - visine do 8 metara.
Veoma dobre rezultate u formiranju radarskog snopa daje radarski položaj sa blagim nagibom terena i pored morske obale.
Radar se može upotrebiti i sa antenom na posebnom metalnom stubu AMU-15 (UNŽA) kada se povećava daljina otkrivanja na malim visinama približno za 25%, dok se plafon neprekidnog otkrivanja ciljeva snižava do 1000 metara.

Osnovne TT karakteristike radara:
- impulsna snaga predajnika: 210 - 240 KW
- širina impulsa: 2,2 - 2,4 µsec
- impulsna frekvencija: 500 Hz u normalnom režimu / 560 ili 680 u koherentnom režimu
- vreme postavljanja/skidanja radara sa položaja: 10 minuta
- brzina okretanja antene: 6 ob/min
- napajanje električnom energijom: preko pretvarača ALA-7M, 220 V, 425 Hz, snaga 6-7 KW
- vreme potrebno za uključivanje radara: 3,5 min
- sposobnost razdvajanja ciljeva po daljini: 2,5 km, a 8° po azimutu
- Minimalna greška po daljini iznosi +/- 2 km, a po azimutu +/- 2°
- Maksimalna daljina otkrivanja: 200 km

Radar poseduje BSO (brisač stalnih odraza) i mogućnost zaštite od aktivnih smetnji mogućnost prepodešavanja na 15 radnih frekvencija svrstanih u 3 programa.
Radar je prvenstveno namenjen za otkrivanje i praćenje aviona svih tipova koji lete na malim visinama. Na panoramskom pokazivaču prikazuju se obeleživači azimuta na 10° i 30° i obeleživači daljine na 10 km, a radi lakšeg očitavanja, svaki peti je nešto jače osvetljen.
Na radar se može spojiti izdvojeni pokazivač.
Po pitanju ograničenja upotrebe, radar može izdržati vetar brzine 25 m/s i može se upotrebiti na nadmorskoj visini do 1 - 1,2 km.

Slike: Osmatrački radar P-15





Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5620

Da bi se poboljšale karakteristike osmatranja na malim visinama, za radar P-15, posebno je kreiran AMU-15 antenski jarbol. Predstavljao je jedan parabolični reflektor sa radijatorom i čitav sklop je bio visine do 30 metara na posebnom jarbolu, koji se nazivao "Unža". Za prenos snage je korišten olovni koaksijalni kabl.
Kada je stanica radila sa AMU-15 antenskim jarbolom, opseg detekcije niskoletećih ciljeva povećan je za
25-30%, a plafon otkrivanja cilja tipa MiG-17 smanjen je na 1000 - 1500 m.

Početkom osamdesetih godina prošlog veka za opremanje radara je usvojen novi univerzalni sklopivi jarbol visine do 60 metara. Novi jarbol nije dobio neki poseban naziv po kome bi bio poznat.
Pogotovo za radare P-15 i P-19 za instalaciju antene na ovom jarbolu, fabrika Murom je proizvela pet tipova uređaja za okretanje antene sa svojim vlastitim oznakama.
Prilikom upotrebe takvog jarbola, trebalo je da se postigne primetan porast u zoni detekcije radara i povećane mogućnosti otkrivanja niskoletećih ciljeva.
Međutim, iskustvo korišćenja takvih AMU-a na kopnu otkrilo je pojavu "rupa" u zoni detekcije radara. Prema iskustvu upotrebe u Ministarstvu odbrane, jarbol je podignut na 45 metara.
S obzirom da je radar P-15 tokom 80-tih već bio zastareo, a da "kozmetičke" inovacije u vidu radara P-19 nisu dale željeni rezultat, krenulo se u zamenu traženjem rešenja za novi niskovisinski daljinomer. U tom pravcu, krenulo se kroz kreaciju radara pod nazivom ST-68, međutim radar je bio veoma robusan i transport elemenata za sklapanje radara se vršio u desetak prikolica!
Čak i pre početka testa, svima je bilo jasno da to neće ići u seriju. Do tog vremena, projektni biro fabrike Zaporozhie, razvio je ono što se kasnije nazvalo ST-68U (pojednostavljeno), iako ovaj proizvod nije imao nikakve veze sa ST-68.
Ali ST-68u nije mogao da zameni P-15, odmah je bilo jasno - skupo, nema antene na jarbolu za upotrebu u šumovitom području. Pozajmljen je od S-300, toranj 40B6, ali on nije rešio probleme i obim proizvodnje je bio mali.
Na kraju su odlučili da učine nešto jeftinije i mobilnije. Tako se došlo do "kaste". Pošto svi novi radari treba da budu 3D, odlučili su da "Kastu" rade u dve faze.
Prva faza - novi radar sa starom antenom iz P-15 i AMU-15 (a time i 2D) i Druga faza -3D radar sa novom antenom na brzom podiznom jarbolu sa kompromisnom visinom od oko 52 metra - Kasta 2E2.

