Razvoj sovjetskih brodskih PVO sistema - sistemi M-1 "Volna", M-2 "Volhov-M" i M-11 "Storm"

• 6Ovo se svidja korisnicima: voja64, A.R.Chafee.Jr., miodrag, bojank, azarakhsh, Gargantua
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

* Sastav kompleksa M-11 "Storm"

- Sistem za upravljanje vatrom "Grom"

Radi se o jednom veoma složenom sistemu upravljanja vatrom, koji nema svog ekvivalenta među zemaljskim sistemima PVO, ali po svom opisu kombinuje način rada, praćenja i vođenja raketa kakav možemo pronaći na zemljskim sistemima S-75M “Volhov” i 2K11 “Krug” i oko načina vođenja raketa kod sistema 9K33 “Osa” i 4K33 “Osa-M” (brodska verzija)
Sistem za upravljanje vatrom “Grom”, ima dva radarska kanala za vođenje raketa na jedan cilj, koji deluju na povećanju otpornosti na ometanje u različitim talasnim opsezima i koriste monoimpulsni metod praćenja. Dva radarska kanala za upravljanje dvema raketama rade na različitim frekvencijama. To osigurava da je nemoguće istovremeno suzbiti kanal za praćenje cilja i dva raketna kanala sa jednim usmerenim šumnim smetnjama velike snage.
Sistem ima originalan dizajn sistema za kontrolu i upravljanje antenskim sistemom (na zapadu označen kao “Head lights”).
Dve velike donje rešetkaste parabolične antene služe da otkriju i zahvate cilj širokom snopom.
Kada se lansiraju rakete, te dve velike antene prelaze u rad “samo na prijemu” ili LORO, a predaju radi praćenja cilja preuzimaju dve manje parabolične antene iznad njih.
Raketa se, nakon lansiranja, zahvata slanjem signala upita od strane malih pravouganih antena pitača smeštenih iznad i sa strane gornjih manjih paraboličnih antena, a odgovor rakete se prima na najmanjim kružnim antenama smeštenim odmah ispod antena pitača i koje rade u širokom snopu.
Praćenje cilja i raketa nakon lansiranja raketa preuzimaju gornje dve manje parabolične antene koje rade “samo na predaji” (prijem signala – velike rešetkaste parabolične antene ispod).
Komande upravljanja na rakete, šalju se paraboličnom antenom smeštenom dole i između dve velike rešetkaste parabolične antene.
Sistem "Grom" koristi radio-komandni sistem vođenja raketa, sa metodama vođenja "sa 3 tačke", "polupreticanje" i "gorka".

Slika 1: Sistem za upravljanje vatrom "Grom", antensko-radarski kompleks



* Modernizacije sistema M-11 "Storm"

1972. kompleks je nadograđen, čiji je zadatak bio da snizi donju granicu zone uništenja i obezbedi mogućnost gađanja na manevarske ciljeve i odlasku. Posle modernizacije, kompleks je dobio ime "Storm-M" i iste godine je prihvaćen za upotrebu.

Na brodovima pr.1134A i 1134B, kontrolni sistem Grom-M služio je ne samo sistemu protivvazdušne odbrane, već i Metelovom protivpodmorničkom kompleksu.

U periodu 1980-1986. Kompleks je nadograđen za gađanje protivbrodskih raketa malog dometa. Raketni sistem protivvazdušne odbrane zvao se Storm-N, a raketa se zvala B-611M (4K65).

• 6Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, miodrag, amstel, voja64, Oluj2.1, Metanoja
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kapa dolje Kubovac, svaka cast za napisano

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zlata vredan trud kubovca, nema šta da se doba osim nekoliko slika.
Sistem ZRK-1 raketa 4K90 1958 pred prvi PUSK na poligonu K. Jar:



Potonja 4K91 na radnom mestu i u muzeju:







Iz Knige Rakete Fakela

• 3Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svojevremeno sam na temi o S-75 postavio više slika kao primer uticaja misli Pere Kojota na razvojni put. Ponavljam slike ovde ipak su sada vezane za temu, ali sada sa propratnim tekstom iz knjige o neostvarenom ZRK-3 sa raketom V-800.

