|
Napisano: 14 Apr 2017 10:52
SISTEM BUK - nišanski radar lanser, popunjivač lanser, komandno mesto
KOMPLEKS BUK, sve isto samo još sadrži akvizicijski radar Kupol
SISTEM S-300PS
KOMPLEKS S-300PS
Dopuna: 14 Apr 2017 10:54
Reakcija , vreme rada i ciklus u PVO
Reakcija nekog PVO sistema se često navodi u reklamnim prospektima i napisima takozvanih vojnih analitičara. Tu se najčešće ne objašnjava šta to tačno znači osim ponekad da je to vreme od otkrivanja cilja pa do lansiranja rakete na njega. Generalno to je tačno u smislu da je to tačna definicija.
Prvi dvodimenzionalni prikaz toga koji sam ja video kod nas je bio u čini mi se Peresadinoj knjizi Raketni sistemi protivaydušne odbrne (prevedena 1975. original iz 1973.) a ima prikaza sigurno i ranije, taj pojam je nastao 50-tih kada su se u svetu oružja pojavile PA rakete.
Ovo gore, tj. slika 3. je uzeta iz jedne Peresadine malo starije knjige pod nazivom: Borba sa niskoletećim vazdušnim sredstvima napada iz vazduha. Ovde je:
H - visina leta cilja
D - horzontalna daljina do cilja
K- tačka na kojoj se nalazi protivavionski kompleks
O - tačka na kojoj počinje da radi sistem otkrivanja i akvizicije
З - tačka na kojoj je cilj kada počinje rad sistema koji upravlja gađanjem
П1 - tačka na kojoj je cilj u trenutku lansiranja prve rakete (trenutak otvaranja vatre)
B1 - tačka susreta prve rakete i cilja
ПП - Tačka na kojoj bi bio cilj kada se lansira poslednja raketa u nizu za naše potrebe razmatranja to bi bila druga raketa na isti cilj ili eventualno treća
BП - tačka susreta cilja sa tom poslednjom raketom (drugom ili trećom u dosadašnjoj praksi nije bilo više od toga)
Ovakva skica je krajnje ograničena ali krajnje korisna za edukativne svrhe. U mehanici fluida ovo bi nazvali jednodimenzionim prikazom jer trajektorija cilja ne menja ništa osim jedne koordinate a ceo PVO kompleks je smešten u jednu jedinu tačku i rakete naravno lete takođe po pravim linijama. Čak i cilj ne bi mrdnuo kada prva raketa prođe ili rokne pored njega., što istina može i da bude tačno za krstareće i druge krilate rakete (KRR i KR). Čak ni međusobna odstojanja tačaka nisu u srazmeri ...Kako bilo uprošćeno služi da se na ovom prikazu objasni nekoliko osnovnih stvari:
- VREME REAKCIJE PVO KOMPLEKSA je vreme koje protekne od početka rada sistema za otkrivanje i akviziciju (tačka O) do trenutka lansiranja prve rakete (tačka П1).
- VREME REAKCIJE PVO SISTEMA je ono vreme koje je potrebno nišanskom radaru da primi podatke o cilju, zahvati i uzme na praćenje cilj i izvrši lansiranje rakete i odgovara vremenu za koje će cilj preći iz tačke u kojoj počinje da radi sistem nišanskog radara odnosno sistem za praćenje cilja i vođenje rakete (tačka З) pa do tačke П1 odnosno tačke na kojoj se nalazi cilj u trenutku lansiranja.
- VREME LETA rakete je na prvi pogled banalno jasno i to je vreme koje protekne dok se cilj nalazi između tačke П1 kada je izvršeno lansiranje pa sve do susreta rakete sa ciljem u tački B1 i to je VREME LETA PRVE RAKETE. Zapravo možemo imati i vreme leta druge pa i treće rakete i zato je na slici između tačke ПП i tačke BП put koji pređe cilj za ZA VREME LETA POSLEDNJE RAKETE (bila ona druga ili treća). Očito je i da vremena leta prve i druge rakete neće biti ista jer neće preći isti put ali to za sada nije važno.