Radar se generalno pokazao uspešnim. Radio je skoro do kraja 90-ih, a u nekim armijama i na početku 21. veka. Njegova modernizacija u P-19 nije bila naročito uspešna i praktično je ponovila P-15. Prava zamena za P-15 su bili radari iz porodice "Kasta" - 35N6 i 39N6.

"Moj" radar nije imao antenski jarbol AMU-15 sa dodatnom antenom Unzha tako da vam ne mogu preneti iskustva sa tim antenskim sklopom na vežbama ni tokom 99-te. Ono što jesam imao, to je poseban nastavak noseće konstrukcije antene, koji je omogućavao dodatno podizanje antene za oko 1,50 metara. Koristili smo povremeno na vežbama pre rata, ali nismo koristili tokom rata, jer smo smatrali da neće imati značajnog efekta, a produžiće nama vreme posedanja položaja i pripreme za marš. Takođe, može delovati i kao donekle demaskirajući faktor.

Slika 1: Antenski jarbol AMU-15 sa antenom "Unzha"



Slika 2: Radar P-15 sa posebnim nastavkom noseće konstrukcije antene



Slika 3: Unapređena verzija radara P-15, radar P-19



Slika 4: Dalja modernizacija, 3D radar 39N6 "Kasta 2-2"



offline
  • Pridružio: 30 Apr 2010
  • Poruke: 202
  • Gde živiš: Beograd,Srbija

P-15 sa Unžom (nije naš,već iz nekog muzeja)

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5620

draggan ::P-15 sa Unžom



Odlično @draggane! Baš sam tražio i ništa kvalitetnije od nekih crno-belih ili pak krajnje mutnih slika nisam našao.
Ovaj dodatni sklop je veoma važna karika kod P-15 radara i treba da imamo bar jednu ovako jasnu sliku! Smile

offline
  • Pridružio: 20 Maj 2017
  • Poruke: 2474

Kasta 2 visna ose antene 14 m normalno, 52 m na Unži.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5620

* Sastav radarskog kompleta

U sastavu radara nalaze se dve transportne jedinice: radar sa antenskim sistemom u kabini na m/v ZIL-157 i jednoosovinska prikolica sa agregatom AB-8.
Pored toga i sama kabina radara na m/V ZIL-157 je podeljena, pomoću zida za izolaciju buke, na antensko-radarski deo sa blokovima prijemnika, predajnika, talasovodom, panoramskim pokazivačem i ostalim sistemima i energetski deo sa agregatom AB-8.

Stanica je radila u tri režima: amplitudni, koherentni i akumulacioni, u kojoj se eho signali nakon detekcije amplitude akumuliraju u uređaju koji sadrži memorijski element selektora pokretnih ciljeva (SPC). Vreme prelaska iz jednog načina rada u drugi nije prelazilo 1 s.
Kada se radi u akumulacionom modu, kontrast oznaka od cilja povećava se kao rezultat akumulacije i zbog činjenice da su smetnje sa susednih radara uklonjene sa ekrana pokazivača.
Radarska stanica je bila zaštićena od aktivnih i pasivnih smetnji.
Zaštita od aktivnih smetnji izvršena je prilagođavanjem frekvencije rada tri radna programa za promenu talasa (tri talasa u svakom programu).
Zaštita od pasivnih smetnji izvršena je upotrebom koherentno-pulsirajućeg načina rada.
Učestalost ponavljanja impulsa u amplitudnom režimu je 500 impulsa / s. u koherentnom - 680 imp / s. Trajanje impulsa je 2 ms.

