Ruski antibalistički raketni sistem A-135

• 10Ovo se svidja korisnicima: Krusarac, trutcina, cikadeda, voja64, SVEVID., zixmix, shlauf, šumar bk2, 4bobo, Milos82
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Antibalistički sistem A-135 - ukratko, umesto uvoda

Antibalistički sistem A-135 čiji je razvitak započeo još u vreme SSSR-a, počeo koristiti u Rusiji od 1995. godine.

Sistem se sastoji od antibalistčkog radara za praćenje ciljeva i navođenjer raketa Don-2N i od 2 osnovna tipa antibalističkih raketa 53T6 i 51T6.

Antibalistički borbeni radar „Don-2N“ je stacionarni višenamenski radar sposoban da prati situaciju u vazduhu i bliskom svemiru. Stanica je takođe odgovorna za upravljanje sistemom gađanja protivraketne odbrane i navođenje projektila presretača. Radar je dizajniran za rešavanje niza složenih zadataka, što je dovelo do formiranja posebnog izgleda i sastava opreme.

Spolja, radar Don-2N je konstrukcija u obliku krnje piramide dimenzija cca. 140x140 m, visine više od 30 m. Po svemu sudeći, postoji i podzemni deo čije se dimenzije ne mogu proceniti. Na kosim površinama piramide postavljeni su fiksni aktivni fazni nizovi - prekriveni radio-transparentnim okruglim poklopcima prečnika cca. 18 m.

Prema poznatim podacima, stanica radi u centimetarskom opsegu. Dizajn i pozicija AFAR-a (Aktivne fazne antenske rešetke) omogućavaju kružni pogled po azimutu u širokom opsegu uglova elevacije. U osnovnoj konfiguraciji zračena impulsna snaga stanice dostigla je 250 MW. Osigurano je otkrivanje i praćenje bojevih glava raketa na udaljenosti od 3.700 km. Otkrivanje drugih ciljeva, u zavisnosti od njihovih parametara, vršeno je na visinama do 40 hiljada km. Tokom jednog od eksperimenata, stanica je uočila metalnu kuglu prečnika 50 mm sa udaljenosti od 500-800 km.

Obradu podataka u početku je vršio računar Elbrus-2. Takav superkompjuter bi mogao da prati oko stotinu različitih ciljeva i odvojenih bojevih glava i mamaca. Elbrus-2 je takođe razvio komande za sisteme za lansiranje i obezbedio navođenje presretača – do desetak u jednoj salvi. Ranije je više puta javljeno da će modernizacija radara uticati na stvarne radarske objekte i računarsku snagu. U stanici su ugrađeni savremeni uređaji i agregati poboljšanih performansi, kao i smanjenih dimenzija i smanjene potrošnje energije. Sve ovo je omogućilo optimizaciju performansi i operativnih karakteristika radara.

Antibalistička raketa 53T6 je u stanju da presreće dolazeće projektile na udaljenosti od 80 -100 km i visinama do oko 50 km. 53T6 je dvostepena raketa na čvrsto gorivo naoružana nuklearnom bojevom glavom od 10 kt.

Drugi tip antibalističke rakete je 51T6. Radi se o egzo-atmosferskoj raketi koja je u stanju da presreće dolazeće projektile na daljinama od 350-400 km i visinama do 700 km. Trostepena raketa na tečno gorivo naoružana je termonuklearnom bojevom glavom od 1 Mt i lansira se iz podzemnog silosa.

Inicijalne podatke o potencijalnim opasnostima, radar Don-2N dobija iz mreže radara za rano upozoravanje, među kojima se ističu stariji radari iz 60-tih godina prošlog veka Dnestr / Dnestr-M i Dnepr / Dnepr-M, a radi se o radarima koji za primarnu ulogu imaju praćenje satelita - radari iz porodice Dnestr, a u sekundarnoj ulozi i rano upozoravanje, odnosno koji imaju primarnu ulogu u ranom upozoravanju, a sekundarnu u praćenju satelita - radari iz porodice Dnepr.
Radari imaju domet od 1900 - 3000 km, zavisno od odrazne površine ciljeva.

Tu su i noviji radari iz porodice Daryal, uvedeni u upotrebu sredinom 70-tih godina prošlog veka. Radi o bistatičkom radaru, što znači da ima zasebne antene predajnog i prijemnog sistema.
Uvođenje radara za rano upozoravanje tipa "Daryal", započelo je sredinom 70-tih godina prošlog veka, ali nije bilo jednostavno zbog složenosti sistema.
Prvi kompleks je uveden između 1975. - 1977. godine, ali je bio na neki način "hibrid" sistema Dnestr-M, jer je koristio njegov predajnik, a prijemnik je bio sistema Daryal i razvijen kao aktivna fazna rešetka.
Sistem je i danas operativan, a poneo je naziv "Dougava".
Prvi kompletni radarski sistemi ranog upozoravanja tipa "Daryal" su bistatički radari sa aktivnim faznim rešetkama (AESA). Domet radar je do 6000 km, a radni opseg u VHF radnom području od 150-200 MHz.

Radari ranog upozoravanja tipa "Voronjež" su novi radari, namenjeni za rano upozoravanje na napade balističkim raketama iz različitih pravaca.
Radar je uveden u operativnu upotrebu tokom 2009. godine, a do danas je proizvedeno i u operativnu upotrebu uvedeno ukupno 8 kompleta. Radari postepeno zamenjuju starije radare za rano upozoravanje tipa Dnepr i Daryal, koji su već zastareli i skupi za održavanje.

Voronjež-M radi u metarskom (VHF) području, sa radnom frekvencijom od 150-200 MHz i dometom od 100 - 4200 km i visinom osmatranja do 4000 km.
Kod ovog radara postoje i dve modifikacije, jedna je Voronjež-DM koja radi u UHF talasnom području, a druga je Voronjež VP, koja isto radi u metarskom talasnom području, ali ima dvostruko veći broj rešetkastih segmenata (6) u odnosu na prethodnike.

• 1Ovo se svidja korisniku: ladro
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Samo da pitam na kojoj je udaljenosti covek bezbedan kada se radari ovog tipa ukljuce sama brojka od 250MW je impozantna da li se napaja iz elekto mreze ili ima svoju nuklearnu elektranu ili termoelektranu.
Da li je poznato sta brani ovaj sistem od napada manje bitnih ciljeva u odnosu na namenu skupih raketa ovog sistema. I da li je upotrebljiv protiv vece grupe aviona s obzirom na nuklearnu bojevu glavu.
Mnogo sam pitanja postavio izvinjavam se ali brojke su stvarno impresivne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Као што име каже то је од почетка антибалистички систем направљен искључиво за одбрану Москве. Једини који постоји у свету те врсте и ако не грешим једини којем је својевремено и дозвољено да постоји (међународним споразумима који мислим да су нешто истекли). Ово је средство последње одбране од нуклеарног напада и није намењено за авионе јер нико не жели да му изнад главе пада нуклеарни отпад. Већ ако је нуклеарна катастрофа неизбежна.

Имали смо тему о томе:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 1Ovo se svidja korisniku: stegonosa
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije njemu dozvoljeno da postoji nego su sporazumom ogranicili sebe na max 100 presretaca da nebi dalje sirili trku u broju napravljenih glava. Sporazum nevazi od 2002. kad se USA povukla.

Rusija po poslednjem izvestaju ima 68 presretaca. Ne znam kako ide zamena sa A-235.

Amerika sa svojim GBMD na Aljasci 40, u Kaliforniji 4 i za vreme Trampa naruceno jos 20 koji bi trebalo da su isporuceno do kraja ove godine. A da li su i gde su...