- VREME RADA KOMPLEKSA je vreme koje protekne od početka rada sistema za otkrivanje i akviziciju (tačka O) do trenutka susreta rakete i cilja (tačka B1), dakle ako se gađa jednom raketom to je po vremenu zbir REAKCIJE KOMPLEKSA i VREMENA LETA RAKETE. Tu smo već u problemu da odmah vidimo da nije isto vreme VREME RADA ako se gađa samo jednom raketom ili se gađa sa više raketa, kada će vreme u svakom slučaju biti duže, odnosno VREME RADA KOMPLEKSA može biti različito za tri različita VREMENA RADA SISTEMA
- VREME RADA SISTEMA je vreme koje protekne od početka rada sistema nišanskog raadara (tačka З) do trenutka susreta rakete i cilja (tačka B1), dakle ako se gađa jednom raketom to je po vremenu zbir REAKCIJE SISTEMA i VREMENA LETA RAKETE. Tu smo već u problemu da odmah vidimo da nije isto vreme VREME RADA ako se gađa samo jednom raketom ili se gađa sa više raketa, kada će vreme u svakom slučaju biti duži. Gađanje jednog cilja sa dve rakete je bilo veoma zastupljeno kod starijih sistema a i danas je vrlo realno u mnogim situacijama kod mnogih sistema. U tom slučaju VREME RADA SISTEMA cilja je nešto duže, duže za vreme jednako RAZMAKU PRILIKOM LANSIRANJA raketa kako se kaže U RED, odnosno onih nekoliko sekundi koje proteknu do lansiranja druge rakete koja se navodi na isti cilj i još za VREME LETA DRUGE RAKETE ili sve to ponovo još jednom ako ima i treće rakete. Uopšteno VREME RADA SISTEMA bi bilo vreme koje protekne od tačke početka rada sistema nišanskog radara (tačka З) do susreta poslednje rakete sa ciljem (tačka ПП), pa dakle imamo različite vrednosti po vremenu odnosno VREME RADA SISTEMA JEDNOM RAKETOM, VREME RADA SISTEMA SA DVE RAKETE U RED i skoro formalno u današnje vreme praktično više istorijski (ali ne mora da bude nećemo sad o tome egzotično je) i VREME RADA SISTEMA SA TRI RAKETE U RED.
- CIKLUS RADA PVO KOMPLEKSA je ukupno vreme koje protekne od trenutka otkrivanja JEDNOG cilja do POČETKA RADA po DRUGOM cilju. Ono obuhvata sve što vidite na grafičkom prikazu a što se zove VREME RADA KOMPLEKSA a koje je različito jer sadrži u sebi VREME RADA SISTEMA (koje može biti za jednu ali i za dve pa i tri rakete), ali obuhvata i neka druga vremena.
Prvo u zbir vremena koje daje CIKLUS ulazi i VREME PRENOSA NA DRUGI CILJ, dakle ono vreme koje je potrebno da ponovo dođemo na početak gađanja sledećeg cilja.
Drugo CIKLUS može ali i ne mora da obuhvata vreme posle gađanja u kome se vrši ocena uspešnosti gađanja, odnosnoVREME OCENE GAĐANJA; u tom vremenu posle VREMENA RADA KOMPLEKSA (što znači i posle VREMENA RADA SISTEMA) se obično vrši samouništenje viška raketa u letu, obično druge ili treće ali i prve ako je registrovan promašaj; samouništenje može biti automatsko ali i ručno, kako kod kog sistema, a naravno u stvarnosti VREME OCENE može i da izostane iz mnogih razloga. Procena uspešnosti gađanja je bitna stvar uvek kada postoji upravljanje pod nekim KIS-om u složenim problemima preraspodele ciljeva kod složenih situacija i postojanju viših upravljanja. Očito da u realnoj borbi najčešće nije lako izvršiti tu procenu a i da u žestokim borbama ta procena može i da izostane. Ukoliko gađa samostalna jedinica ta procena i nema veliku borbenu važnost, ali odluka o samouništenju rakete može da bude bitna da ne bi nekom tresnula na glavu. U združenim sastavima kod kojih neki složeni KIS upravlja sa više instance ta procena međutim ima veliku važnost jer može da utiče na proces preraspodele ciljeva i to ponekad brutalno ali to je jedna sasvim tajna i malo poznata matematička vojna oblast sa raznim mogućim ishodima i vrlo složenom problematikom a može se slobodno reći i bez ultimativnog konačnog rešenja, no to je sasvim druga tema u višim nivoima.