U kabini radara nalaze se:

- Blokovi prijemnika - pojačavač, demodulator, oscilator i oscilatorna kola...
Prijem i obrada signala reflektovanih od ciljeva:

Glavni pokazatelj na stanici bio je kružni panoramski pokazivač s katodnom cevi prečnika 9 inča.
Pomoćni A-indikatora (osciloskop) služi za kontrolu načina rada pojedinih jedinica, blokova i stanice u celini.
Uz pomoć indikatorskih i pokazivačkih uređaja bilo je moguće provoditi kružni pregled u zonama od 0-100 km, 0-200 km i 0-300 km, sa ručnom promenom na odgovarajućem preklopniku.

Panoramski pokazivač je omogućio stvaranje električne skale razmaka (nakon 10 i 50 km) i skale azimutnih oznaka (nakon 10 ° i 30 °). Oznake od 50 kilometara i 30 stepeni su podvučene debljom linijom osvetljenja, radi lakšeg praćenja i određivanja parametara ciljeva.

Prekidač za određivanje zona osmatranja ima 2 položaja- donji položaj: niža zona (do cca 3000 m) i gornji položaj: viša zona (do cca 6000 m).

Na bloku se nalazi i prekidač sa 2 položaja- gornji položaj: uključenje visokog napona (zračenja) i donji položaj: isključenje visokog napona, odnosno položaj ekvivalent.

Ispod panoramskog pokazivača nalazio se brisač stalnih odraza. Po uključenju radara, potrebno je obrnuti antenu tri kruga u nižoj zoni osmatranja i obeležiti na odgovarajućoj foliji koja se stavlja preko pokazivača, obrise stalnih odraza. Nakon tri kruga antenom, uključuje se prekidač brisača stalnih odraza i potrebno je ponovo obrnuti antenu tri kruga u nižoj zoni osmatranja. U četvrtom krugu, stalnih odraza više ne bi smelo da bude.

- blokovi predajnika
Blokovi predajnika smešteni su iza leđa operatoru na pokazivaču, odnosno nasuprot blokova prijemnika.

U predajnom uređaju korišćen je podesivi magnetni oscilator specijalno dizajniran za ovaj talasni opseg. Obezbeđen je automatski sistem za kontrolu frekvencije. Impulsna snaga predajnika 210 - 240 KW.

Predajnik je koristio elektronske cevi poput tetrode impulsnog generatora GMI-90; impulsni magnetron VHF radnog opsega MI-119; visokonaponski ispravljač kenontron V1-0,1/30; CPT varijator za stabilizaciju struje cevi sa putujućim talasom; visokonaponski ispravljač kenontron VI2-70/32; osciloskop za kontrolu elektronskog snopa; cev putujućeg talasa s niskim šumom ulaznog pojačala UV-3...

- blok pitača "Kremnij-2" i blok napajanja bloka pitača
- obrtni mehanizam antenskog sistema i blok napajanja obrtnog mehanizma antenskog sistema
- radio-stanica
- radni sto sa dnevnikom osmatranja
- libele za nivelisanje radara
- potporni lafeti za nivelisanje i utvrđivanje radara
- ručna busola za orijentaciju radara
- rezervni alat i pribor

U drugom delu kabine, odvojenom pomoću zida za izolaciju buke, nalazi se agregat za napajanje AB-8, a u sastav kompleta ulazi i agregat AB-8 na prikolici.