• 1Ovo se svidja korisniku: Kubovac
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Raketa K460:

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, MB120mm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Svi horizontalni *ševroni* na sistemima S(A)-75 jesu na Nivou Volhova u osnovnoj zamisli LORO režimu ali svi horizontalni sistemi su mogli da rade i u aktivnom režimu na prijemu i to se u praksi i dešavalo i omogućavalo dobar zahvat od relativno neprecizne akvizicije, to se zvalo *veliki kvadrat* i omogućavalo je relativno lak zahvat cilja, recimo razlika u odnosu na Kruga kod koga je bilo to dosta teže sa njegovim koničnim skeningom, a to je jedan od razloga zašto je veliki kvadrat kao metod ostao i na Angarama kao najekstremniji oblik.
Istina povoljnost takvog *komotnog* zahvata je bila u kontradikicji prema PRR raketama koje su jedva čekale da ga zajašu a kasnije su na manjim daljinama redovno uspevale i da *promene sedlo* na uskom snopu.
Tu vidimo koliko je tačan podatak o visini cilja bitan za brz i tačan zahvat i zašto se tako davno krenulo na KIS+ASURI sisteme koji podržavaju vatrene divizione jer su oni po pravilu uspevali da daju bolji podatak nego kada se radilo samo sa integralnih radara ili u svakom slučaju da daju dobar podatak a da se integrani radari a posebno osetljvi i spori integralni visinici ne upotrebe u procesu.
To je recimo Krugove mučilo dosta zbog Kraba, ali ni ASURK-ci nisu bili ništa bolji osim možda najpoznije varijante a i to je diskutabilno, jedino što su oni ponekad mogli da dobiju ka sebi Nizina-Meža dvoslojni ASURI. No već od *demode* Vozduha-1M (koji je daleko bolje uvezao VP-01,02,03 komponente) i njegovog uspešnijeg konkurenta Vektora (sa Mežom ,mada jepostojala varijanta sa PORI) stvar se promenila u korist teritorijalne PVO.
Problematika je inače naročito bitna na ciljevima blizu i pogotovu od famoznog 33 kilometra dok je kod sistema sa dometima mannjim od 30 km bila daleko manje izražena i gde se LORO tehnika na pomenutim sitemima mogla, pogotovu ispod 20 km daljine mnogo efikasnije da koristi,mada najčešće i suštinski na račun sposobnosti posada.

• 1Ovo se svidja korisniku: voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Oluj2.1

Kad već pomenu Angaru....imam dobre izvore i skice i svašta nešto. Čitao sam i dosta je to komplikovano.
Trebao bi ići na neki mini odmor pa ne bih počinjao, pa da prekinem u pola. Videću još, ali svakako ću započeti do kraja meseca sa tim sistemom.
Tu se nadam i ti i još neki da će mi se priključiti, jer mi se čini da će to za mene samog biti pretežak izazov....Možda i neće, nisam se još udubio, ali na prvi pogled.....ima tu dosta stvari, opcija, režima, metoda....

• 2Ovo se svidja korisnicima: Kubovac, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne ljuti se ali u tom periodu, ako se ne javljam znači da sam negde drugde.
Kod Berkuta smo sećaš se prošli neke kritične momente.
1. start je u predviđeni ograničeni sektor i programiran je, baca tamo vamo ali onda već napočetku prelazi na puno vođenje, to smo rešili, ja sam ranije mislio da je postojala faza tri tačke na samom početku posle progaramirane ultrakratke sekvence ali se ispostavilo da nisam u pravu, kratko programirnao i odmah na puno vođenje
2. Mehnaički delovi i varijante raketa su uglavnom opisani u svakom slučaju zadovoljavajuće
3. Generalno smo rešil metodu čiste trotačke za gađanje nukelearkama u režimu smanjenog broja kanala po ciljevima
Ono što se nismo izjasnili do kraja mada sam ja ako se dobro sećam nešto pokušavao no čini se da to nije bilo razumljivo ili da su drugi imali različite zamisli, je samo ostvarenje metode vođenja paralelnim zbližavanjem ostvareno samo uređajima sa zemlje (bez učešća uređaja na raketi)

Kod Angare nećeš imati taj problem ona je sa uređajem u glavi pa je lako razumljivo da sa paralelnog zbližavanja može da pređe na proporcionanlnu navigaciju, a trotačka je kod nje jednako ekstremalna kao i kod Berkuta i ima smisla samo pri gađanju nukelarkama i pri gađanju na ometač.