Ovo do sada je bio samo uvod a sada ćemo da rasčlanimo dosadašnje uočene događaje i njihova vremena na realne delove u više varijanti. Zapravo videćemo kako se unutar ovih vremenskih intervala zapravo pojavljuju i razni podskupovi mogućih događaja.
Događaj O ili početak rada sistema za osmatranje
Ma kako na prvi pogled jednostavan bio ovaj događaj on u stvari to uopšte nije. Nije jednostavan ni kada ga pogledamo u okviru jednog prostog oblika PVO Kompleksa. Uzećemo model BUK-1 kao model kompleksa. U tom jednostavnom modelu događaj O bi bio kada radar za osmatranje Kupol ili 80K6 otkrije leteći cilj. Međutim tu se postavlja nekoliko teških pitanja koja u sebi sadrže glavnu opštu problematiku VOJ-a, odnosa VOJ-a prema vatrenom sastavu odnosno sadejstvo VOJ-a i vatrenih delova kao i kompletacije borbenog sastava odgovarajućim radarima. Nekoliko je tu osnovnih pojmova a prva tri su:
- koja je minimalna potrebna daljina otkrivanja cilja
- koji je koeficijent zasićenosti osmatračkim radarima
- da li postoji efikasna mogućnost osmatranja granično malih visina i granično velikih visina
Sledeća dva pitanja od velikog značaja su:
- da li postoji diverzitet frekvencija osmatranja i koliki je na različitim visinama i daljinama
- da li postoji diverzitet radara po poreklu (za slučaj zemalja koje to mogu)
Zatim su tu pitanja:
- kakav je kvalitet obrade na radarima po pitanju raznih sekundarnih obrada
- da li postoji tercijalna obrada i kakav joj je kvalitet
- postoji li mogućnost razdvajanja dežurnog od borbenog dela
A zatim su tu pitanja najviše kategorije:
- kako je organizovana KIS-ASURI hijerarhija u vatrenim delovima
- kakva je saradnja sa ostalim komponentama pre svega VOJ koji ne pripada vatrenim delovima po pitanjima:
- dežurnog sistema u miru
- dežurnog sistema u ratu
- dopunskog sistema u ratu (prevenstveno sadejstvo sa KIS-evima vatrenih jedinica)
- dodatnog sistema u ratu (prevenstveno sadejstvo sa ASURI delovima vatrenih jedinica)
- rezervne upotrebe delova VOJ-a u slučaju formiranja novih jedinica iz ad hoc rezerve i(ili) uništenih delova PVO
- kako je organizovano sadejstvo sa ostalim elementima iz oblasti REB pre svega sa njegovim ELINT delovima HB i TS pelengatora koji su očekivano kod VOJ-a (pre svega preko ASURI hijerahije koja pripada vatrenim delovima) kao i DF pelengatorima i ECM delovima odnosno ometačima koji su očekivano kod vršnih KIS-eva
Poslednje ali svakako ne najmanje važno je sadejstvo sa lovačkom i drugom avijacijom ako ništa drugo barem po pitanju bezbednosti. Nisu sva ova pitanja za Srbiju aktuelna ali generalno dolazi vreme kada će biti, možda u nečemu što bi nazvali mikro ili mini model ali svejedno aktuelnost se ne gubi.
Pitanje minimalne daljine otkrivanja cilja
Sistem Antej
KOMPLEKS ANTEJ
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
|
.