Na kabini radara smešteni su:

- antenski nosač sa mehaničkim sistemom podizanja i spuštanja antene
- antenski reflektori - 2 kom (savijeni i utvrđeni na stranicama kabine)
- radijatori za reflektore - 2 kom (utvrđeni na stranicama kabine)

Slika 1: Blok pokazivača, blok pitača, blok napajanja obrtnog mehanizma antene, obrtni mehanizam....



Slika 2: Blok pokazivača, operator u radu



Slika 3: Cevna tehnika predajnika: CPT, impulsni magnetron, varijator stabilizacije CPT....



Slika 4: Energetski deo kabine: agregat AB-8

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5620

U nastavku teme ispisaću pripreme radara za rad.
Pišem iz sećanja i nadam se da nešto neću izostaviti.... Smile

* Posedanje RP, priprema za rad

- dolazak na radarski položaj
- posada otkači prikolicu sa agregatom i postavi je na predviđeno mesto
- vozač-agregatista uvozi radar u inžinjerijski uređen zaklon
- iz energetskog dela kabine, posada izvlači potporne lafete (4 kom) i postavlja ih na za to predviđena mesta
- posada oslobađa reflektore sa bočnih stranica kabine i podiže ih u horizontalan položaj
- komandir odeljenja ulazi u kabinu i komanduje posadi nivelaciju radara po obe ose uz pomoć potpornih lafeta, proveru vrši na libelama u kabini
- komandir odeljenja naređuje podizanje antene
- prvi operator okretanjem ručne poluge podiže antenu na ugao od 45 stepeni
- drugi operator dodaje prvom operatoru radijator, koji on postavlja na gornji reflektor
- prvi operator okretanjem ručne poluge podiže antenu u vertikalan položaj
- drugi operator dodaje prvom operatoru radijator, koji on postavlja na donji reflektor
- komandir odeljenja proverava nivelaciju radara sa podignutom antenom po obe ose i komanduje posada korekcije uz pomoć potpornih lafeta, proveru vrši na libelama u kabini
- komandir odeljenja komanduje vozaču-agregatisti da priključi agregat AB-8 i startuje ga
- komandir odeljenja uzima ručnu busolu i udaljava se cca 50-100 metara od radara i vrši orijentaciju antena ka severu, prvi operator sa nalazi na kabini i okreće antenu u pravcu komandira odeljenja (severa)
- komandir odeljenja počinje uključivanje radara
- nakon prolaska cca 3,5 – 4 minuta, blokovi radara izlaze na radni režim
- komandir uključuje rotaciju antena, okretanjem preklopnika za 45 stepeni da se obrtni mehanizam pokrene, a onda posle 1-2 sekunde nastavi za još 45 stepeni da obrtni mehanizam postigne punu rotaciju
- po izlasku predajnika na radni režim, komandir odeljenja uključuje visoki napon (zračenje)
- komandir odeljenja vrši proveru rada radara, kvalitet slike i rad brisača stalnih odraza, kao i funkcionisanje obe zone osmatranja
- kada se izvrše sve neophodne provere i kada komandir odeljenja konstatuje da je radar ispravan i spreman za rad, izveštava pretpostavljenu komandu, radio vezom
- u nastavku rada, za pultom pokazivača sede u smenama komandir odeljenja i prvi operator, dok drugi operator vodi računa o sredstvima veze, vozač-agregatista se stara o stabilnom radu agregata
- dnevnik osmatranja vode komandir odeljenja i prvi operator po smenama

offline
  • Pridružio: 11 Dec 2010
  • Poruke: 2411
  • Gde živiš: Beograd

Svaka cast za temu, odusevljen sam kolicinom podataka! Jedino nisam siguran koliko bi se neki moji poznanici slozili sa ovom ocenom da se radar generalno pokazao uspesnim Smile Naime, mozda bi pre moglo da se kaze dugovecan nego uspesan.
Moj cale je pocetkom 70-ih na Prevlaci bio komandir radarskog voda i imali su i P-15, pored P-30/35. Znam da su se uvek zalili (kasnije, u to vreme ja nisam bio rodjen) da je to bio radar sa dosta ogranicenja i da je (zbog potrebne velike ravne povrsine za formiranje radarskog snopa) bila muka ziva naci rezervni RP za P-15 u crnogorskom krsu. Kada to nije bilo moguce dobijali su jako nepouzdane podatke i prilicno neprecizne pa su na nekoj vezbi desant sa formacijom C-47 iz Mostara prvo otkrili vizuelno preko zadejstvovane mreze Vost-ova pa tek onda radarski. Kada sam ja bio u vojsci (2005.) u Somboru je na dezurstvu bio S-605 a u rezervi P-12 i jedan P-15 (bio je jos jedan ali kao nastavno sredstvo, nije radio). Znam da su staresine imale dosta lose misljenje o njemu, za razliku od P-12 i S-605 (mada to nisu radari za poredjenje ali ipak). Moj zastavnik je jednom rekao da je nabavka ogromne kolicine P-15 upprediva sa masovnom nabavkom T-34 sredinom 60-ih, iako se znalo da su vec tada bili zastareli i iako smo i mi vec imali nesto bolje. Jednostavno, hteli smo masovnu armiju pa je to bila nuznost. On je tvrdio da se P-15 tako dugo zadrzao prvo zbog svoje masovnosti a onda zbog pouzdanosti. Dugo je radio sa malo kvarova. I da u celoj prici kvalitet nije bio element u jednacini.
Ja na njemu nikada nisam radio pa ne znam, samo prenosim sta su mi pricali.

offline
  • Kubovac  Male
  • Stručni saradnik foruma
  • Pridružio: 12 Jul 2016
  • Poruke: 5620

@ Voja1978

Hvala Vojo! Ovo se tek zagrevam, slede tekstovi o uvođenju u JNA i o upotrebi, zatim u VJ/VRS/SVK kao i tokom 99-te sa sve svojim ličnim iskustvima, na kraju ćemo i o upotrebi kod ostalih zemalja koje su ga imale....mislim da će biti zanimljivo! Smile

Što se tiče "uspešnosti"....treba znati da je ovo prvi radar sovjetske proizvodnje sa mogućnošću borbe protiv aktivnih i pasivnih smetnji. Takođe, sa UNŽA antenom na jarbolu, beležio je odlične rezultate na odgovarajućim položajima (ravničarsko područje, planinske visoravni sa blagim nagibom, ili na obalama mora) u otkrivanju niskoletećeih ciljeva. U JNA je i korišten upravo tako. Na stranu to što smo ga mi postavljali kasnije (tokom ratova 91-99) i gde mu nije mesto, ali o tome ću u svojim iskustvima iz rata 99-te više reći.
Lako se učio (verujte mi na reč), lagan za održavanje, brzo se sprema za rad i ponovo za marš, može gotovo neprekidno raditi bez kvarova i bio je veoma jednostavne konstrukcije izrade (čitaj: nije bio skup) i zato je i masovno pravljen i izvožen svuda po svetu. Od njega je kasnije nastao čitav niz radara iz porodice Kasta, koje recimo danas opslužuju raketni sistem PVO Pancir 1S!
Što se tiče negativnih strana, one su se pokazale 99-te, ali budi malo strpljiv pa sačekaj najviše 2-3 dana pa sledi tema o tome! Wink

offline
  • Pridružio: 11 Dec 2010
  • Poruke: 2411
  • Gde živiš: Beograd

Na kraju rata je zbog gubitaka u 126. brigadi P-15 prakticno bio okosnica radarske mreze i dobar deo podataka za potrebe komandovanja stizao je od tih radara iz jedinica koje i nisu bile formalno u VOJIN. Ima o tome podataka u monografiji brigade koju je pisao Rajica Boskovic.
Do kada je P-15 bio u naoruzanju VS?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 818 korisnika na forumu :: 14 registrovanih, 1 sakriven i 803 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3195 - dana 09 Nov 2023 14:47

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., Bojan85, Georgius, ivan979, krkalon, KUZMAR, minmatar34957, nenad81, pein, Srle993, Trpe Grozni, VJ, vladom6, 2001